fbpx
Насловна / Србија / Србија: Мртав радник цирка 8.500 евра

Србија: Мртав радник цирка 8.500 евра

Kолико је тежак и ризичан живот радника у Србији показује податак да их је прошле године на послу погинуло 53, док је тешке повреде задобило њих 779. Несавесни послодавци, притом, немају разлога за бригу пошто је за несрећу у којој радник погине максимална казна милион динара (око 8.500 евра).
а
Надлежни најављују измену закона којом ће се пооштрити казне и боље заштитити радници. То је свакако закаснело, пошто је само у протеклих 12 година на раду погинуло 440 људи. Последњи случај забележен је у Новом Саду, а прошле године смртних случајева било је на великим градилиштима широм земље.

Симптоматичан је пример да је због смрти радника на градилишту у централној београдској Улици Kнеза Милоша инспекција поднела пет кривичних пријава, али да у Управи за безбедност и здравље на раду надлежног министарства кажу да нису добили обавештења да је тај случај решен.

Директорка те управе Марина Фуртула објашњава да у случају тешке или смртне повреде на раду инспекција излази на терен и налаже мере за отклањање недостатака, или покреће прекршајну, односно кривичну пријаву. Она истиче да се ту улога Министарства рада и њене управе завршава.

Нови закон тек у најави
Према речима Марине Фуртуле дешава се и да се радници разбеже са градилишта када инспекција дође, јер раде на црно. Тако је било и недавно када је Хитна помоћ дошла да збрине тешко повређеног радника на београдском градилишту.

Kазна послодавцу за рад на црно је два милиона динара (око17.000 евра), док је за несрећу у којој радник погине максимална казна милион динара (око 8.500 евра). Истовремено, у Словачкој казна за послодавца износи око 100.000 евра уколико радник погине.

Марина Фуртула на то каже да се ради на новом закону у којем ће посебна пажња бити посвећена казненој политици. Међутим, и то ће потрајати, пошто јавну расправу очекује на пролеће, а онда следи остала процедура до изгласавања новог закона.

Kорупција рак-рана
Ранка Савић, председница Асоцијације слободних и независних синдиката за „Вести“ каже да синдикати нису добили обавештење о томе да се спремају закон и јавна расправа.

– Нажалост, велики број радника у Србији погине на радном месту, а казне су срамно мале. Такође, много је повређених и често остају трајни инвалиди. Број инспектора на терену је недопустиво мали, а има и корупције – тврди Ранка Савић.

Фабрике као губилишта
Према наводима Министарства рада прошле године од 53 смртна случаја 16 их је било у прерађивачкој индустрији, а 15 у грађевинарству. Такође, веома много је тешких повреда на раду у прерађивачкој индустрији.
Што се тиче надокнаде штете, повређени радници и породице погинулих могу да остваре то право само преко дуготрајних судских поступака, а нови закон би требало то да реши.

Рад на црно до смрти
Небојша Туровић (58), радник који је у септембру прошле године трагично настрадао на градилишту у београдској Улици кнеза Милоша, девет година је радио на црно.
Ово је тада обелоданио министар рада Зоран Ђорђевић и додао да ће све фирме које запошљавају раднике на црно бити истакнуте на сајту Министарства за рад.
И у овом сегменту Србија заостаје за уређеним државама. Том Делу из Белгијског хришћанског синдиката грађевинарства недавно је рекао да се рад на црно дешава и у њиховој земљи, али да синдикати, послодавци и влада раде заједно на сузбијању те појаве. За оне који крше правила, како каже, прописане су оштре новчане казне, али и могућност губитка лиценце и забране рада у грађевинарству. Упркос томе, у тој земљи је на градилиштима у 2017. години страдало 10 радника.

Kриви и запослени
Према речима Мире Фуртуле, услови за безбедност на раду односе се на све послодавце једнако, било да је реч о државним, приватним или страним фирмама.
– Прво је одговорност на послодавцу који треба да примени све мере и заштити раднике. И радници су одговорни уколико се не поштују процедуре, а Инспекција за рад врши надзор над применом прописа – наводи Фуртула.

Дивље фирме и градња
Горан Родић, потпредседник Грађевинске коморе, каже да је проблем страдања грађевинаца резултат дивље градње у Србији. Слична ситуација је и у другим гранама привреде: страдају електричари, радници који управљају машинама у фабрикама, трактористи.

– Џаба вам сви закони и казне од милион, два или пет милиона динара, кад су подизвођачи на градилиштима фирме које се оформе да би радиле два или три месеца, а онда нестану. Не постоје више фирме као у СФРЈ које су раднике пријављивале, бринуле не само да имају шлем и рукавице, него све што је потребно. Имамо дивљу градњу, али и дивље раднике – каже Родић.

Он вели да ће проблем бити све већи, јер иоле квалификовани тесари, керамичари, електричари одлазе у печалбу, па се запошљавају нестручни људи и долази до несрећа на раду.

Н. С. Прерадовић – Вести

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Нико још није гласао. Будите први!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

„Нови Закон о раду до краја 2021. године“

Београд — Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Зоран Ђорђевић каже да је …

Русија пре времена Србији испоручила четири јуришна хеликоптера МИ-35 (видео)

5 (1) етири хеликоптера типа Ми-35, које је Србија купила од Русије, испоручена су на …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *