Ових дана у Министарству финансија и економије саопштена је оцена да је Србија неоспорно изашла из „рецесије” и то се доказује само поређењем грубо процењеног али врло непоузданог износа БДП-а у првом кварталу ове године и његовог износа у истом кварталу прошле године. У одговору на питање да ли је нека земља у рецесији или је изашла из тог стања не упоређују се износи БДП-а из истих квартала различитих година већ из последњег квартала с претходним кварталима. Из онога што је Републички завод за статистику саопштио није јасно да ли је износ БДП-а у првом кварталу ове године био већи него у трећем и четвртом кварталу прошле године. Али чак и да је БДП у првом кварталу текуће године био већи, требало би имати у виду да је његов износ због тешке суше у прошлој години у трећем и четвртом кварталу био изузетно низак, па се на основу поређења с њиховим износима не би смело закључити да је Србија изашла из „рецесије”. Поготову се тако нешто не би смело закључити поређењем износа БДП-а из првог квартала прошле и његовог грубо процењеног износа из првог квартала текуће године. Поготову ако се зна да је због врло неповољних климатских услова БДП у првом кварталу прошле године био за 2,7 одсто мањи него у истом кварталу 2011. Додајмо да је процењени раст БДП-а у првом кварталу текуће године само за око 1,9 одсто већи него што је био у истом „врло мршавом” кварталу прошле године, па због тога нема никаквог основа за оцену да је Србија изашла из „рецесије”.
Да је неозбиљна тврдња да је Србија „изашла из рецесије” и да је права истина да је она у врло тешкој и све тежој економској кризи показују следећи подаци: а) у четвртом кварталу прошле године БДП је био за 3,2 одсто мањи него у четвртом кварталу 2008. б) у целој 2012. години БДП је био за око 2,7 одсто мањи него у 2008. ц) БДП у првом кварталу 2013. још је био за 1,9 одсто мањи него што је био у истом кварталу пре пет година, д) иако је БДП у 2012. години био за око 44,4 одсто већи него што је био 2000. он је достигао тек 63,5 одсто, нивоа из 1989. године, е) број запослених крајем марта текуће године износио је само 1.716.000, то јест био је за 6.567 мањи него крајем децембра 2012. и чак за 277.300 мањи него крајем 2008. ф) број фирми које не исплаћују плате прешао је рекордних 110.000 г) због даљег пада броја запослених, повећања броја радника који не примају плате и симболичног раста пензија и израженог раста цена пољопривредно-прехамбених производа, животни стандард становништва у целини је наставио пад, што се изражава и кроз пад трговине за више од 15 одсто, х) износи спољног дуга и јавног дуга су додатно осетно повећани у првом кварталу текуће године у односу на њихове нивое с краја прошле године, а поготову у односу на крај марта претходне године, и) крајем априла буџетски дефицит је достигао 75,9 милијарди динара, што значи да је достигао чак 62,3 одсто законом предвиђеног износа за целу 2013. годину.
Ако се има у виду да је ниво БДП-а у Србији још увек за 36 одсто нижи него што је био пре 24 године, и ако се има у виду да је његов ниво лане такође био за 2,4 одсто нижи него 2008. онда је тешко говорити о томе да се Србија налазила у „рецесији” и да је „изашла из рецесије”. Пре би се могло рећи да је она у последњој деценији прошлог века била у дубокој депресији, да се у првих осам година новог века делимично извукла из те депресије, али да је у последње четири године забележила нови пад БДП-а и да је данас у неком статусу који је ближи економској депресији него дубокој економској кризи. Уз то, Србија се налази и у дубокој друштвеној кризи и те две кризе се међусобно поспешују.
Професор универзитета
