ЗДРАВА храна у Србији постоји. Без задршке можемо да једемо козје и коњско месо. То су најздравије и најотпорније животиње, па се најмање третирају антибиотицима и хормонима. На листи здраве хране је и све што је органске производње. Последњих година прави хит су и приноси из биодинамичке производње, која подразумева узгој биљака и животиња као пре сто година. У биодинамичким фармама не сме бити ничега што није природно. То значи да се приноси сеју, узгајају и убиру само са једног газдинства. Од приноса се остави семе за следећу годину, а њиве се ђубре стајњаком животиња са ових фарми.
Конвенционално произведено поврће, односно оно из индустрије, пластеника или из приватних башта може се сматрати здравим, ако прође одређено време од третмана хемикалијама. Прскано поврће, које после бербе стоји два дана, није опасно за људску употребу. То се односи на плави патлиџан, парадајз, краставце…
– Ово поврће има особину да разгради све штетне материје за 48 сати – објашњава Андрија Возар, који се бави органском производњом у Кисачу. – Отрови, међутим, увек остају у зеленој салати, спанаћу и у купусњачама.
Органска и биодинамичка храна је далеко од индустријске производње, тек одскоро се налази на рафовима продавница, често се прави само за „затворен круг“ људи, а кошта готово дупло више од хране коју највише једемо. Стручњаци тврде да се све што није произведено на ова два начина купује – на поверење.
– Храна из програма органске производње и са биодинамичких фарми је – здрава храна – прича др Миладин Шеварлић, професор Пољопривредног факултета у Београду. – Ту су и производи са породичних пољопривредних газдинстава, који праве за себе, а мале вишкове продају. Имамо и намирнице које се сакупљају у природи, на незагађеним подручјима.
СВЕ ПОЧИЊЕ И ЗАВРШАВА СЕ НА ФАРМИ
– Код биодинамичке фарме не сме буквално ништа да се унесе што није створено на њој – истиче Вивијен Шетлер, која се бави биодинамичком производњом у селу Јаловник, надомак Шапца.
– Ђубриво, заштита биљака, храна, семе, све долази са наше фарме и то је затворен круг. Узгајамо 50 врста различитог поврћа, житарице, лековито и зачинско биље и животиње на потпуно природан начин. Све почиње и завршава се на фарми.
Професор Шеварлић каже да су месо, воће и поврће из органске и биодинамичке производње, потпуно природни, без хормона, стока има слободну испашу, а све на земљишту које није третирано хемијом.
– Такво земљиште испитује се по неколико година, пре него што се добије сертификат за органску производњу – објашњава професор Шеварлић. – Најздравије и најбезбедније месо имају коза и коњ, а да нису из органског узгоја. Када је реч о конвенционалној производњи, где се користе хемијски препарати, потребно је да се води рачуна о начину примене и времена од последњег прскања до употребе, да се воде дневници поља, како би храна била безбедна за употребу.
Ако човек не загађује земљиште, јако је близу органске производње.
– Чак и поврће које није органско може да буде здраво уколико је прошло довољно времена од последњег прскања до његове употребе и ако се не третира много – каже Возар. – Нажалост, код нас произвођачи нису довољно едуковани да би то све испоштовали. Имали смо случај да су нам вратили јабуке јер су биле превише прскане средствима за заштиту биља.
Још скупљи, здравији и има их на свега неколико фарми у Србији, јесу биодинамички производи. Они се не налазе на пијачним тезгама и по рафовима продавница, а свега нешто више од 30 породица „ужива“ у њима.
КАО ПРЕ 100 ГОДИНА
Биодинамичка храна је најскупља на свету, јер се намирнице производе на исти начин као пре 100 година. А због специфичног приступа пољопривреди добијамо најквалитетније плодове и животиње, објашњава Зоран Петров, који се бави биодинамичком производњом на својој фарми у околини Вршца.
– Немамо наше производе у продавницама, а то што нам остане вишка поделимо пријатељима – каже Петров. Узгајам углавном аутохтоне расе, имамо буше, кокошке, патке, гуске, мангулице, морке и ћурке. У плану нам је да отворимо малу млекару за производњу сира.
(Сутра – Дуг и мукотрпан процес до здравог тањира)
Новости
Lepa slika,tezak zivot.
Ovo je izjava Žirinovskog koja je posejala strah u Poljskoj i Letoniji!
Vlasti Poljske i Letonije pozvale su ambasadore Rusije na razgovore u znak protesta zbog pretnje opozicionog lidera ruske Liberalno demokratske partije Vladimira Žirinovskog koji je rekao da bi “Poljska i Letonija” bile zbrisane u slučaju rata između Rusije i Zapada.
PALE MASKE PRIZNAJTE KOSOVO REPUBLIKU!
