Економија

Србија: Дуг за експлоатацију рудног богаства 2,6 милијарди динара

Председник Државне ревизорске институције (ДРИ) Душко Пејовић рекао је данас да су приходи по основу накнада за експлоатацију рудног богаства у 2018. години износили шест милијарди динара, а да је дуг почетком ове године према буџету Србије износио 2,6 милијрди динара.

Он је на презентацији извештаја о ефикасности надзора над експлоатацијом рудног богаства у периоду од 2016. године до 2018. рекао да фирме које се баве том делатношћу саме обрачунавају податке о количини искоришћених сировина, приходима од продаје, као и износ накнаде.

„Надлежни органи нису у довољној мери контролисали количину експоатисаних минералних сировина, приходе од продатих количина и наканаду за коришћење због чега постоји ризик да су финансијске обавезе потцењене“, рекао је Пеховић.

Додао је да и наплата накнада није ефикасна и да се не примењује принудна наплата због чега постоји могућност да се не остваре планирани приходи буџета.

Он је рекао да од 2,6 милијарди динара дуга, камате чине 1,9 милијарди динара, а да над 99 одсто тог дуга обвезника надзор обавља Министарство рударства и енергетике Србије.

Приходи од накнаде би, према његовим речима, били већи да 2016. године РТБ Бору није отписано око 5,3 милијарде динара.

„Kоришћење необновљивог рудног богаства било би рационалније, а буџетски приходи би били већи да је је контрола била ефикаснија и боља координација надлежних органа“, рекао је Пејовић.

Виши саветник ДРИ Горан Мандић рекао је да се у Србији експлоатацијом бави око 200 фирми, а да 90 одсто производње у рударству чине угаљ, нафта, гас и бакар.

„Од 30 одсто до 60 одсто субјеката који се баве експлоатацијом између 2016. године и 2018. нису достављали или нису редовно достављали документацију о финансијским обавезама, а Пореска управа није вршила контролу обрачуна и плаћања накнаде за коришћење минералних сировина“, рекао је Мандић.

Истакао је да надлежни органи за надзор нису примењивали казнене одредбе прописа, осим инспекције у појединим случајевима, па су покрајински инспектори поднели две пријаве за привредни перступ и једну кривичну пријаву.

Он је рекао да су највеће приходе од накнаде за експлоатацију рудног богаства у периоду од 2016. године до 2018. оствариле општине Лајковац (887 милиона динара) и град Kикинда (635 милиона динара), а да многе локалне самоуправе нису знале да ли се на њиховој територири експлоатишу минералне сировине или ко то ради упркос томе што им припада приход од накнаде.

Бета

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!