Са реформама или без њих дуг скаче преко 80% БДП за мање од две године

Београд — Раст јавног дуга Србије у фебруару на 62,9 одсто бруто домаћег производа је забрињавајући, каже економиста Љубомир Маџар, оцењујући да су решење реформе.

Како је навео, ако се тај тренд настави, јавни дуг ће до краја године бити увећан за две милијарде евра или за 10 одсто.

“Трендови у нашој привреди су такви да се не могу преко ноћи преокренути, а на расходној страни буџета имамо много крутих ставки, на којима без далекосежне и болне реформе неће моћи да се уштеди”, нагласио је Маџар.

Министарство финансија објавило је јуче да је јавни дуг Србије у фебруару ове године повећан за 178 милиона евра и достигао је око 20,4 милијарди евра, или 62,9 одсто БДП-а. Јавни дуг Србије на крају 2013. године износио је 20,089 милијарди евра или 61,2 одсто БДП, а према Закону о буџетском систему учешће јавног дуга у БДП је ограничено на 45 одсто.

Према његовим речима, морају се смањити расходи јавног сектора и спровести реформа целокупног буџетског и пензионог система, затим променити начин управљања јавним предузећима и радикално смањити гаранције које држава даје за њихово задуживање. 

“Јавни дуг је једно од најболнијих места наше целе привреде и друштва, јер смо одавно премашили законски максимум за јавни дуг од 45 одсто БДП-а, а и дефицит (буџетски) нам је, такође, велики”, напоменуо је Маџар. 

Он каже да забрињава чињеница што имамо неупоредиво бржи раст јавног дуга него раст БДП-а, с обзиром да ће ове године, према најоптимистичнијим проценама, раст привреде бити тек један одсто. 

То значи, како је објаснио, да је брзина којом расте јавни дуг бар 10 пута већа од стопе раста БДП-а. 

Маџар је додао су такви показатељи изнуђени лошим трендовима у привреди и да би требало што пре спровести реформе.

Николић: Дуг ће још расти

Раст јавног дуга у фебруару ове године на 20,4 милијарди евра или 62,9 одсто бруто домаћег производа (БДП) је очекиван и у наредна два месеца може да додје до његовог додатног раста, као и наставак тог тренда у идућој години ако се не предузму промене у економској политици, оценио је економиста Горан Николић. 

“Оно што нас чека у наредна два месеца је додатни раст јавног дуга и верујем да ће већ крајем априла јавни дуг бити измедју 64 и 65 одсто, док би на крају године, имајући у виду оно што је буџет предвидео јавни дуг био на око 69 одсто БДП или око 22, 5 милијарде евра”, рекао је Николић Тањугу. 

Према његовим речима, то је очекивано, а пројекције показују да ће јавни дуг у наредне три године расти, као и да је то последица потребе за финансирањем фискалног дефицита, као и за потребне гаранције које су планиране за јавна предузећа. 

Ако се тренд раста јавног дуга настави у удућој години достићи ће 80 одсто БДП и сасвим је известан ако изостану радикални економски резови, рекао је Николић. 

“Динамика је таква да правимо у просеку у последњих пет године 2, 5 милијарде мањка и толика је разлика измедју буџетских прихода и расхода у укупном износу. Мислим да је једини начин да се то промени, да се среже јавна потрошња”, рекао је Николић. 

Он сматра да су суштинске мере које нова влада треба да предузме – веће субвенције за индустрију како би се подстакао раст извоза и обарање курса.

 

Танјуг