Nema daljih evropskih integracija Srbije dok Beograd i Priština ne postignu dogovor, BEOGRAD MORA DA PRIZNA KOSOVO REPUBLIKU srpski stručnjaci za međunarodna pitanja. Na takav sled događaja i zamrzavanje pregovaračkih poglavlja sa Evropskom unijom do postizanja drugog sporazum, u kome treba da se nađe i stavka prisustva Repulike Kosova u Ujedinjenim nacijama
On sada za naš list kaže da će Srbija morati da reši pitanja na kojima insistira Nemačka, među kojima ispunjenje dogovora iz Briselskog sporazuma, aprila prošle godine i usvajanje drugog okvirnog dogovora Beograda i Prištine.
– Verujem da će se to odigrati između novembra ove i marta iduće godine – ističe ovaj analitičar iz Foruma za etničke odnose i objašnjava da drugačijeg scenarija nema pošto je Berlin s Londonom tvorac dokumenta „non pejpr“, a nemačka kancelarka Angela Merkel je uložila sav svoj autoritet u to pitanje.
Uslov svih uslova
Zahtevi koje su u Beogradu pre mesec dana ponovili poslanici Bundestaga poznati su odranije, a jedna od sedam tačaka podrazumeva da se druga pregovaračka poglavlja Srbije i EU ne mogu otvarati pre nego što se pokrene poglavlje 35 o Kosovu. To je poslanik vladajuće CDU Andreas Šokenhof je prilikom prošlomesečnih susreta u Vladi i parlamentu Srbije poručio srpskim zvaničnicima s porukom da Briselski sporazum mora u potpunosti da bude primenjen.
– Treba pažljivo čitati dokumenta jer u prvom Sporazumu od 15 tačaka vidimo da se očekuje i drugi, pošto su iz tog prihvaćenog tzv. aprilskog izostala sporna pitanja za obe strane poput Kosova u UN, Srba kao nacionalne zajednice, prekogranične saradnje i druga. Njih treba da reši novi sporazum i da pređu u sadržaj poglavlja 35 – objašnjava Janjić i dodaje da Nemačka neće i nema razloga da odustane od toga.
Predrag Simić
On smatra da Priština neće dobiti stolicu u UN zbog veta Kine i Rusije, u čemu bi Moskva mogla da trguje, ali Peking sigurno neće, pa će Kosovo najverovatnije, poput Palestine, imati status posmatrača. Srbija, kako ukazuje, ne mora da prizna Kosovo, ali ne sme ni da blokira nemački zahtev saradnje Kosova u međunarodnim vladinim i nevladinim organizacijama, uključujući i UN.
Ovakav sled događaja je očekivan i prema rečima bivšeg ambasadora u Francuskoj Predraga Simića koji naglašava da će i posle postizanja drugog sporazuma biti dodatnih zahteva poput priznanja Kosova.
– Promene u tom stavu ne treba očekivati i možemo slobodno reći da je normalizacija odnosa Beograda i Prištine PRIZNANJE REPUBLIKE KOSOVA zahtev svih zahteva – kaže Simić
On ukazuje da je na putu ka EU veoma važno i pitanje državnih reformi, ali i ističe da će se na sporazumu insistirati.
Toma koči Vučića
Tempo normalizacije odnosa s Prištinom je pitanje o kome, prema tvrdnji izvora iz vladajuće koalicije kabineti šefa države i premijera, nemaju isti stav.
– Tomislav Nikolić smatra da bi to trebalo da se rešava što kasnije, idućeg proleća, a Aleksandar Vučić je svestan da mora da se žuri U PRIZNAVANJU KOSOVA REPUBLIKE zbog međunarodnih para koje treba da stignu. Oba kabineta znaju da se iza kosovskog pitanja lomi odnos prema NATO-u i širenju uticaja alijanse u koju Srbija ne mora da uđe, ali do kraja godine treba da pokaže spremnost za saradnju – tvrdi naš sagovornik.
Priznala da je uslov priznanje KOSOVO REPUBLIKE Jadranka Joksimović
– Ni EU, ni Nemačkoj, kako vidimo, nije toliko bitno određivanje Srbije prema pitanju Ukrajine, koliko je važno da Beograd podrži konsolidaciju Kosova i da Kosovo stigne do UN i međunarodne zajednice – zaključio je ovaj stručnjak za međunarodne odnose.
Ministarka bez portfelja zadužena za EU Jadranka Joksimović je u izjavi beogradskim medijima potvrdila da ima država koje otvaranje prvog poglavlja vezuju za napredak u dijalogu Beograda i Prištine, ali veruje da će se čitav proces odigravati brže. Smatra da za Srbiju ne bi bila dobra poruka da posle svih napora i koraka preduzetih u protekle dve godine bude usporavana na putu ka Briselu zbog političke situacije u Prištini.