Србија

Србија: Мртав радник цирка 8.500 евра

Kолико је тежак и ризичан живот радника у Србији показује податак да их је прошле године на послу погинуло 53, док је тешке повреде задобило њих 779. Несавесни послодавци, притом, немају разлога за бригу пошто је за несрећу у којој радник погине максимална казна милион динара (око 8.500 евра).
а
Надлежни најављују измену закона којом ће се пооштрити казне и боље заштитити радници. То је свакако закаснело, пошто је само у протеклих 12 година на раду погинуло 440 људи. Последњи случај забележен је у Новом Саду, а прошле године смртних случајева било је на великим градилиштима широм земље.

Симптоматичан је пример да је због смрти радника на градилишту у централној београдској Улици Kнеза Милоша инспекција поднела пет кривичних пријава, али да у Управи за безбедност и здравље на раду надлежног министарства кажу да нису добили обавештења да је тај случај решен.

Директорка те управе Марина Фуртула објашњава да у случају тешке или смртне повреде на раду инспекција излази на терен и налаже мере за отклањање недостатака, или покреће прекршајну, односно кривичну пријаву. Она истиче да се ту улога Министарства рада и њене управе завршава.

Нови закон тек у најави
Према речима Марине Фуртуле дешава се и да се радници разбеже са градилишта када инспекција дође, јер раде на црно. Тако је било и недавно када је Хитна помоћ дошла да збрине тешко повређеног радника на београдском градилишту.

Kазна послодавцу за рад на црно је два милиона динара (око17.000 евра), док је за несрећу у којој радник погине максимална казна милион динара (око 8.500 евра). Истовремено, у Словачкој казна за послодавца износи око 100.000 евра уколико радник погине.

Марина Фуртула на то каже да се ради на новом закону у којем ће посебна пажња бити посвећена казненој политици. Међутим, и то ће потрајати, пошто јавну расправу очекује на пролеће, а онда следи остала процедура до изгласавања новог закона.

Kорупција рак-рана
Ранка Савић, председница Асоцијације слободних и независних синдиката за “Вести” каже да синдикати нису добили обавештење о томе да се спремају закон и јавна расправа.

– Нажалост, велики број радника у Србији погине на радном месту, а казне су срамно мале. Такође, много је повређених и често остају трајни инвалиди. Број инспектора на терену је недопустиво мали, а има и корупције – тврди Ранка Савић.

Фабрике као губилишта
Према наводима Министарства рада прошле године од 53 смртна случаја 16 их је било у прерађивачкој индустрији, а 15 у грађевинарству. Такође, веома много је тешких повреда на раду у прерађивачкој индустрији.
Што се тиче надокнаде штете, повређени радници и породице погинулих могу да остваре то право само преко дуготрајних судских поступака, а нови закон би требало то да реши.

Рад на црно до смрти
Небојша Туровић (58), радник који је у септембру прошле године трагично настрадао на градилишту у београдској Улици кнеза Милоша, девет година је радио на црно.
Ово је тада обелоданио министар рада Зоран Ђорђевић и додао да ће све фирме које запошљавају раднике на црно бити истакнуте на сајту Министарства за рад.
И у овом сегменту Србија заостаје за уређеним државама. Том Делу из Белгијског хришћанског синдиката грађевинарства недавно је рекао да се рад на црно дешава и у њиховој земљи, али да синдикати, послодавци и влада раде заједно на сузбијању те појаве. За оне који крше правила, како каже, прописане су оштре новчане казне, али и могућност губитка лиценце и забране рада у грађевинарству. Упркос томе, у тој земљи је на градилиштима у 2017. години страдало 10 радника.

Kриви и запослени
Према речима Мире Фуртуле, услови за безбедност на раду односе се на све послодавце једнако, било да је реч о државним, приватним или страним фирмама.
– Прво је одговорност на послодавцу који треба да примени све мере и заштити раднике. И радници су одговорни уколико се не поштују процедуре, а Инспекција за рад врши надзор над применом прописа – наводи Фуртула.

Дивље фирме и градња
Горан Родић, потпредседник Грађевинске коморе, каже да је проблем страдања грађевинаца резултат дивље градње у Србији. Слична ситуација је и у другим гранама привреде: страдају електричари, радници који управљају машинама у фабрикама, трактористи.

– Џаба вам сви закони и казне од милион, два или пет милиона динара, кад су подизвођачи на градилиштима фирме које се оформе да би радиле два или три месеца, а онда нестану. Не постоје више фирме као у СФРЈ које су раднике пријављивале, бринуле не само да имају шлем и рукавице, него све што је потребно. Имамо дивљу градњу, али и дивље раднике – каже Родић.

Он вели да ће проблем бити све већи, јер иоле квалификовани тесари, керамичари, електричари одлазе у печалбу, па се запошљавају нестручни људи и долази до несрећа на раду.

Н. С. Прерадовић – Вести

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!