ЛАКИХ путева за одступање из зоне борби у наредних шест година неће бити.
Око Русије је немирно, проблеми се нижу на линији притиска и потпуно су војног карактера. Само, стара добра формула нуклеарног обуздавања и даље функционише и не дозвољава власницима нуклеарног оружја да почну да се међусобно обрачунавају.
Сједињене Државе су у свој нови буџет већ унеле новац за производњу ракете редњег домета, а то значи да ће иступити из споразума о ликвидацији ракета малог и средњег домета.
То је жалосна новост, на коју ће Путин морати да одговори брзо и на несумњив начин.
У суштини, пуним једрима пловимо ка новој карипској кризи и није важно где ће нам се (са Американцима) путеви укрстити – на пољима Донбаса или на Блиском истоку.
Важно је што је мека, а често и жалостива сила Русије, која слеже раменима здравог разума и не уме да се представља као претња, добила смиреног и поузданог покровитеља који се ни за милиметар не да померити са својих позиција.
Раније сам био срдит зато што ракета није било.
Не, ми се више нећемо вратити у 90-те, нећемо за себе говорити да смо земља са кукавном прошлошћу.
Нећемо више ни гледати у уста дивним демократским и тржишним наредбодавцима.
Ми ћемо без губљења живаца правити своје ракете које ће – буде ли потребно – разје…ати све које буде требало разје…ати…
Пише: Андреј БАБИЦКИЈ
Факти
