Мале су шансе да се у 2014. години оствари економски раст, али има великих могућности да се поставе добри темељи за раст у будућности, једна је од порука са јучерашње традиционалне децембарске конференције економиста, на којој се анализира економска политика владе за наредну годину.
Министар привреде Саша Радуловић казао је новинарима у паузи скупа на београдском Економском факултету да је влада решена да у наредној години уведе ред у јавним предузећима, постави „на здраве ноге” 153 предузећа у реструктурирању и да донесе прописе како би тржиште почело да функционише и како би дошло до привредног раста и запошљавања.
У обраћању учесницима јучерашњег скупа Радуловић је указао да ће 2014. бити изузетно тешка година реформи.
– Ако их не спроведемо, имаћемо дугорочно низак раст – казао је Радуловић.
У планским документима влада у 2014. рачуна с растом бруто домаћег производа од један одсто, уз пад државне потрошње од 2,2 и стандарда грађана од 1,8 процената. У наредне две године држава би трошила још мање, а пад личне потрошње у 2015. био би 0,6, а у 2016. години 0,3 одсто, док би годишња вредност свега створеног (БДП) убрзаније расла – 1,8 одсто у 2015. и два одсто у 2016. години.
Садашње околности не иду наруку таквим очекивањима, указао је Милојко Арсић, који је новинарима изјавио да ће управо усвојени буџет за 2014. већ средином године вероватно морати да претрпи ребаланс.
Србија има највећи фискални дефицит у овом делу Европе. Док у другим земљама тај мањак државног буџета опада, у Србији од 2011. године расте. Према висини јавног дуга Србија је на 2. или 3. месту и он бележи највећи раст, после Словеније. Државни дуг расте због покривања буџетског дефицита новим задуживањем, али и због санација губитка у банкама и предузећима, рекао је Арсић.
– Тај пут води до државног банкрота, пада привредне активности и раста незапослености – указује Арсић.
– Фискална консолидација је нужна, не само због јавних финансија, него и због раста привреде. У условима кад банке све мање одобравају кредите, а привреда је платежно неспособна, незапосленост висока, боље је да фискална консолидација буде постепена.
Креаторима економске политике он саветује да фискални дефицит у 2014. години буде мањи бар за 0,5 процента БДП него у овој години. Али план фискалне консолидације за наредну годину то не обећава, јер фискални дефицит ће да расте уместо да опада. Арсић сматра да је нужан ребаланс усвојеног буџета којим би се дефицит у 2014. смањио за најмање један проценат БДП.
Ако се то не догоди, вероватно је да се неће остварити ни постављени циљеви у 2015. и 2016. години. Зато је неопходно да се усвоје мере економске политике и програм реформи које ће обезбедити смањивање фискалног дефицита за око 1,5 процената БДП у 2015. и 2016. години.
– Кључне реформе су пензијска, заустављање преливања губитака предузећа и банака на државу, смањивање трошкова рада, смањивање толеранције према сивој економији и друге – рекао је Арсић, уз напомену да није реално очекивати да ће их садашња коалициона влада спровести.
Према речима бившег гувернера НБС Дејана Шошкића, реално је да инфлација у 2014. буде 4,4 одсто, како је и пројектовано.
Тема рада Љубомира Маџара, како је рекао, јесте један од важних фактора који квари пословни амбијент у Србији. Поред неликвидности и инфлације, а то је „необјављени рат свету бизниса”.
– Ако се томе дода политички прогон пословних људи, који је прешао рационалну меру, то је неповољно и неприхватљиво – рекао је Маџар. – Један број људи је подвргнут истрагама, па су ослобођени. Тај необјављени рат против пословног света политички се исплати, али је економски штетан.
Неопходан раст ограничава и немогућност привреде да понуди конкурентне производе, што је такође у тесној вези с неопходношћу економских реформи, порука је истраживања Кори Удовички.
Немоћи производног сектора, великој неликвидности и несолвентности, блокади рачуна око 35.000 предузећа од укупно 107.000, допринела је и недисциплинована држава, која није редовно плаћала своје обавезе према приватном сектору.
Пројекција привредних кретања из Фискалне стратегије за наредне три године, према ставу аутора месечника „Макроекономске анализе и трендови”, који је саопштио Владимир Вучковић – идеалан је, али тешко остварив сценарио на путу за достизање раста БДП-а у 2020. години од четири одсто.
Поред осталог, и зато што се рачуна с падом државне и личне потрошње и сталним већим растом извоза од увоза, што се до сада ретко догађало.
