Спомен-парка „Краљевачки октобар“ се сете само на годишњицу

МЕСТО великог страдања нашег народа у Другом светском рату, Спомен-парк „Краљевачки октобар“ у Краљеву, последњих година готово је заборављено. Тих октобарских дана 1941. Немци су на ледини поред Фабрике вагона стрељали више од 2.300 људи, жена и деце. Три деценије касније, у великој акцији коју је подржао наш лист, изграђено је достојанствено спомен-обележје. Међутим, донедавно је тај подсетник на монструозан злочин служио чак и за испашу чергарским коњима, и био место за тренинг локалних атлетичара. Нису биле необичне ни слике разбацаног смећа.

– У међувремену је меморијални комплекс делимично ограђен, коњи су протерани, па је и смеће покупљено. Али и даље понекад бива метом различитих видова вандалског понашања.

– Ово није спомен-парк, како кажу „другови“, него је то гробље стрељаних – разочарано нам је рекао архитекта Спасоје Крунић, који је са колегом Драгутином Ковачевићем пројектовао овај меморијални центар.

– Краљево неће моћи да изађе на зелену грану, све док је ово гробље у таквом стању. Велика је несрећа и срамота што то тако пропада.

На простору код масовних гробница, саграђен је споменички комплекс у виду неколико колона камених скулптура, које су израђене тако да подсећају на посечена стабла. „Вечерње новости“ су 1971, када је почела изградња, пратиле ову акцију и учествовале у њој.

ЦРВЕНА ЗЕМЉА
ЗБИВАЊА у Краљеву током октобра 1941. послужила су као подлога за познати играни филм „Црвена земља“ Бранимира Торија Јанковића из 1975. Филм почиње доласком избеглица из Словеније у Краљево, након што су их протерали Немци који су заузели ову државу и припојили је Штајерској области.

– Подизање овог спомен-обележја покренули су грађани Краљева, града чија је трагична судбина једна од страшних опомена из Другог светског рата – писали смо у нашем листу 1. фебруара 1971. године. – Немци су овде извршили монструозан злочин. Стрељана је половина становништва Краљева, које је тада имало 12.000 житеља. Није било куће у овом граду из које неко није стрељан. На свакој згради, после зверског масакра, стајао је црни флор.

У заједничкој гробници, преко које су Немци прешли тенковима и тракторима гусеничарима, налазе се тела Срба, Словенаца, Хрвата, Рома… Изградњу овог спомен-парка помогли су и грађани Краљева, одвајањем од својих плата. Сматрајући то као своју моралну обавезу, „Новости“ су, са својим читаоцима, свесрдно помогле да дуг према страдалницима добије своје обличје.

– Расписан је конкурс после неколико неприхваћених пројеката, које је радио лично Богдан Богдановић, у то време неприкосновени аутор свих меморијала – сећа се Крунић. – Да би се привукло што више архитеката из ондашње Југославије, прва награда је била изузетно висока. Ковачевић и ја смо добили седам милиона старих динара. Наш рад су одликовале апсолутна једноставност, мир и озбиљан приступ.

Њихов пројекат предвиђао је изградњу гробнице стрељаних, партизанске алеје и споменик, као и амфитеатар за 30.000 људи и зграду музеја. Међутим, музеј који би делимично био укопан у земљу, до данас није урађен.

– Није чак ни измештена пруга да би се почело са изградњом – прича Крунић. – То је, верујем, било само оправдање да радови и не почну, а то опет говори о односу краљевачких власти према сопственој историји и жртвама.

Догађај који већ деценијама чини саставни део колективног памћења града десио се у октобарским данима 1941. године. Припадници 717. резервне пешадијске дивизије 749. пука немачког Вермахта, под командом мајора Ота Деша, спровели су наредбу генерала немачке пешадије у Србији Франца Бемеа. Било је наређено стрељање 100 заробљеника или талаца за сваког убијеног немачког војника. У периоду од 15. до 20. октобра стрељани су невини људи, махом житељи града на Ибру. Деценијама уназад 14. октобра Краљево обележава тај догађај и сећа се тих трагичних дана.

– Спомен-парк се од годишњице до годишњице среди, и то на прави начин само ако се стигне – каже историчар Драган Драшковић, музејски саветник у Народном музеју у Краљеву. – Постојала је идеја да се комплекс огради, да се постави капија која би се уклопила у Крунићеву замисао амбијенталне целине, али до данас то није урађено. Размишљали смо и да спомен-вагон пребацимо унутра. Вагон је, нажалост, готово потпуно уништен и тешко да ће бити нешто од тога. Пре извесног времена, саграђена је спомен-капела по Крунићевој замисли, а о музеју засад нема ни речи.

Драшковић подсећа да је концепт сећања на невино страдале мењан више пута током претходних 77 година – од плаката из 1942. године којим је најављен годишњи парастос, преко свечаног шестогодишњег помена из 1948. године, Октобарских свечаности „Краљевачког октобра“, дочекивања „Воза братства и јединства“, па све до извођења авангардних позоришних и музичких перформанса, крајем седамдесетих и осамдесетих година прошлог века. Стигло се до данашњег начина обележавања – верски обред, полагање венаца уз почасни плотун, а потом и извођење пригодног програма.

Са места највеће трагедије у историји краљевачког подручја преживело је најмање 27 људи, чија су сведочења забележена као драгоцена мемоарска грађа.

ЗАПАЉЕН ВАГОН

– У ВАГОНУ, који је био на неки начин спомен-соба, на улазу у спомен-парк дуго је седео чувар комплекса – каже архитекта Крунић. – Док је он био, постојао је неки ред. Посетиоци су могли да се упишу у књигу жалости. И тај вагон је пропао, а прошле године су га чак вандали и запалили.

Драгана Матовић / Бојана Царановић, Новости.рс

Актуелно

Београдски напредни идиоти су превазишли себе: споменик Патријарху Павлу изгледа ужасно! (видео)

Данас је београдска напредна власт открила у Ташмајданском парку споменик некадашњем српском патријарху Павлу, који …

ПОНИЖЕЊЕ! 10.000 СНС ботова сатима чекали на киши па најурени кући

Јуче је у Краљеву СНС одржала свој 10. рођендан и велики јубилеј. Вучић је упркос …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Simple Share Buttons