ДА празан стомак несрећног човека натера на свако понижење, можда најбоље илуструје готово свакодневна слика на сахранама на чачанском гробљу, на којима су стални „гости“ десетак Чачана, којима је послужење на последњим испраћајима једини начин да дођу до хране. Међу њима су углавном људи средњих година, који су у претходним временима остали без посла у неким од некада великих чачанских предузећа, па самим тим и без икаквог примања.
Како су нам испричали радници на чачанском гробљу, несрећни људи долазе на сваку сахрану, ту једу и пију. Обично седе поред неког споменика и чекају послужење, што је обичај на овдашњим сахранама.
– Немам где другде да одем. Оставила ме жена, остао сам сам. Немам никаква примања, зато морам да долазим на сахране и овде једем. Људи се не буне, сажале се на мене. Никога не дирам, поједем што ми дају, попијем пиво и одем – испричао нам је један од оних који се буквално хране на гробљу, човек у касним педесетим, који је желео да остане анониман. – У почетку ме је било срамота, али гладан стомак с временом ништа не пита и не зна за срам. Сада се ми који долазимо овде по оброке нашалимо да је боља храна него у ресторанима, па чак се и здравије хранимо, јер су средом и петком посни дани, када једемо рибу…
И број оних који се хране из народног казана у сталном је порасту, па их тренутно има нешто мање од 800. Новчану социјалну и привремену помоћ у граду на Морави прима 620 породица, што је укупно око 2.500 људи.
– Имамо 595 корисника који примају новчану социјалну помоћ од стране Министарства, а из градског буџета се издвајају средства за једнократне, ванредне и повремене помоћи. До сада је исплаћена 1.201 једнократна и ванредна помоћ. Ове помоћи се исплаћују када људи не могу да задовоље основне егзистенцијалне потребе за храном или лековима. Ванредну помоћ делимо за лечење, или када су у питању некакве недаће које су их задесиле – каже Зоран Белчевић, директор чачанског Центра за социјални рад.
ГРАД ПОМАЖЕ
ГРАД Чачак годишње издваја око шест одсто од укупног буџета за социјална давања, иако је законска обавеза два процента од новца у градској каси. Та цифра је ове године износила нешто више од 15 милиона динара за једнократне, привремене и ванредне помоћи, али и 2,8 милиона динара за набавку школског прибора и уџбеника за школарце из социјално угрожених породица. У току је исплата 12.000 динара за 636 корисника за набавку огревног дрвета.
Владимир ИЛИЋ, Новости
Тамо неки и спавају. 🙁