Спољни дуг Србије око 26 милијарди евра, више од 83 одсто БДП

Укупан спољни дуг Србије крајем августа износио је скоро 26 милијарди евра, што је за 0,5 одсто мање него претходног месеца, и за један одсто више у односу на стање с краја 2012. године, наведено је у новом билтену Института за тржишна истраживања (ИЗИТ).

До смањења спољног дуга Србије на месечном нивоу дошло је због благог смањења дуга и у јавном и у приватном сектору.

У јавном сектору са достигнутих 12,96 милијарди евра, спољни дуг је био нижи за 0,6 одсто, а у случају банака и предузећа са износом од 13,02 милијарде, нижи за 0,4 одсто.

То је, према оцени ИЗИТ-а, благо сезонско снижење када су потребе за кредитима мање, и привреде због мањег обима пословања и грађана због годишњих одмора, али и саме државе.

“Овај интермецо, у условима нереструктуриране привреде, посебно јавног сектора, биће кратког даха, тако да у следећим извештајима можемо рачунати са растом укупног спољног дуга, примарно индукованог преко државе, која ће морати да улази у нове дужничке односе преко емитовања хартија од вредности и склапања нових кредитних аранжмана”, оценио је ИЗИТ.

Главну ноту у расту спољног дуга Србије давао је јавни сектор, чији спољни дуг је повећан за чак 6,3 одсто у односу на стање с краја прошле године. Насупрот томе, приватни сектор је креирао спољни дуг у висини од 13,02 милијарде, што је за 3,8 одсто мање него крајем 2012. године.

Да је држава главни покретач раста укупног спољног дуга земље показује и податак да је у односу на стање из 2008. године, спољни дуг јавног сектора крајем августа ове године порастао скоро двоструко.

То је условило да удео државе у стварању укупног спољног дуга порасте са 30,9 одсто крајем децембра 2008. на 49,9 одсто крајем осмог месеца 2013. године, тако да су приватни и јавни сектор скоро изједначени у креирању спољног дуга Србије.

Нема сумње, да ће због потребе за сервисирањем раније преузетих кредитних обавеза, Србија морати додатно да се задужује, тако да ће јавни сектор учествовати натполовично у стварању укупног спољног дуга земље.

Србија је високозадужена земља са односом укупног спољног дуга и БДП-а од 83,1 одсто, а граница уласка у зону високе задужености је 80 одсто. То потврђује и податак да је однос отплате дуга према укупном извозу производа и услуга на износио 27 одсто, а граница за улазак у “зону црвене лампице” је 25 одсто, навео је ИЗИТ.

 

Новости