Спољно политичке реалције Француске према Србији, претходних месеци биле су честа тема којом су се бавиле дипломате у ЕУ. Француски председник Мануел Макрон (који одлази са власти по закону у пролеће 2027), истицао се дуго као „заштитник“ личности и режима Александра Вућића, нарочито у мандату који му истиче. И у свом последњем иступу задњих дана јуна 2026., рекао је да „Француска придаје велики значај демократској и европској будућности Србије“ у околностима кад српски диктатор све ради да се то не никада не деси. Са друге стране, француске обавештајне и полицијске службе, делују савршено професионално и према ономе што су последњих година урадиле на разоткривању криминалних веза Александра Вучића и његовог картела, Макронов „Мон ами Alexander“, могао је већ одавно да броји дане у неком од затвора у Србији. Зашто је ова Вучићева „француска веза“ овако дуго опстајавала, и колико је то Србију коштало…
Лука Митровић
Француске обавештајне службе (ДГСЕ) и полиција (ДГСИ, жандармерија, те специјализоване јединице за сајбер-криминал) у последњих неколико година доставиле су значајан број криптованих комуникација из операција против мрежа које су користиле такозване EncroChat, Sky ECC и Аном телефоне.
То што се ти подаци углавном односе на контакте у Србији, укључујући особе на врху власти, није претерано дотакло сами врх Француске републике нити њеног председника. Напротив, он лично их је потпуно игнориса о и годинама уназад, и тако охрабривао последњег европског диктатора да настави са својим мафијашким пословима. Примера има више него довољно…
Подсећања ради, акција EncroChat је, рецимо, био „француски случај“. Сервери су се налазили у месту Roubaixu, па је ДГСЕ (обавештајна службе Француске) уз европски налог (Еуројуст/Еуропол) имала приступ целокупној мрежи.
Када је систем разбијен 2020., Француска је постала централни чвор за дистрибуцију дешифрованих разговора другим земљама. Француска је водила заједничке операције са Еурополом у Србији и региону 2020, 2021, Француска ДГСЕ и ДГСИ разбиле сервере у Roubaixu. Дешифровано преко 120 милиона порука криминалних мрежа. Подаци прослеђени Еурополу, укључујући контакте из Србије и региона. Даље, француска полиција је у сарадњи са Белгијом и Холандијом разбила мреже криптованих телефона коришћених за трговину дрогом и оружјем, а скоро сви идентификовани корисници били су у Београду, један мањи део у Загребу и Сарајеву.
Акција везана за такозване „Аном“ телефоне, Глобална операција ФБИ и Еуропола, уз француску техничку подршку.Лажна апликација за криптовану комуникацију дистрибуирана криминалним групама. Француска лабораторија у Тулузу обрадила је део података. Операција „Балкан Роуте“ (у трајању од 2015-2022), где је француска обавештајна служба пратила транспорт хероина из Турске преко Србије ка ЕУ, у сарадњи са италијанском Гуардиа ди Финанза и грчком полицијом, показала је да је Србија „чвориште“ тих транспорта, тако рећи кључна тачка, те да је у све био укључен и владајући режим у Србији.
Операција „Јадран“ (2018-2024) где је ДГСЕ координисала са црногорском АНБ и хрватским СОА у вези кријумчарења цигарета и горива преко Јадрана, показала је да је у сред Београду била кључна веза, „координарор“ између регионалних „бизнисмена“ и француских „дистрибутера“. Последња операција под називом „Белграде Линк“ потврдила је улогу Вучићевог режима у криминалним пословина у Србији и широм Балкана, Европе и ванпевропских земаља. Француска иначе има најразвијенију инфраструктуру за крипто-форензику. Лабораторије у Паризу и Тулузу развиле су софтвер за дешифровање АЕС-криптованих порука, па су могле да обраде највећи број разговора.
Остале земље су се ослањале на француске резултате, већина њих то и данас чини. Када су подаци прослеђивани Еурополу, они су даље дистрибуирани према земљама где су идентификовани корисници. Наиме, полиција и тајне службе Француске у свакој од својих акција су компромитовале Вучића због везе са нарко-картелима и криминалним групама из Србије. И то није било „циљано“, већ као последица изузетног „обима операција“. Он (Вучић), није могао остати „невидљив“ у тако широким акцијама, а чланови његовог картела још мање.
Кад су француска ДГСЕ (спољна обавештајна служба) и ДГСИ (унутрашња безбедност) током заједничких европских операција против криптованих комуникационих мрежа (EncroChat, Sky ECC) идентификовале све особе из Србије и Београда које се налазе на листама корисника повезаних са транснационалним криминалним групама, опет је наступио Макрон и „загрлио“ српског диктатора, па је Вучић послао Главни тужиоца за организовани криминал у Србији, Младена Ненадића, у Париз, где је имао је састанке са француском тужитељком Ванесом Пере „ради размене података и координације истрага“. Подаци прибављени тада у Француској и Белгији, достављени кроз Еуројуст и формалне канале, ни до данас нису употребљени. Међу осумњиченима су полицајци високог ранга, министри, саветници, адвокати…
Дана 10. јула 2026., Младен Ненадић се опет нашао у Паризу. На службеном сајту Еуројуст.а објављено је да ова европска агенција задужена за правосудну сарадњу у кривичним стварима од Ненадића тражи хитно процесуирање достављених преписки из „Sky ECC-a“ и обавестила га да је у сарадњи са Еурополом покренула операцију „Летецìа невеста“ (Оператион Flying Бриде). Шта ће она значити, биће познато ускоро.
Француске службе и лична безбедност Мануела Макрона деловале су и у случају Самита европских државника у Тивту, кад је информација о „групи грађана“ са криминалним досијеима (укрцана у авион Air Сербиа, са циљем да „увећа скуп“) прослеђена Еурополу, који је затим обавестио АНБ (Агенцију за националну безбедност Црне Горе). Прецизније речено: Француска није директно контактирала црногорску полицију, већ је то учињено преко Еуропола и Интерпола. Порука је садржавала оперативни упозоравајући сигнал (threat нотице): да се у авиону налазе и особе које су под истрагом у Француској и Белгији. АНБ је потом обавестила Управу полиције Црне Горе, која је по слетању извршила дискретну проверу идентитета путника и вратила их након пар сати „пошиљаоцу“.
Шта се све дешава ових летних дана 2026. унутар ЕУ и како је Макрон остао усамљен у упорном покушају спашава „редова Вучића“, то је сад већ мање важно, јер су чланице ЕУ једногласне у идеји да се његовом режиму уведу најстрожије санкције.
Макронов мандат који истиче у пролеће 2027., у доброј мери је био подржан од стране крупног капитала и банкарске мафије. У случају Србије, Макрон је Француској „зарадио“ око 15 милијарди евра. Како? Ево чињеница: Француска је током његовог председничког мандата постала трећи највећи страни инвеститор у Србији (после Немачке и Кине).
У пракси, његов метог „интимизације“ са Вучићем у потпуности је успео. Последњи пут када је Макрон покушао да „спасе“ Александра Вучића упркос критичном ставу већине чланица ЕУ било је 13. новембра 2025. године, током (и накн) вечере у Јелисејској палати у Паризу. Састанак је одржан без претходне најаве, у тренутку када је Србија била под притиском због масовних протеста и оптужби за корупцију, а Макрон је јавно поновио подршку „европској будућности Србије“.
Уместо неугодних питања о стању у Србији, Макрон му је понудио Уговор о куповини француских борбених авиона Рафале који Србију данас коштају близу 4 (четири) милијарде евра, што укључује набавку 12?вишенаменских авиона Dassault?Rafale, обуку пилота, логистику и индустријску сарадњу. Цена је потврђена кроз документе Министарства одбране Србије и француских извора са сајма Eurosatory 2026.?
Макоронова влада добила је и монопол на изградњу Београдског метроа, који изводи француска компанија Алстом (процена, најмање пет милијарде евра), Аеродром „Никола Тесла“ (француска компанија Винци Аирпортс управља њиме од 2018. године и до краја?прошпле 2025. остварила је нето профит око две милијарде евра). У Србији данас послује више од 100 француских компанија, а међу најпрофитабилнијима су Егис Гроуп (грађевински сектор),? Decathlon (малопродаја), Schneider?Electric (енергетика-аутоматизација), Лафарге Цемент Сербиа iVeolia?Water Солутионс (инфраструктура и екологија). Њихов збирни годишњи приход премашуједве милијарде евра!
И као врхунац „наклоности“ Мануела Макрона одлазећег француског председника према одлазећем српском диктатору, стигла је потврда из Париза да ће Француска учествовати на изложби Expo 2027.
Али, дешаваће се и још нешто у мешувремену: председнички избори у Француској одржаће се уаприлу 2027., а други круг је заказан за мај?2027. Емануел?Макрон, који је на власти од 2017, не може да се кандидује трећи пут према француском уставу.
Његови главни противкандидати су познати: крајња десница и Марина Ле Пен, те левичар Меланшон. Ко год да добије изборе у Француској, Макрон ће бити прошлост. У Србији су избори нешто друго. Питање свих питања: куда и како даље након зла које је предуго трајало.
Протојереј СПЦ, Мирољуб Ружић, недавно је казао нешто што Србија мора да има на уму кад изађе на прве изборе (ако их буде у околностима кад је и масовни грађански сукоб могућ на јесен):
„...Скидање Вучића са власти није само политичка борба – то је и егзорцизам. Он није само човек, политичар, већ је и зао дух, који је запосео не само друштво, већ и душе људи. Његова редовна свакодневна ванредна обраћања су психомагијски чинови, којима се он агресивно намеће као божански ауторитет у свести људи. То је и једна врста психичког терора, под чијом сугестивношћу и дуготрајном изложеношћу људи губе јасну свест и моћ да рационално и реално расуђују. Зато ће његов пад са власти бити уједно и духовно прочишћење друштва. Остаће и даље многи наслеђени проблеми, али ће се лакше дисати. Уз Божију помоћ, ђаво ће бити истеран из тела нације.
Дакле, он није само политичар и велеиздајник, већ му је его хипертрофирао до нивоа да је постао дух који запоседа. Његова странка и медији су постали квази-црква, која проповеда веру у тог духа. Нажалост, чак су и неки клирици Српске православне цркве заменили веру у Живог и Истинитог Бога вером у тог духа…„
