fbpx

Сирија и нафта

0
(0)

Већ неко време медији су почели учестано да саопштавају како Русија наводно може да “заради” на расту цене нафте услед рата Америке са Сиријом. Због тога је, кажу, исплативије бити на страни Запада који припрема војну интервенцију, него на страни легитимне владе Башара Асада. Да оставимо по страни моралне и политичке аспекте овог ружног и кратковидог расуђивања и да се обратимо чисто економском разматрању овог питања…

Нафтна тема у сиријским догађајима у августу текуће године је избила у прве редове информативних вести и постала је предмет озбиљних аналитичких истраживања. У то време криза око Сирије ушла је у своју активну фазу, а Русија је продемонстрирала чврсту и принципијелну позицију по питању Сирије. Аналитичари француске банке Societe Generale саопштили су резултате својих истраживања, по којима цена сирове нафте марке Brent због сиријске ситуације може да узлети до 150 $ по барелу (око 40 долара изнад средњег нивоа из претходних неколико месеци). Потом је прогнозе о томе раструбио белгијски часопис Echo. А онда је уследило похлепно ширење тих прогноза од стране свих медија, укључујући и руске. Неко је почео узбуђено да пише о томе како ће “нови блискоисточни конфликт” (читај, агресија САД на Сирију, ширење рата ван њених граница), за Русију чији се буџет скоро за половину пуни од прихода нафте и гаса, представљати истински поклон. Тешко ми је оценити чега има више у оваквим расуђивањима – уобичајене новинарске неписмености по питању економије, одбојног цинизма или знакова идеолошке диверзије. Можда ту има и једног, и другог, и трећег, али како се узрујано изјаснила једна московска газета, “у Вишој економској школи већ су израчунали да ће у “најтежем” случају – ширење конфликта по целом Блискоисточном нафтоносном рејону – у буџет моћи да се улије око 100 милијарди долара додатних прихода (рачуница за једну годину). То јест, четвртина целокупног буџета.

Како ова “откровења” не би смутила неискусног читаоца, предлажем да изблиза размотримо овај проблем.

          Раст цена: уколико га буде, неће бити велик и неће дуго трајати

Да за почетак истакнемо да Сирија има веома скромне залихе нафте, само 0,2% светске производње црног злата отпада на њену производњу. Она је сада потпуно прекинула испоруке нафте на спољно тржиште. То јест, уз позитиван развој догађаја, ако се жариште војних операција не прошири далеко изван граница Сирије, утицај сиријског фактора на светску коњуктуру енергетског тржишта биће ништавно мали. Да међутим размотримо негативан сценарио, по коме би развој догађаја у Сирији дестабилизовао ситуацију на целокупном Блиском Истоку. То је већ осетљиво, на регион отпада трећина светске производње. Управо такав сценарио ескалације рата предвиђен је у предвиђањима SocieteGenerale.

Према проценама озбиљних аналитичара, светске цене нафте заиста се могу повећати. Међутим, ефекат цене ће бити минималан и спадаће у кракорочне ефекте. Биће минималан јер су по мишљењу аналитичара, цене нафте и сада превисоке. Оне ће порасти, али не много. И тешко да ће достићи границу од 150 $. А што је најважније, неће се дуго задржати на узлету. Постоје опити рата у Ираку, Либији, унутрашњој дестабилизацији Египта. Свуда је историја била једна те иста: кратко повећање цена а потом њен повратак на полазне позиције. Данас постоје многе одредбе које би компензовале могуће смањење обима у снабдевању енергетским ресурсима. Земље ОПЕКА већ су се изјасниле да ће се “прилагодити” светском економском тржишту уколико цене нафте почну да расту. Њима нису неопходне претерано високе цене. Код њих постоје значајне резерве нафте које су они спремни да искористе за стабилизацију цена. Земљама ОПЕКА уопште нису угодни оштри скокови цена, пошто то ствара јаке стимулансе за развој алтернативних извора енергије и повећања енергетске ефикасности. Због тога земље произвођачи нафте воле “средњи пут”, а садашњи ниво цена је чак нешто виши од те “златне средине”.

“Са наше тачке гледишта – каже директор аналитичког оделења компаније «Альпари» Александар Разувајев – на тржишту сировина понавља се ситуација из 2003. године, из времена војних операција САД и њених савезника против Ирака. Нафта ће добити војну премију, цена барелаBrentаће можда достићи вредност од 120, можда и 130 $ али је мало вероватно да ће премашити историјске максимуме из 2008. године. Уколико, што је мало вероватно, актуелна власт у Сирији брзо пасдне као у Ираку 2003. године, цене нафте ће почети да падају. У оквиру овог сценарија може се очекивати снижење барела Brentана вредност од100-105 $.

          Раст цена нафте такође није потребан ни Западу

САД су такође наговестиле да се неће догодити нагли пораст цена нафте. Ед Крукс и Грегори Мејер су у свом тексту у  FinancialTimes(05.09.2013) истакли да уколико цене нафте после почетка операција против Сирије буду знатно веће од 120 $ по барелу, САД ће на тржиште изнети нафту из стратешких резерви. И Међународна агенција за енергију (МАЕ) која координира заједничке испоруке нафте и гаса из резерви, на западно тржиште, истакла је своју позицију. Пре неколико дана представник МАЕ је истакао: “Ми смо увек спремни да реагујемо на било какве компликације на тржишту нафте. Међутим, тренутна ситуација не захтева нашу интервенцију”. Уколико САД (можда и заједно са другим земљама) издвоји нафту из резерви, то ће зауставити раст цена.

“Још нема разлога за активно деловање. Међутим, уколико цене порасту на 125 $ по барелу, то ће значити да је на тржишту напета ситуација и може доћи до повремених прекида у снабдевању. А тада ће се можда користити нафта из стратешких резерви” – каже Џејсон Бордоф који је раније радио у Белој Кући по питањима енергетике, а сада предводи Центар за глобалну енергетску политику. Бела Кућа би требало да јасније говори о могућности коришћења нафте из резерви и самим тим стабилизације тржишта, сматра Давид Голдвин, бивши сарадник Стејт Департмента и Министарства за енергетику САД. “Важније је шта они кажу и када то кажу, него  шта они ураде у резултату” – убеђен је он. Биће то прва продаја нафте из стратешких резерви, после 2011. године. Тада су лидери развијених земаља искористили стратешке резерве ради ублажавања напетости на тржишту које је било изазвано падом производње за време рата у Либији. Питање је следеће: зог чега је Вашингтон толико забринут последицама скока цена, услед могуће војне агресије против Сирије? Па због тога што свака нагла промена на било ком (не само нафтном) тржишту, може данас имати улогу детонатора који ће испровоцирати светску кризу. Светска берза данас буквално виси о концу. Ту чак не схваташ ни какви фактори се негативније одражавају на том тржишту: догађаји око Сирије или злогласна намера Бена Бернанекеа о томе да ће ФРС почети са редуковањем програма “квантитативног попуштања”. “За руско тржиште акција, пад на светском тржишту акција донеће раст цена нафте” – каже Александар Разувајев.

          Сиријски догађаји могу постати детонатор светске кризе

А о чињеници да догађаји око Сирије могу да испровоцирају светску економску и финансијску кризу, данас говоре многи. И овде је практично немогуће прецизно предвидети ко ће бити добитник, а ко губитник. Највероватније ће на губитку бити сви. И Русија такође. Присетимо се 2008. године. У јулу, пре кризе, биле су достигнуте рекордно високе цене, барел је коштао 147,3 $. А до краја 2008. године, котирање нафте смањено је за 35 $ по барелу. Пропали су сви буџетски приходи повезани са растом цена нафте. Русија је ушла у кризу од које се још није у потпуности опоравила.

Озбиљна дестабилизација Блиског и Средњег Истока препуна је великих губитака за Русију који могу вишеструко премашити добит од краткотрајног раста цена нафте. Између осталог, можемо очекивати снижење (или чак потпун прекид) руског војног извоза у регион. Погоршаће се инвестициона клима у читавом низу земаља. Ефекат погоршања додирнуће и Русију, пошто инвеститори одлично знају да је Сирија само међупростор у војној авантури. Због тога је одлив страног капитала из Русије скоро сигуран, а убрзаће се и одлив домаћег капитала из земље.

А у најгорем случају, ако после Сирије дође ред на Иран и Запад успе да успостави контролу над главним светским регионом за производњу и извоз енергетских ресурса, Русија ће једноставно изгубити своје “нафтно оружје”. А највероватније и “гасно оружје”. Ако на пример падне данашња власт у Сирији, Катар као одани савезник Запада имаће све шансе да задуго истисне позиције “Газпром”-а у Европи.

Такође треба истаћи да раст цена црног злата данас није потребан ни руским нафтним компанијама – оне су у потпуности задовољне постојећим ценама, пошто сада имају угодности приликом финансирања и реализације финансијских пројеката, које су повезане са ценама нафте. Да би добиле ове угодности, компаније су утрошиле много енергије, а повећање цена ће их лишити тих угодности. Те угодности ће касније бити много теже поново стећи.

Узгред, неће бити отказане мере буџетске штедње које је најавио Председник Русије, чак и уколико због дешавања у Сирији, цене нафте почну да расту. Министар финансија Антун Силуанов за време самита “двадесеторице” у Петрограду, у интервјуу станици Russia Today у вези са тим конкретно је навео: “Свака промена цена (нафте) за Русију би значила да сав додатни приход од нафте иде у Резервни фонд”.

Дакле, да закључимо. Као прво, догађаји око Сирије непосредно и суштински неће утицати на светско тржиште нафте, па се не може рачунати на значајније дохотке од раста цена црног злата. Као друго, ови догађаји могу изазвати светску економску кризу, што прети заиста огромним и по привреду Русије непроцењивим штетама. Зато не само из моралних и политичких разлога, него и руководећи се економским интересима, Русија ће чинити све што је могуће у супротстављању агресији и ескалацији кризе.

 

Валентин КАТАСОНОВ | 16.09.2013

Фонд Стратешке Културе

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

АЈДЕ? Па ратују Ердогане једно добрих 10 година у Идлибу

0 (0) Ово што се сада дешава у сиријском Идлибу може се назвати ратом, изјавио …

Сирија: Сва насеља око Алепа слободна први пут од 2012. године (видео)

0 (0) Сиријска армија је успоставила поптуну контролу у свим насељима око града Алепа први …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *