Следе хапшења због Националне Штедионице

Српска полиција завршила је још једну велику истрагу из такозваног пакета 24 спорне приватизације у Србији. Како “Вести” сазнају из добро обавештених полицијских извора, ускоро се могу очекивати и прва привођења у случају приватизације Националне штедионице (НШ), банке коју је основала држава, а која је на волшебан начин прешла у приватне руке.

Актуелни спорови у српској полицији, напади на поједине њене челнике, као и смене које ће уследити, између осталог повезане су управо са истрагом о НШ, али и још неким случајевима. Наиме, један део полиције је решен да једном заувек одува прашину са никад процесуираних афера, док је други под политичким притиском да се истраге зауставе или успоре.

Оно што је утврдила истрага јесте да је пословно потпуно ирационалним одлукама, НШ као државна банка, постала за мале паре – приватна.

– Када је основана штедионица, 26. децембра 2001. године, државна предузећа која су имала новац финансирала су је куповином акција по цени од 3,5 милиона динара по акцији. Издате су 104 акције, вредности 364 милиона динара. Купили су их оснивачи, ЈУМБЕС банка за 140 милиона динара, Беопетрол за 35 милиона динара, колико је исто купила и Ју гарант банка – каже извор “Вести” из истраге.

Банке нису хтеле посао?!

Једно од објашњења о томе због чега је баш Национална штедионица добила сладак посао исплате старе девизне штедње дао је бивши министар финансија Млађан Динкић који је рекао да “ниједна друга банка није била заинтересована за посао”, али нема никаквог трага да је било коме то и понуђено.
Штедионица је формирана уз сву помоћ државе, дат јој је посао, тржиште и други државни ресурси, иако је била приватна банка. Имала је све привилегије које нико у држави није имао, захваљујући Динкићу, тврде у Савету.

Затим. 20. маја 2002. уследила је одлука да се изда друга емисија акција у вредности 180 милиона динара.

– Овог пута се дозвољава приватним фирмама да купе акције, али по цени од 100.000 динара. Само пет месеци касније, цена акција је пала 35 пута! Највећи купци су фирме Сквадра, Пима, Принципал експорт импорт, Дајнерс клуб, све из Београда. Већина уплата обављена је преко Еуроаксис банке у Москви. На тај начин су приватне фирме, на мала врата, постале власници Националне штедионице, за чије су оснивање већину капитала дале државне фирме. Без тендера Националној штедионици дат је посао исплате старе девизне штедње вредан 4,5 милијарди тадашњих немачких марака. Можете само замислити колике су профите оствариле те приватне фирме – каже извор “Вести”.

Полиција сумња да су иза приватних фирми које су куповали акције НШ и у каснијим емисијама, предузећа блиска тадашњим властима. Сумња се да иза њих стоје Вук Хамовић и Војин Лазаревић. 

Случај Штедионице је један од највећих који је покренуо владин Савет за борбу против корупције. Тадашња председница Савета Верица Бараћ 2005. године је рекла да је пример Штедионице “највећи пораз демократске власти од 5. октобра до данас”. Подсетимо на речи покојне Верице Бараћ из 2005. године:
“Штедионица је направљена због исплате старе штедње, а емисија обвезница од 4,5 милијарде марака по основу штедње била је у то време највећа емисија хартија од вредности у овом делу Европе. Радило се, како кажу банкари, о најсочнијем банкарском послу. Из тога проистиче питање зашто тај посао није поверен ниједној државној банци, на пример Поштанској штедионици? Ако се сматрало да државне банке не могу то да обаве, зашто тај посао није додељен на тендеру?”, питала се тада Бараћева.
Одговора до данас нема.
Тужилаштво је о целом предмету било на време обавештено, али пуних осам година није реаговало, што указује на зависност правосуђа од извршне власти.

Динкић чека крај истраге

Динкић је истакао да је спреман за сарадњу са надлежним органима у вези са случајем Националне штедионице, наводећи да је о томе разговарао и са потпредседником Владе Александром Вучићем, како би “рашчистио све неистине” које су изговорене о њему.
– Комплетан процес уласка приватних акционара у НШ десио се, а да ме нико није питао. Нисам био овлашћен да реагујем, јер тада нисам био министар финансија. За процес преузимања удела у државним банкама пита се само Министарство финансија, а ја сам тада био гувернер – рекао је Динкић.
У сваком случају, процес који би могао да уследи биће прави тест за српско правосуђе.

Овај случај је најосетљивији од свих из “пакета 24” не само зато што је реч о послу исплате старе девизне штедње, већ због тога што је посао спроводио сам државни врх. Један од првопрозваних у случају је бивши министар финансија Млађан Динкић који је у време оснивања банке био гувернер НБЈ, док је Министарство финансија водио Божидар Ђелић. И један и други негирају да су учинили било шта незаконито. Крајем децембра 2012. Динкић је рекао да “на тај случај треба да се стави тачка у истражном поступку и да се јавно каже како је било.
“Ако је неко крив треба да одговара, а ако није, од оних који су напали очекује извињење”, поручио је тада Динкић.

Демократе бране Ђелића

У поводу захуктавања случаја НШ, Демократска странка је саопоштила крајем прошле године да је Влада Србије на Ђелићеву иницијативу крајем 2003. године и почетком 2004. усвојила закључке у којима се захтева од свих државних органа да заштите интерес Србије.
“Од државног тужиоца се тражило да, као једини орган надлежан за покретање судских поступака, поднесе тужбу ради раскида уговора којим је државна имовина пренета Националној штедионици, а од Народне банке да поништи докапитализацију Штедионице којом су повезана лица дошла до власништва без њеног одобрења”.
ДС даље наводи да су “одређене оф-шор фирме потом искористиле приступ том државном новцу за куповину акција НШ на којима су касније направиле велики профит”, а да су та иста средства служила одређеним фирмама за трговину струјом са ЕПС.

 

Љ. Ивановић, Б. Ђокић – Вести