ВВФ и Уједињени риболовци Србије упозорили су данас на последице неодговорног коришћења рибе у Србији, пре свега драстично смањење рибљег фонда и нарушавање речних екосистема.
Како је у изјави достављеној медијима изјавила Душка Димовић, директорка ВВФ програма у Србији, подаци из ‘Извештаја о живој планети’ алармантно упозоравају на нестајање биљних и животињских врста посебно слатководних.
„Основни узроци угрожавања су прекомерни излов, уништавање станишта, загађење и климатске промене. Када се рибе интензивно лове, посебно у доба мреста или мале рибе које је забрањено ловити, нема довољно времена да се рибљи фонд обнови. Осим, илегалног и прекомерног риболова уништена су бројна станишта за мрест риба, због регулације река и изградње малих хидроцентрала”, рекла је Димовић.
Напомиње да ВВФ и УРС годинама указују на неконтролисано и нерегулисано тржиште рибом и рибокрађу, због чега финансијски испаштају држава и легални произвођачи риба.
Врло често се, каже, лове рибе испод законски прописане мере, не поштује се ловостај (период године када је забрањен риболов одређених врста због мрешћења) и изловљавају се строго заштићене врсте.
Из Уједињених риболоваца Србије као вишеструки проблем, који је потенцијално опасан и по здравље људи, истичу улов рибе на отвореним водама односно рекама и језерима.
Та риба је често уловљена око канализационих одвода, депонија и кланица, пуна је бактерија, тешких метала и других отрова.
„Због илегалног риболова, на тржиште доспева риба чије порекло је немогуће утврдити. Доставља се директно на пијаце и у ресторане, без претходне инспекцијске контроле. Неретко се продаје на местима која не испуњавају основне санитарне услове, у околини пијаце и на тротоару, из прљавих гајбица и кеса, уместо у рибарницама или на пијачним тезгама”, изјавио је извршни директор Уједињених риболоваца Србије Љубомир Пејчић.
Јавност треба упозорити и на то да највећи део трговине илегално уловљеном рибом заврши у ресторанима и чардама, где инспектори немају законске основе да улазе, за разлику од пијаца и рибарница где се санитарне контроле спроводе.
„Овој ситуацији допринело је и укидање откупних станица ’90. година прошлог века, када је престала да се води евиденција порекла и количине улова, а тржиште уловљеном рибом постало без адекватне контроле”, истиче Пејчић.
Није реч само о врстама риба које које сви волимо, оне су темељ здравих река, језера, потока и бара. Уколико нестану врсте, екосистеми неће моћи да нам обезбеде чисту воду, ваздух, храну и климатске услове које нам сада пружају.
„Потребно је унапредити законе који регулишу заштиту рибљег фонда, оснажити рад инспекцијских служби и променити начин на који конзумирамо рибу како бисмо осигурали да се хранимо на одржив начин и очувамо здраве рибе у здравим рекама”, додала је Димовић.
Танјуг
