Друштво

Србија има 700.000 гласача више од броја пунолетних. Ако је 4 једнако 5 онда је бирачки списак баш тачан

Сваки избори у вишестраначкој Србији бележили су гласове давно преминулих рођака. Упоређивањем демографских података и бирачких спискова појавио се вишак од готово 700.000 гласача.

Нема конкретног одговора за кога они гласају, али дефинитивно је да је у нашем изборном систему 4 једнако 5. Податке је анализирао студент Правног факулктета Душан Дачић, а целокупна документација је предате на проверу и посматрачима избора из мисије ОЕБС-а.

Бирачки списак у Србији у појединим градовима има и 36.000 више уписаних гласача него што ти градови бележе пунолетних становника а највећи „вишак“ бирача бележи се у Новом Саду и Београду, док на нивоу целе Србије има 651.170 више имена у бирачком списку него у подацима о пријављеном становништву.

Ово показују подаци које је анализирао Душан Дачић, студент Правног факултета заинтересован за картографију, који већ пар година анализе различите демографске податке и представља их путем мапа.

Једна од најновијих карти коју је израдио у сарадњи економистом Бојаном Јовановићем, који је био задужен за математичку проверу података, показује разлику између уписаних у бирачке спискове и броја пунолетних грађана у Србији у 2018/2019. години.

Резултати до којих је дошао Дачић показују да Београд има 16,9 одсто више уписаних бирача него становника, односно 232.655 више бирача.

Следе га Централна Србија са 9,7 одсто више имена у бирачком списку, што је 288.422 грађана а затим и АП Војводина са 8,2 одсто вишка бирача, што износи 130.093 имена.

Чест аргумент којим искуснији истраживачи и демографи „бране“ вишак у бирачком списку јесте да се значајан број становника одселио из Србије, да нису евидентирани гласачи из дијаспоре, али аутор карте Душан Дачић у разговору за Данас тврди да овакав аргумент не стоји, пише Данас.

Србија има 700.000 гласача више од броја пунолетних. Ако је 4 једнако 5 онда је бирачки списак баш тачан

– Неки људи су коментарисали да овде нису урачунати људи који живе у иностранству али ја се не бих сложио са тиме. Да такав аргумент не стоји видимо и из тога што подаци показују да се највећи вишак грађана у бирачким списковима бележи у већим градовима – Новом Саду и Београду, а не у мањим местима из којих се исељава више становника. Напротив, мања места овде бележе минус односно мањак уписаних у бирачки списак, наводи Дачић.

Он додаје и да се управо по поређењу тих мањих места може видети колико неправилности има у бирачким списковима.

– Рецимо један Параћин има око 4.000 више имена у бирачком списку а иста је ситуација у и суседном Деспотовцу – он исто има преко 4.000 вишка, а има три до четири хиљаде становника мање, навео је Дачић.

Објашњавајући ове податке Дачић каже да свакако треба проверити да ли је било додатних измена у бирачком списку током претходне године јер су подаци које је он анализирао израђени на основу пројекција о кретању броја становника између два пописа Републичког завода за статистику за претходне године.

– Главни разлог зашто сам ја желео да направим овај пресек јесте што постоји доста сумњи у бирачке спискове годинама уназад, често и опозиција то помиње када се говори о изборним условима. О даљим импликацијама оваквих података треба консултовати и политикологе, ја не бих улазио у ту врсту политичке анализе. Свакако да ово повлачи последице по поверење у бирачки списак.

О политичким последицама разговарали смо са политкологом Младеном Мрдаљем, који каже да управо због сумњи у несређеност бирачких спискова опозиција убудуће мора више пажње да посвети контроли самог гласања.

– Kључно је како се контролише гласање. Манипулација „вишком“ гласача је могућа ако опозиција не може да контролише бирачка места. С друге стране, несређени бирачки спискови „миришу“ на превару, што опозиција користи као доказ, али тек кад се на записницима утврди проблем, можемо говорити о превари, навео је Мрдаљ.

Он је навео примере различитих приступа странка овим проблемима па истиче да је тим Вука Јеремића добро приметио да је важно контролисати гласање а да је покрет ‘Доста је било’ изградио репутацију некога ко лови изборне преваре.

– Због оваквих питања на следећим изборима може ескалирати сукоб Радуловић-Јеремић, јер Јеремић покушава да преузме Радуловићеве пароле о мигрантској опасности и контроли бирачких места, навео је он.

У периоду после прикупљања података које је картографски приказао Душан Дачић, власт је уочи парламентарних и локалних избора 2020. године истицала да су „бирачки спискови“ сређенији него икада пре.

Министарство за државну управу и локалну самоуправу на чијем челу је тада био Бранко Ружић омогућило је јавни увид и проверу бирачких спискова.

Ови подаци предати су на проверу и страним посматрачима избора из мисије ОЕБС-а.

Драгана Видић, Луфтика.рс

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!