САД и ЕУ намеравају да у Србији легализују мутанте (ГМО)

Иван Нинић

Судећи према садржају депеше коју је објавио „Викиликс“, а која је из Амбасаде САД из Београда у Вашингтон послата 6. јула 2009. године¹⁾, америчку администрацију поприлично је разбеснео нови Закон о генетски модификованим организмима (ГМО) које, 29. маја 2009. године, усвојила Скупштина Србије²⁾. Овим законом, по први пут у Србији, на експлицитан начин забрањено је узгајање и трговина генетски модификованом храном и производима који садрже генетски модификовану храну у Србији. Да проблем буде већи, коначна верзија текста закона који је усвојен у Скупштини, претрпела је драстичне измене у односу на првобитни предлог Владе Србије и то захваљујући притисцима Српске радикалне странке, која је поднела више од 200 амандмана. Иначе, подношење великог броја амандмана на Владине предлоге закона поједини медији, али и режимске странке, тада су окарактерисали као намерну „блокаду рада парламента“ и стварање беспотребних трошкова израде копија материјала који се доставља посланицима. Међутим да на крају такав труд и напор радикала није био узалудан, сведочи текст депеше коју је потписала отправница послова Амбасаде САД Џенифер Браш. 

„НЕПРАВЕДАН“ ЗАКОН: У депеши се истиче да је српски парламент усвојио рестриктиван закон који није у складу са правилима Светске трговинске организације (СТО) и који забрањује транзит генетски модификоване хране кроз Србију у друге земље. „Нова ограничења у вези са генетски модификованом храном нису у складу са прописима СТО и негативно ће се одразити на преговоре Србије са СТО, уколико не буду укинуте“, констатује се у поверљивој депеши, коју је потписала отправница послова Амбасаде САД Џенифер Браш. Због тога је атеше Амбасаде САД-а „изрибао“ тадашњег министра пољопривреде Сашу Драгина, а „америма“ је у помоћ притекао и лидер Г17 Млађан Динкић, који се понудио да „испегла“ ствар. Динкић је Американцима обећао да ће извршити притисак на министарство пољопривреде да брзо начини предлоге амандмана, којим је ће се недавно усвојени закон изменити.

Џенифер Браш у поверљивој депеши наводи да ограничења из закона „превазилазе она која тренутно намеће ЕУ“: „Научно неоправдан закон такође забрањује увоз генетски призведеног сојиног млека, које је било једини биотехнички производ  који је Србија увозила пре ове забране. Србија је увозила до 120.000 мт сојиног  млека годишњедо 2006.године.  После 2006. године увоз је пао на око 50 до 70.000 мт, захваљујући смањеној производњи стоке и повећаној производњи домаћег сојиног млека“, констатује Браш.

ПРИТИСАК СРС: Брашова истиче да су јој званичници у министарству пољопривреде, као и помоћник министра економије Бојана Тодоровић, рекли како нова ограничења у закону о ГМО нису записана у верзији законодавства коју је одобрила Влада, него су додата касније у току парламентарне дебате. „Наши извори су нам пренели да је у току  расправе у парламенту Драгинје попустио под притисцимаСрпске радикалне странке и забранио је генетски модификовану храну“, наводи се у депеши и даље додаје: „Глас о забранама донетим у последњем тренутку изненадила је чланове Владе, укључујући и Динкића. Министарка из Г17 Јасна Матић³⁾ и Тодоровићеварекли су нам да је Динкић потегао питање закона о ГМОна недељној седници владе 23. јуна“. У депеши такође пише да је саветник службе за пољопривреду СТО-а при Влади Србије пренео америчким званичницима, 24. јуна 2009. године, да су стручњаци који су радили са министром Сашом Драгиним, саветовали га да одустане од забране ГМО, али да „Драгин није разумео последице“.

ДЕМАРШ „НЕПОСЛУШНОМ“ МИНИСТРУ: Након што је усвојен Закон о ГОМО који није по њиховој мери, званичници Амбасаде САД-а нису седели скрштених руку, па је тако атеше, 26. јуна 2009. године, послао телеграмски демарш тадашњем српском министру пољопривреде Саши Драгину (ДС). Према наводима из депеше, Драгин је рекао да је парламент донео Закон о ГМО због притиска унутар парламента и притиска домаћих произвођача сојиног млека. „Драгин је рекао да се плаши дабиизгубиопосао и изазвао„вриску у парламенту“ да је изашао у сусрет мултинационалне корпорације и да није забранио ГМО“, наводи се у депеши.

Браш пише како је министар Драгин „негирао да је био под притиском чланова Српске радикалне странке који се традиционално супротстављају генетски модификованој соји“. Она наводи да је, с обзиром на огроман притисак САД, ЕУ и других чланица СТО, Драгин рекао ће план за измену закона бити предочен 10. јула 2009. године на радном састанку са СТО⁴⁾. „Извори у министарству пољопривреде обавестили су нас 29. јула да Драгин не палнира да промени закон у блиској будућности и да ће пкушати да закон остави што је могуће дуже, да би помогао српским компанијама ограничавањем увоза генетски модификоване хране“, констатује се у депеши.

ДИНКИЋ ЗАПАДНИ ЛОБИСТА: У целу причу око ГМО умешао се заштитник америчких интереса у Србији и лидер странке Г17 Млађан Динкић, који је, према наводина из депеше, 30. јуна 2009. године, рекао атешеу Амбасаде САД-а да ће извршити притисак на министра Драгина да се брзо сачини предлог измена закона. „Како би илустровао своју одлучност да ће решити ово питање, Динкић је на састанак с аташеом позвао шефа кабинета премијера Цветковића Мирјану Јовашевић, да би олакшао сарадњу са министарством пољопривреде“, бележи Џенифер Браш у својој депеши и додаје: „Динкић је рекао да све амандмане на закон парламентможе усвојити за време следећег заседања у септембру“⁵⁾.

На крају депеше истиче се „коментар“ да су званичници Амбасаде САД-а забринути да министар Драгин може да покуша да избегне доношење измена закона о ГМО у блиској будућности, како би придобио наклоност домаћих произвођача. „Међутим, ми верујемо да ће сада укључење Динкића у ово питање, као и укључење особља премијера, спречити свако Драгиново одуговлачење“, пише у депеши и у последњој реченици закључује: „Наставићемо да вршимо притисак на све стране у циљу брзог разрешења тог питања“.

„Викиликс“ нам је поуздано потврдио монструозно полтронство и политику лидера Г17 плус Млађан Динкић који, зарад опстанка на власти и подршке са Запада, тајно либира и подржава тровање грађана, животиња, еко система и пољопривредног земљишта у Србији. У тој истој улози предходно се опробала и његова страначка колегиница и некадашња министарка пољопривреде Ивана Дулић-Марковић⁶⁾, која је својевремено дозволила да се у Србију увезе преко 200.000 тона модификоване сачме. За тровање нације Динкић за узврат добија подршку САД-а, док је Дулић-Марковић то чинила због хонорара које је добијала од америчке компаније „Монсанто“, захваљујући којој је и постала министар пољопривреде у српској Влади. 

АМАНДМАНИ СРС: Из поверљиве депеше види се да је неко америчким дипломатама „дошапнуо“ шта је утицало да министар Саша Драгин у Скупштини Србије, у току расправе о Предлогу закона о генетски модификованим организмима, драстично измени текст који је предложила Влада. У питању је притисак посланика Српске радикалне странке, који су у жучној расправи на Одбору за пољопривреду, али и на пенарлној седници парламента, пружили жесток отпор првобитном тексту предлога закона. Српска радикална странка је са преко 200 предложених амандмана показала шта мисли о Предлогу закона о ГМО, да би Влада Србије, у први мах, одбила готово све амандмане. Међутим, радикали су своју доследност показали на седници Одбора за пољопривреду, након чега је министар Драгин био принуђен да амандмане прихвати. Пошто су радикалски амандмани већ одбијени од стране Владе, онда је формални предлагач већине амандмана посланика СРС, морао да буде парламентарни Одбор за пољопривреду⁷⁾.

Дакле, принципијелност и доследности политике СРС произвела је такав ефекат да се измени суштина преложеног текста закона, али и да се поједине предложене одредбе потпуно обришу. Тиме је практично забрањена комерцијална употреба и генетски модификованих производа у Србији. То у преводу значи да су радикали директно угрозили интерес САД, ЕУ и мултинационалних компанија, у њиховим напорима да легализују своје досадашње активности и да, у блиској будућности, од Србије направе депонију полигон за дистрибуцију и продају генетски модификованих производа.

 

Напомене:

 

 

1. Депеша је доступна на следећем линку (http://cables.mrkva.eu/cable.php?id=215272).
2. “Службени гласник РС”, бр. 41/09.
3. Јавност није упозната да ли је на споменутом састанку предочен било какав план.
4. Из депеша Абасаде САД у Београду које је објавио „Викиликс“ види се да сарадница М. Динкића, и бивша министарка телекомуникација и информационог друштва Јасна Матић има перфектну комуникацију са америчким персоналом у Београду, исто као и М.Динкић.
5. Оваква констатација М.Динкића није реализована.
6. Ивана Дулић-Марковић (Г17 плус)била је потпредседник странке Г17 плус, министар пољопривреде, шумартства и водопривреде (2004.-2006.), а релативно кратко и потпредседник (2006.) Владе Републике Србије. Затим је била потпредседник и секретар за регионалну међународну сарадњу (2008.-2009.) у Влади АП Војводине.
7. Пословник о раду Народне скупштине РС не даје могућност посланицима да подносе амандмане појединачно након што се на пленарној седници отвори начелна расправа о предлозима закона. У „вакуму“ измеђуна начелне расправе и расправе у појединостима само надлежни Одбори НС РС могу да подносе амандмане.