Насловна / Србија / Сензационално откриће проф. др Милорада Стојића: Материјални докази календара старог 8.000 година!

Сензационално откриће проф. др Милорада Стојића: Материјални докази календара старог 8.000 година!

Проф. др Милорад Стојић познат је по томе што је 2002. открио Белицу код Јагодине, археолошки локалитет из доба неолита. У култној јами на том локалитету откривено је око 100 човеколиких фигура од камена, глине и кости старих осам хиљада година.
З. РашПраисторија као вечна инспирација: Проф. др Милорад Стојић
Изучавању ових фигурина посвећене су године, и таман кад је помислио да ништа нарочито ново не може да се открије, проф. др Стојић дошао је до нових, могло би се рећи, сензационалних открића.

  • Kада је већ из штампе изашла моја књига посвећена Белици (Белица, култно астрономско насеље протостарчевачке културе, приближно 6200-5600. године пре нове ере), док сам припремао визуелну презентацију, открио сам нешто што ме је потпуно шокирало. Увећавајући фото-снимке фигурина, први пут сам уочио неке записе на њима. Десетак дана и ноћи зурио сам у екран претражујући и увећавајући те графеме које сам назвао записи, и пронашао сам их 145 – започиње за „Вести“ причу проф. др Стојић, пензионисани археолог.

Молба вишим силама
Фигурине су израђене од необично лепог камена, серпентинита, особеног по својим разноликим бојама и текстури. Записи се састоје од великог броја краћих или дужих минијатурних косих, хоризонталних или вертикалних зареза и удубљења.

  • Записи су на меканом серпентиниту изведени кременим сечивима, длетима и другим инструментима, какви су пронађени заједно са фигуринама у Белици. Налазе се на свим врстама камених фигурина: породиљама, фигуринама у виду виолине или беотског штита, лабриса и секире. Ти записи су толико минијатурни да је веома тешко да се голим оком виде, јер су прилично излизани – објашњава проф. др Стојић.

Записи се, напомиње, састоје од једне дужи, вероватне урезане како би графема била праволинијски изведена, изнад које се уносе зарези и удубљења. Поједине фигурине имају само један запис, док на другима може бити и више њих. Једна има чак 14 записа.

  • Записи су повезани са питањем зачећа, ношења плода, порођаја и дојења – прича саговорник „Вести“.

Записи са 28 јединица се тичу Месечевог циклуса и плодности, док се 40 јединица тиче раздобља повезаног са постпорођајним и постхумним периодом.

Kако објашњава, тек са гравуром култни предмет је постајао комплетан.

  • Ношењем на телу се очекивала се његова делотворност попут гравидности, оздрављења, плодности, среће, умножавања стада, повољних климатских услова… Фигурине су, према свему судећи, израђиване да би преносиле молбу и жеље вишим силама. Оне су похрањиване у јаму на ободу кружног храма пречника 75 м, тачно на линији која визуелно повезује центар храма и тачку заласка Сунца на хоризонту, на дан зимске краткодневице. То је свакако повезано са веровањем да ће лични или колективни проблем бити позитивно разрешен, баш као што се разрешава проблем Сунцостаја (после најдуже ноћи). Пре тога су култни предмети ношени довољно дуго да сва сила која се у њих улије врати ономе ко је фигурину носио – указује познати археолог. Сматра да је значај Белице немерљив.
  • Ми тамо имамо најстарије култно астрономско насеље на свету. Имамо највеће храмове у праисторији, највећи групни налаз антропоморфне пластике на свету. Историчари уметности сматрају да је то нешто најлепше што ова земља има. Овакве представе нису никада до сада забележене у уметничком стваралаштву човечанства, од када је оно настало 38.000 година пре нове ере. Вајар Вук Бојовић је једном рекао да су модерни скулптори до сада имитирали култну пластику Винче. А сада ће подражавати пластику Белице. Такве форме не постоје нигде на свету – рекао је проф др Стојић.

У Немачкој, каже, постоји локалитет Госек у покрајини Хесен који је добар пример како би држава требала да се односи према таквим налазиштима.

  • Тамо имате један кружни ров пречника 75 м (исто као у Белици, али млађи скоро 1.000 година). Они су тај локалитет за кратко време испитали, реконструисали пређашњи изглед и презентовали за едукативне и туристичке сврхе. Људи чекају данима и месецима да дођу на ред да то посете. А тамо нису пронашли никакве фигурине.

Проф. др Милорад Стојић аутор је две књиге издавачке куће ХЕРеду.

  • Покренута је едиција Најлепше из археолошке баштине Србије. До сада су изашле две књиге „Трибали“ и друга „Белица“. Циљ едиције је да се објави оно што је најлепше у нашем наслеђу, а ми имамо такву археолошку баштину којом заиста можемо да се поносимо. Посебно је занимљиво како је богата и разноврсна праисторија на нашем тлу. Дуго сам припремао те књиге, јер је то тематика која захтева темељан рад. Споро пишем трудећи се да то уобличим тако да свако може да разуме. Ускоро ће, у истој едицији, бити објављене још две моје књиге, Медведњак, култно средиште из неолита и Праисторија и протоисторија на тлу Србије. Прво издање „Трибала“ је распродато за веома кратко време. То су неке лепе ствари које ме радују и дају ми вољу да се и као пензионер бавим археологијом.
  • Записи на фигуринама су, према речима нашег саговорника, својеврстан потпис аутора. Графолози ће моћи да утврде колико је уметника учествовало у стварању фигурине и да ли су то били мушкарци или жене.

Посебну пажњу проф. др Стојића привукла је необична керамичка фигурина пронађена у Белици.

  • Та фигурина има хипертрофиране делове тела: набрекле дојке, наглашене глутеусе, увећан стомак трудне жене… Вулва те жене је начињена утискивањем зрна житарице. И дан-данас ту стоји угљенисано зрно житарице.
  • Од геолога до вајара
  • Изучавања предмета из Белице трајала су доста дуго, јер нису постојале аналогије.

Све је то захтевало време јер су морали да се ангажују људи различитих струка (геолози, археозоолози, геомагнетичари, стручњаци за кремено оруђе, гинеколози, вајари, историчари уметности, стручњаци за одређивање назива боја итд.)… Постојале су сумње да су неки, па чак и сви пронађени предмети фалсификати. Предмети су послати на експертизу код највећег светског стручњака за археометрију у Немачку, који је својим мишљењем одагнао сваку сумњу да је реч о превари – објаснио је проф. др Стојић.

Банде харају налазиштима

Иако је Србија поносни власник тако богатог културног наслеђа попут Белице, проф. др Стојић истиче и велики проблем који се јавља када су археолошка налазишта у питању.

  • Kолегиница из Јагодинског музеја, у чијој збирци се налазе пронађени предмети, три пута се обраћала Министарству културе с пројектом да се настави истраживање на том локалитету, а имала је и препоруку нашег водећег археолога, али се оно на то потпуно оглушило (није било никакве повратне информације). А такву ситуацију користе дивљи копачи. Ако је ишта добро организовано у овој земљи, то је пљачка нашег културног наслеђа. Те групе, по његовом мишљењу, као да имају нечију подршку.
  • Kада се дошло до открића Белице, уместо да се одмах крене у даље истраживање и заштиту тог локалитета, све је учињено да до тога не дође. Такву ситуацију искористило је седам, осам банди које су долазиле (и вероватно, даље долазе) са механизацијом и копале. Знало се где смо ми вршили ископавања, па су ту наставили. Они су ископали на десетине фигурина које су продали (њихове огласе можете наћи и на интернету), неке, чак, по цени од 7.000 евра. Неки примерци се, према мојим сазнањима, налазе чак код колекционара у Аустралији – истиче Стојић.
  • Они механизацијом земљу ископају, натоваре на приколицу, па уз помоћ воде (флотацијом) и сита проналазе фигурине. Те нелегалне радње још трају. Спремам се да напишем отворено писмо надлежним у Србији да је то недопустиво то шта се ради са светски значајним археолошким локалитетом (нити било којим другим налазиштем). Не користимо своје могућности да спречимо ненадокнадиву пљачку, као да је интерес криминала у првом плану. И сада да одете тамо, пронаћи ћете неког дивљег копача. Они подмићују сељаке да им не бележе бројеве кола, џипова, механизације којом долазе…

А. Вучићевић – Вести

Актуелно

Амерички археолози уверени да су нашли остатке Содоме и Гоморе

АМЕРИЧКИ археолози су објавили да су сасвим близу `дешифроваља` два миленијума старе мистерије – где …

Зашто је Васкрс покретан празник?

Древни србски календар је најстарији и најпрецизнији употребни месецослов. Али, чињеница да је он једини …

Један коментар

  1. Ah, pa na kraju teksta upravo ono sto htedoh da kazem!
    Takvi lokaliteti se kriju, zatrpavaju i cuvaju danonocno!
    A kome to da trazite sredstva i pomoc?
    Od ovih podguznih beznacajnih musica koje imaju zadatak da se svi takvi lokalitetei poruse, zatrpaju ili ovako bestidno opljackaju i prodaju strancima, kao uostalom sve sto dohvate u zemlji.
    Dobro dodje i da se zametnu tragovi nase prave kulture, porekla, tradicije, religije, obicaja i verovanja.

    E, sad bi mi dobro dosla pomoc SVETOG TROJSTVA ….. , Kelnera i ostalih iz nase grupe.

    Ne odgovara varvarima i primitivnim divljacima sa zapada da se otkrivaju nase poreklo, starost i bilo sta vezano za nasu pravu istoriju, a ne ovu vestacku, izmisljenu, koju su germani napisali i na silu nam nametnuli!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Simple Share Buttons