Насловна / Србија / Ртањ, ново заштићено природно добро
Ртањ, ново заштићено природно добро 1

Ртањ, ново заштићено природно добро

Специфичан рељеф са купастим врхом и врло стрмим падинама, крашке дубоке јаме, као и биљка јединствена у свету, неке су од карактеристика планине Ртањ, за коју кажу да је капија Тимочке Крајине. Ове године проглашена је за Специјални резерват природе „Ртањ” и та вест прати обележавање 71. године рада Завода за заштиту природе Србије.

Поред Специјалног резервата природе „Ртањ”, међу подручјима која ће уживати посебну заштиту нашли су се и споменици природе „Тупижничка леденица” и „Пећински систем Самар”. Проглашењем три нова природна добра заштићеним, Србија тренутно има 461 такво подручје, која се заједно простиру на 673.850 хектара, што чини 7,61 одсто теритoрије наше земље.

Ртањ се налази у источној Србији, у југозападном делу Карпатско-балканског планинског система, a припада општинама Сокобања и Бољевац. Кад се крене ауто-путем ка Нишу, између Ражња и Алексинца треба обратити пажњу на планине с леве стране. Нема грешке – најатрактивније што се види је Ртањ. Тридесетак километара удаљен велики гребен завршава се купом савршеног облика, која распламсава машту. Зато не треба да чуди што баш Ртањ важи за једину српску планину на коју су се спустили ванземаљци, а у планини, која је, по причама, заправо пирамидална грађевина прастарих цивилизација, крије се дворац с благом. Летеће кугле изнад њега већ су постале у причама уобичајена појава. Такав какав је, Ртањ неодољиво привлачи планинаре, траваре, екстрасенсе, научнике…

Од подножја до самог врха Шиљак, на надморској висини од 1.560 метара, треба савладати успон, по тврдњама многих, други по тежини за освајање (после Суве планине) због великих пирамидалних нагиба. Али вреди труда, јер се са врха види надалеко: Копаоник, Јастребац, а када је ведро – и Авала.

На врху Шиљак налази се од 1932. године капела, мали маузолеј који је данас у рушевинама. Прича о злату и драгуљима у утроби планине донела је много невоље овој природној лепотици. Неуморни и неумољиви трагачи за златом у неколико наврата су динамитом разрушили капелу посвећену Светом Ђорђу, коју је свом мужу Јулијусу Минху, бившем власнику рудника на Ртњу, на врху планине подигла супруга Грета. Прича се да је хиљаду рудара доносило камен у знак поштовања према власнику који им је, поред посла, обезбедио и станове, амбуланту, биоскоп, омогућио школовање деце…

Лети су овде годинама долазили берачи биља, пре свега због надалеко чувеног ртањског чаја, за који мештани с поносом истичу да је бољи афродизијак од вијагре. У народу се од давнина користи за лечење бронхитиса, астме, кашља и упале дисајних органа код деце, као и у лечењу старих особа.

Међутим, из Завода за заштиту природе Србије стигла је забрана брања. Зато што је „мушка трава”, која успева само овде, забрињавајуће проређена. Чупали су је нестручно, из корена, тако да се сад мора чувати док се не опорави. Памти се време када се за седам сати убирало и до 100 килограма дугуљастих травки са плавичастим цветовима, али уз помоћ маказа или ножа. Ртањски чај, који још називају и планински чубар, вријесак или латински Satureja montana, вишегодишња је жбунаста биљка, која не само да више нигде не расте, већ не може ни да се гаји.

Списак подручја се наставља

Доношењем Решења о заштити подручја на основу студија заштите које је израдио Завод, од којих је десет подручја прошло јавне расправе, биће знатно повећана територија под заштитом у Србији. Међу овим подручјима су Жељин, Столови, Маљен, Тршић – Троноша, Борачки крш и друга подручја, најављују из Завода.

У току 2018. године урађена је студија заштите природе за ново подручје Предео изузетних одлика „Планина Цер”, студије заштите у оквиру ревизије за четири заштићена подручја: „Увац”, „Овчарско-кабларска клисура”, „Рајац” и „Таковски грм”, док је прелиминарним истраживањима утврђено да постоји основ за заштиту пет подручја, међу којима су и Златар, Кањон реке Црнице, Језеро Ћелије.

Аутор: Славица Ступарушић, Политика.рс

Како бисте оценили овај текст?

+Кликните на звезду за оцену!

Актуелно

Ртањ као уточиште од смака света 11

Ртањ као уточиште од смака света

Бољевац – Да ли ће се 21. децембра догодити смак света, према пророчанству древних Маја и …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *