СОТОНА ВЛАДА ПАПОМ ФРАЊОМ – Тајна секта преузима Ватикан

Чему се може надати свештеник који разговара са Сотоном (општи, што рекли комуниколози), и притом дознаје како ће скончати папа Франациско, по Сотониним ријечима сасвим у његовој власти?

Ето, у зло доба по сиротињу и имигранте, у не баш сјајно доба по Католичку цркву, и тиме се баве у Ватикану.

Истина је да је егзорцизам, поступак изгањања разноврсних ђавола из неког тела (или објекта) заправо нека врста вербалног обрачуна, духовне борбе у којој се размјењују свете формуле сједне, а опсцене понуде и још опсценије псовке и пријетње с друге, да је то вербални бој који може трајати сатима (пише у приручницима и у свједочанствима побједника над Сотоном и његовим силним поданицима, цивилнима и војнима), истина је да је, по Новом завјету, и Господин Исус Христ ушао у дискурс са Сотоном и у релативно уљудном дијалогу одбио његове уносне понуде за ангажман у ђавољем тиму – али унеколико збуњује белешка у којој ђаво по нарцистичком обрасцу, какав познамо из америчких детективских или форензичких серија, хвлисаво наводи чиме све располаже у Ватикану.

Добро, познато је да је посриједи Кнез лажи и обмане (кажу да је његова најопаснија и најуспјешнија обмана управо тврдња да он не постоји, с онима који повјерују да га нема – атеистима, али и неријетким свећеницима те многим вјерницима – пола посла је обављено јер не активирају антивирус против његова хакирања), па стога треба не са зрном, него с врећом соли узети његове тврдње. Особито ако их биљеже изразито побожне особе, уз то оспособљене и увјежбане у егзорцирању.

Из уста демона

А оне преносе, из демонових уста, да ће садашњи папа Фране несретним случајем уступити Свету столицу и да ће га наслиједити – немојте рећи да за њ нисте чули – монсигнор Јоãо Сцогнамиглио Цлá Диас (77), којега се Сотона боји.

Можеш ме залијевати светом водом, али немој ни по врагу водом која је прошла кроз Дíасове руке – цитирају побожна уста неког демона.

Не лези враже, у Ватикану су се одлучили потање распитати о томе. А кад су ондје почели копати, знаменити монс. Јоãо Сцогнамиглио Цлá Диас, почасни каноник Папинске базилике св. Марије Велике, утемељитељ свећеничке удруге апостолског живота Вирго Флос Цармели (Дјевица цвијет Кармела) те предсједник приватне вјерничке удруге Араутос до Евангелхо (Вјесници Еванђеља) одрекао се прије тједан дужности главног поглавара “како би неки од његових духовних синова могао водити то дјело ка савршенству какво жели Наша Госпа”, али објашњава да се пред Богом не може и не смије одрећи свог посланства “оца” тих установа.

Можда и рачуна да је себи претплатио мјесто на олтару, пошто утемељитељи редова и заједница неријетко бивају проглашени свецима, је и сама заједница налази рачуна инвестирати немала средства, колико запада процес беатификације односно канонизације, будући да и та заједница рачуна на већи углед (а тиме и на уносније ангажмане) ако јој је на почетку генеалогије светитељ. Добро, не мора баш бити св. Фране или св. Доминик, битно је да има ауреолу.

Почела је истрага

Могло би се ипак догодити да се монс. Дíас малкице прерачунао, да би његови рачуни могли бити без крчмара, јер су се његове творбе нашле под повећалом Конгрегације за клер. Монс. Дíас – Бразилац паулиста, син оца Шпањолца из Цáдиза и мајке Талијанке из Рима – на челу је једне од двију грана на које се, након смрти оснивача, подвојила удруга Традиција, Обитељ и Власништво (ТФП) коју је педесетих година прошлог стољећа у Бразилу основао Плинио Цоррêа де Оливеира, свеучилишни професор, претходно предсједник бразилске Католичке акције, те ултраконзервативан заступник у бразилском Парламенту, поборник војних државних удара и диктатура.

Једну грану чине такозвани Утемељитељи (Фундадорес), који су стекли судским путем право на наставак кориштења назива ТФП изван Бразила. Веома су активни у подршци кардиналу Буркеу и тројици његових колега који захтијевају од Папе да положи рачуне за ставове синодских отца у постсинодском наговору Аморис лаетитиа.

У 78 земаља

Друга грана се одвојила након де Оливеирине смрти 1995. То су Вјесници Еванђеља, сада назочни у 78 земаља, имају на тисуће младих, а уживали су силну подршку словенског кардинала среброљупца Франца Родéа док је био префект Конгрегације за установе посвећена живота, камо припадају не само редовници него и такве питорескне удруге.

Вјесници јесу питорескни, барем као витезови Светога Гроба. Носе гримизну тунику (па их је могуће побркати с бискупима), а на њој голем бијело-црвен тролисни Јаковљев криж (којему је доњи крак међутим у облику шиљка, па подсјећа и на опак бодеж).

Предмет истраге није костимографија, него подаци о наводноме тајном друштву унутар удруге, званоме Семпер вива (Вазда жива). Богородица? Е не, него Донна Луцилиа Цоррêа, Плиниова мама, у чије име истјерују врага. Односно, при обреду користе – у својеврсној пародији тројства – три имена: Луцилиа Цоррêа, Плинио де Оливеира и, нота бене, Јоãо Сцогнамиглио Цлá Диас, који тако испаде некакав живи светац, што баш и није у складу с католичким науком, а није то ни одобрио итко у Римској курији (или можда јест кардинал ђакон Родé, такођер повратник из Латинске Америке и жесток критичар папе Фране, али ипак не пропушта ни једну прилику да концелебрира с Папом, што је заправо једина још видљива служба умировљена кардинала ђакона).

Те обреде, више чудне него чудесне (или ипак чудотворне?), “провалио” је Алфонсо Беццар Варела, који их сије по Интернету. Какогод их Вјесници избришу на неком сајту, тако никну на некоме другоме.

Из њих је развидан становит миленаризам Дíасових Вјесника. Тврде да по милости Госпе из Фáтиме скоро предстоји смак свијета, да су кључи папинства у демонским рукама али ће ускоро бити у Дíасовим.

Захваљујући снимцима и иним документима које је прикупио, талијански социолог религије Массимо Интровигне, специјализиран за сљедбе и култове, већ је лани упозорио на “тајни и екстравагантни култ” унутар ТФП, базиран на тринитаризму оснивача, његове маме и његова духовног сина Дíаса, на одбацивању Другога ватиканског концила као вражје работе. Интровигне је де Оливеиру трипут интервјуирао. Плинио Цоррêа де Оливеира није занијекао постојање култа него га је минимизирао као дјетињарију неких тамо младих. Римска курија се сада с тиме озбиљно бакће.

јутарњи.хр

Актуелно

ПОГЛЕД С ИСТОКА: Мило Ђукановић решио да поунијати Црногорце!

Док Српску православну цркву третира као главног непријатеља Црне Горе, Мило Ђукановић позива папу да …

Православна политика: Франциско Бергољо – почетак краја?

Овако озбиљан ударац изнутра Ватикану није задат више деценија. Треба, међутим, рећи да се овде …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Simple Share Buttons