fbpx

Србија нас убија (1): Харач на сељаке и старце

0
(0)

У Србији сваке године остане необрађено чак 900.000 хектара земље, а од давања у закуп државног земљишта прошле године се у буџет слило само 13,3 милиона евра. Кад би се на тој необрађеној површини од 900.000 хектара посејала само пшеница, за годину дана би могло да се пожање 3,5 милиона тона пшенице и заради чак 80,5 милиона евра. Овако њиве зарастају у коров, а храна у Србији је најскупља у Европи у односу на просечне плате.

Да ли су српске њиве с разлогом запуштене јер су власништво старачких домаћинстава, питање је које се све више поставља у јавности. Бити власник запуштеног пољопривредног земљишта скоро свуда у свету је луксуз, а тако би ускоро могло бити и у Србији. Министарство финансија размишља о изменама пореза на имовину којим би високим порезом кажњавало некоришћење ораница и грађевинских парцела.

Министар економије и земљишта Млађан Динкић није се изјаснио кога ће порез захватити, али су се ситни земљопседници добро уплашили. Уколико ситне сељаке погоди харач, на располагању ће им бити два решења – или да почну да земљу обрађују или да је јефтино продају тајкунима. Др Миодраг Зец сматра да с тим у вези треба бити нарочито обазрив.

– Треба што пре разграничити на кога се тај закон односи, да ли на велике земљопоседнике који су покуповали земљиште да би га препродали или и на ситне земљопоседнике. Јер јасно је да сељаци не обрађују земљу и зато што је то неисплативо – каже др Зец.

И др Љубомир Маџар се слаже и додаје да код сељака није на делу она народна „нит кост глође, нит је другом даје“, него паори земљу не обрађују због неисплативости и великих трошкова. Консултант за страна улагања Милан Ковачевић каже да велики земљопоседници, који и ако су можда купили земљу због препродаје (од 2014. грађани ЕУ ће моћи да купују земљиште), сада обрађују поседе и остварују велики профит.

– Велики земљопоседници обрађују земљу, тако да то њих неће погодити. Остаје да се питамо да ли ће се то односити на мале земљопоседнике. Уколико буде тако, то је веома лоше – оцена је др Ковачевића.

Из угла великих пољопривредних произвођача то је добра вест. По мишљењу Миодрага Костића, председника МК групе, то је коначно права мера.

 

[quote]

Багатела, а опет нико неће

Багатела је недовољно јак израз за цене земљишта у Србији, осим ако се оно не налази у близини већег града, туристичког центра или важније саобраћајнице. Земља и сеоска домаћинства никад нису били јефтинији, али нема ко да их купи. У планинским областима имања неће да узму чак ни наследници, за џабе. Тако се добром трговином на Старој планини сматра недавна продаја нове двоспратне куће с купатилом, струјом и водом у селу Ореовица за целих 2.500 евра!

[/quote]

– Сматрам да ће помоћи да се сваки центиметар пољопривредног земљишта обрађује, на шта упозоравамо годинама – изјавио је Костић. – Нема потребе правити разлику између приватног, задружног, државног или било којег земљишта. Нико нема права да држи необрађено земљиште.

Горан Живков, консултант у Организацији за храну и пољопривреду при Уједињеним нацијама (ФАО), додаје да ЕУ уопште не препознаје категорију необрадиве земље.

– Поента је да за њих не постоји необрађено земљиште. Постоји само оно које се већ обрађује. Србија вероватно има мање обрадивог земљишта него што то показује статистика. А то што је необрађено често је и неупотребљиво. Да је неко имао рачуницу да на тој земљи прави бизнис, сам би то урадио. Земљиште које нико није обрађивао 20 година ни не треба да буде обрађено јер нема ни купаца за њега. Држава не треба то да предлаже сељацима, а камоли да их приморава да обрађују оно што се не може обрађивати – сматра Живков.

Хрватска је, рецимо, одлучила да активира милион хектара необрађене земље тако што ће једном годишње контролисати сељаке, па ће онима који не обрађују одузимати земљу. Тамошња влада се спрема да у закуп стави и приватно необрађено пољопривредно земљиште, и већ је израчунала да би овим пројектом отворила 50.000 нових радних места, док би се у буџет слило 300 милиона евра годишње.

Цена ораница

Европска унија                                                                    20.000 евра/хектар
Неготинска Крајина                                                                  500 евра/хектар
Шумадија                                                                               1.000 евра/хектар
Бачка                                                                     8.000 – 15.000 евра/хектар

Професор др Миладин Шеварлић каже да у Србији већ постоје казне предвиђене законом за власнике који не обрађују земљу и да то је прекршај који може да се кажњава. У пракси се то не примењује.

– Земљиште би требало да се обрађује како у приватном, тако и у државном власништву, али питање је колика је исплативост за сељаке с малим поседима. Ако се усвоји тај закон о порезу, требало би да предвиди изузетке – сматра др Шеварлић.

Као главни проблем што Србија муку мучи с необрађеном земљом, Милан Простран из Привредне коморе Србије наводи то да су домаћинства у највећем броју старачка и да о њима нема ко да брине.

– Код нас се не зна тачно ни ко је наследник те земље. Закон о наслеђивању земљишта мора потпуно да се промени, да се зна ко је обавезан да га обрађује. Нерешена су и питања задружне имовине, реституције и слично – каже др Простран.

У Федерацији БиХ већ имају закон који предвиђа казне за нераднике, који предвиђа казне за оне који запусте земљу и до 10.000 КМ, а слична казна би могла да буде и за непослушне у РС јер је у току израда стратегије за то да се спречи држање неискоришћене и необрађене земље. Ипак, процене говоре да у БиХ има више од пола милиона хектара необрађених парцела!

 

Вести

 

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Кривична пријава против Вучића и Малог због избегавања самоизолације…

4.9 (9) Топлички центар за демократију и људска права поднео је кривичну пријаву против председника …

Одлагање плаћања пореза, за паушалце помоћ у виду минималца

5 (2) Нова економија је објавила да ће ефекат мера помоћи Србије, према садашњем прорачуну …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *