Пре 216 година, 04. фебруара 1804. године у Ваљеву су посечени кнезови, а широм Србије дахије су погубиле бројне народне главаре, свештенике и трговце са намером да спрече избијање Првог српског устанка. Сеча кнезова и борба за ослобођење од вишевековног турског ропства значили су почетак рађања слободне Србије.
Поспешила је народну побуну сеча кнезова и виђенијих Срба у фебруару 1804. године и усмерила ток историје ка стварању модерне српске државе. У документима се помиње да је погубљено 40, 50, чак стотину педесет народних главара. По имену данас познато је тридесетак.
Историчар Народног музеја у Ваљеву Владимир Кривошејев каже да су најпознатији од њих ваљевски кнезови, Алекса Ненадовић и Илија Бирчанин.
Њих су Турци на превару ухватили и извели на обалу Колубаре.
„Ту су их посекли. Широкој јавности је општепозната прича о сечи кнезова на мосту. Међутим, онај ко је најбоље знао где је била сеча кнезова и о томе писао је Прота Матеја Ненадовић, син посеченог кнеза Алексе Ненадовића. Он је лепо написао да су кнезови посечени на пољици, на ливадици 80 хвати ниже моста“, прича Кривошејев.
Кнезови Нахије ваљевске, Алекса Ненадовић и Илија Бирчанин, пред погубљење били су заточени у Муселимовом конаку, подигнутом у 18. веку у Ваљеву. То је најстарија овдашња сачувана зграда.
Главе кнезова са губилишта ту су и вратили и јавно изложили. Бранковчани су главу Алексе Ненадовића кришом однели у Бранковину, где је сахрањен као и други знаменити Ненадовићи.
Кнез Илија Бирчанин почива у порти манастира Ћелије надомак Ваљева.
РТС
ma pogan je to, draze mu je u dzenetu obecanje 72 djevice nego cela Srbija i zemlja velika Rusija.
pasce kad cuti najopasnije je, a kada i oce biti sece Srbalja, kad su svetlo oruzije i dzebanu pokupili, o tom smo se mogli davno nauciti da imasmo i malo razuma.
mehmed aga cibuljicki, kucka alija i mula jusuf krenuce raju vatati, pa sto sa ledja, sto iz zasede a sto uz pomoc oruzane sile sa dzipovi neobelezeni, pa o sljive vesati.
kad uze danak u krvi, najmanje 7 000. za sedam godina, sta je za njih Cele kula kod svakoga grada.
do Djurdjevdana jos daleko pa mu to i odgovara, ni trave ni lisca.
nema junaka bez rala i volova i koplja glogova, pa se valja postaviti na dzadi kad naidju janjicari, servi izjelice i surove bosanske haraclije sa tovarom blaga od 117 miliona evra, u vidu novina, a gotovina davno izvezena do kojekakvih rajeva.
neda aga nase al voli podase, a kad ode, zurke bice, sa trubaci, peenje i pice.
cuvajte se tisine i mira, bice bure i zla velika.