fbpx

СРБИ НЕ ЗАЛУЂУЈТЕ СЕ, ЕВРОПСKА УНИЈА СЕ РАСПАДА: После 2 дана свађе одустали од прављења новог буџета…

5
(3)

Док у Србији влада митоманија о ЕУ као добро уређеној заједници у коју ускоро улазимо, реалност боље одсликавају речи хаос, свађе, конфликт, а аналитичари упозоравају све извеснији распад тог ауторитарног политичког поретка. После два дана свађе у Бриселу нема договора о новом седмогодишњем буџету ЕУ. Чланице су подељене на оне које би више пара и оне које никако неће више да плаћају. То је судар интереса, а ради се о милијардама.

Било би чудо да су се представници чланица ЕУ већ на првом састанку договорили о буџету. Јер ради се о новцу, о много новца за период од 2021. до 2027. године – неко треба да плати, а сви желе да га потроше. Ту је и домаћа публика сваког од председника држава или влада ЕУ којој треба показати да се као лавови бое за националне интересе и паре.

Ту су и интереси појединих институција ЕУ: Европски парламент се бори за више утицаја и тамошњим посланицима није било тешко да дигну руку за захтев да све чланице морају издвајати 1,3 одсто БДП-а за европске пројекте. Европска комисија тражи барем 1,1 одсто, а многим државама је и 1,07 одсто превише.

Ти промили могу деловати као цепидлачење, али реч је о БДП-у економских велесила као што је Немачка где су промили заправо милијарде евра.

Kо је крив?

Нова председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен први пут учествује у овој жестокој расправи о седмогодишњем буџету ЕУ. Знала је да ће бити тешко, али је ипак изненађена: „Ови преговори постају све тежи. Јер 27 држава чланица имају 27 различитих интереса.“

Али ту кукњава не помаже: треба седети и преговарати док се не постигне споразум. Јер ЕУ мора да добије нови буџет.

У међувремену су се створиле фракције држава које имају сличне интересе. Тако је ту такозвани „Kлуб штедиша“ који броји Данску, Холандију, Аустрију и Шведску. Они су још пре састанка јасно најавили да нису спремни да плаћају више него што сад плаћају.

Близу тог става је и Немачка, али је у Берлину јасно да однекуд треба створити новац који је до сада плаћала Велика Британија. Берлин је такође спреман да стане иза амбициозних планова ЕУ у заштити климе и дигитализацији. И ту има себичног интереса – у првом реду немачке компаније се надају да ће велики део пара од тих пројеката на крају завршити у њиховим рукама.

Нема правне државе, нема ни новаца

Са друге стране – и ту здушно дели мишљење „Kлуба штедиша“ – Берлину су већ досадили издаци где изгледа да новац одлази у неповрат: за развој неразвијених региона који остају неразвијени већ деценијама, за потпору пољопривредницима где су се неки већ толико навикли на новац из Брисела да им је то део калкулације продајне цене.

Немачка инсистира и на механизму према којем би могла да се смањи буџетска подршка ржавама које нарушавају правила владавине права. Наравно да је то усмерено против држава попут Пољске или Мађарске и нови председник Европског савета, Шарл Мишел, толико је разводњио ту ставку надаући се да би тако и Варшава и Будимпешта могли да пристану.

Али Ангела Меркел се ту показала непопустљиво, рекавши да се урушавање правне државе „не може израчунати бројкама“. Немачка канцеларка је рекла да „треба још времена“ како би се Европљани договорили.

„Пријатељи повишице“

Баш као што се створио „Kлуб штедиша“, тако се окупила и група „Пријатеља новца“. На крају овог неуспешног састанка се шпански премијер Педро Санчез љутио што се сви превише концентришу на захтеве „Штедиша“, иако су то редом мале државе.

Но тешко да Санчез и друге „трошаџије“ не разумеју колики би проблем био за једну Холандију да оправда додатне уплате у буџет ЕУ. Према неким калкулацијама, Холандија би могла да даје и 45 одсто више него сада.

Близу „Пријатеља новца“ је и Француска: председник Емануел Макрон се баш као и немачка канцеларка залаже за модернизацију ЕУ и реформе, али тако да те реформе ипак не оду превише далеко. Другим речима, да не погоде француске пољопривреднике: „Француска је одбила лошији споразум по питању заједничке аграрне политике“, рекао је Макрон.

Мађарска воли Европу

Новинари који су пратили састанак су у чуду трљали очи на наступ мађарског премијера Виктора Орбана. „Ја сам за амбициозну Европу“, рекао је он. Орбан се потпуно слаже са захтевом Европског парламента да би требало повећати издатак на 1,3 одсто БДП-а. Рачуница је јасна: што више новца, то више шанси да нешто заврши у Будимпешти.

На крају састанка је председник Европског савета Мишел могао само са жаљењем да гледа у крхотиме свог компромисног плана. У два дана расправе скоро никога није уверио да попусти. Познаваоци дешавања у Бриселу кажу да су преговори о буџету увек тврди, али да још никада није било овако.

Ако чланице не успеју да се договоре, пословање ЕУ се наставља са последњим договореним буџетом, али онда нема новца за нове пројекте и иницијативе. Нови састанак на врху још није договорен. Неки кажу да би могао да се деси у марти или априлу, али можда је и то превише оптимистично.

Kако је Александар Вучић најавио насељавање миграната по Србији и да ли је Србија потписала Даблински споразум о мигрантима погледајте у следећем снимку:

Извор: Дојче веле / Дневна Газета

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Васко Васовић, кандидат за директора РТС-a: РТС ће да пукне као експрес лонац

4.7 (15) Kонкурс за генералног директора Радио-телевизије Србије је најобичнија фарса. Сад се ближи тренутак …

Због мале потражње за бензином и буџет губи знатна средства: Продаја горива пала од 30 до 50 одсто

0 (0) Знатно нижи приходи нафтних компанија које послују у Србији дефинитивно ће се одразити …

Један коментар

  1. Њега су родитељи на време бацили на главу па су му после тога увек опраштали што је давао глупаве изговоре и лупао несувисле реченице које су биле у супротности са оним што је рекао јуче. Да би човек био добар лажов мора да има добро памћење а жвалави педер то свакако нема. Треба мењати систем у коме такав болесник уопште може доћи на место председника месне заједнице а камоли нешто даље. Хитно га треба хоспитализовати.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *