Почеци Сирмијума, данашње Сремске Митровице, налазе се скривени испод моћних археолошких слојева из отоманског, средњовековног и римског периода.
Најстарије археолошки потврђено насеље из периода неолита, бронзаног и гвозденог доба налази се на брежуљку Kалварија, у широј градској зони савременог града. Претпоставља се да су Римљани, након освајања овог простора крајем И века пре нове ере преузели назив насеља од стероседелаца.
– Први помен Сирмијума везује се за Плинија Старијег који нам поред имена града, наводи и имена староседелачких заједница, Сирмијенза и Амантина, који су овде живели пре доласка Римљана. Следећи помен града налази се у записима римских писаца Велеја Патркула и Kасија Диона, који Сирмијум помињу у контексту Далматско-Панонског устанка (6-9. године н. е.) који се убраја међу неке од најтеже угушених устанака у Римском царству – каже за Данас Биљана Лучић, археолог и истраживач-конзерватор Завода за заштиту споменика културе Сремска Митровица.
Повољан положај насеља на раскрсници важних комуникација донео је брз развој и град већ у другој половини И века, током владавине династије Флавијеваца, добија статус колоније и постаје административни центар Паноније.
Међутим, време највећег процвата града везује се за време тетрархије када је император Диоклецијан поделио царску моћ између два августа и два цезара, што је условило оснивање нових седишта власти ван традиционално главног града Рима (Тријер, Милан, Никомедија, Антиохија, Солун, Сирмијум).
– О водећој уллози Сирмијума од краја II, током IV и почетком V века сведоче нам како историјски извори, тако и археолошки локалитети који су презентовани у ужем центру Сремке Митровице: царска палата – приватни и економски део, базилика светог Димитрија, занатско-трговачка четврт на данашњем Житном тргу и остаци луксузне градске виле у оквиру лапидаријума Музеја Срема – истиче Лучић и напомиње да се у историјским изворима помиње да је шест римских царева рођено у граду и околини. Римски историчар Амијан Марцелин назвао га је „многољудна и славна мајка градова“.
Резултати археолошких истраживања која се у континуитету спроводе од 1957. године, изнела су на светлост дана изузетно важне археолошке налазе, како покретне, тако и непокретне.
Први значајни археолошки локалитети настајали су као последица великих грађевинских радова, изградње великих стамбених објеката, тако да су од самог почетка били потребни огромни напори да би се они интегрисали у урбано градско ткиво.
Током 60-их и 70-их година Сирмијум постаје један од најзначајнијих археолошких налазишта бивше Југославие где су се обучавале генерације стручњака, да би крајем 70-их и 80-их археолошка истраживања добила међународну димензију под руководством Миодрага Грбића и Владислава Поповића са Археолошког института у Београду.
– Током последње деценије XX века, археолошко наслеђе трпело је судбину неповољних политичких околности у којима се нашла читава држава. Један број локалитета је, услед недостатка средстава за редовно одржавање, поново затрпан, до појаве бољих прилика и околности које и даље чекамо. Данас, након истраживања изведених на преко 100 локација у граду и даље остајемо затечени новим подацима које нам Сирмијум пружа испуњавајући нас исто тако ентузијазмом и знатижељом као и раније истраживаче – напомиње наша саговорница.
Сирмијум и даље крије тајне, како каже, само су сада услови рада које нам намећу заштитна археолошка истраживања далеко неповољнија, него раније.
– Данас су се археолошка истраживања Сирмијума свела искључиво на финансирања од стране приватних инвеститора и везана су за инвестиционе изградње – каже Лучић.
Неповољна финансијска ситуација одражава се, истиче, у функционисању на више нивоа сагледавања.
– Међутим, мислим да, првенствено, непостојање одговарајућих законских оквира за успостављање ефикасног управљања археолошким наслеђем представља највећу препреку у спровођењу трајних и дугорочних стратегија. Тренутно градске комуналне службе врше редовно одржавање два археолошка локалитета презентована на отвореном у оквиру парковске површине, Завод за заштиту споменика културе управља локалитетима Царска палата и Базилика светог Димитија, док Музеј Срема одржава презентовани део виле урбане – каже Биљана Лучић.
Сви конзерваторско-рестаураторски радови на локалитетима финасирају Министарства културе и информисања и Покрајински секретаријат за културу, информисање и односе са верским заједницама Програмским средствима преко Завода у Сремској Митровици.
– За примерено функционисање службе заштите, како покретних, тако и непокретних културних добара, свакако недостају већа улагања, али је највећи проблем у смањењу броја потребног стручног кадра запосленог у у институцијама и неповољној селекцији – истиче Лучић.
Проширена стварност
Сирмијум је бренд сам по себи и све време привлачи пажњу, како домаћих, тако и страних туриста. Налазиште је укључено у неколико културних рута које се редовно поромовишу на домаћим и међународним сајмовима. У промоцију је активно укључена и Туристичка организација Града Сремска Митровица која нуди тематске позоришне представа у оквиру вођених тура. Такође, учешће Завода у више међународних пројеката допринело је видљивости Сирмијума у ширим оквирима.
“За успешну промоцију култуног наслеђа јако је битно константно увођење нових садржаја. Тренутно је актуелна апликација проширене стрварности (аугментед реалитy) на археолошком локалитету Царска палата Сирмијума које се ове године по први пут појављује на Сајму туризма у Београду. Ове године ћемо презентацију овог локалитета обогатити са још једним подним мозаиком који је прошао конзерваторско-рестаураторски третман у радионици која је основана при Заводу за заштиту споменика културе у Сремској Митровици”, каже Биљана Лучић.
Следеће године очекује се завршетак рада на конзервацији и рестаурацији гробнице са ранохришћанским представама која је откривена 2016. године и која ће бити део сталне изложбене поставке Музеја Срема.
“Прошле године се започело са радом на уређењу зграде Музеја на шта се јако дуго чекало. Битно је да се садржаји унапређују. Такође, мислим да је од изузетног значаја рад који спроводимо на едукативним програмима за младе и подизању свести у локалним заједницама о значају наслеђа које поседујемо”, каже Биљана Лучић из Завода за заштиту споменика културе Сремска Митровица.
Данас.рс
