БЕОГРАД – Србија у протеклих шест година упркос стварању низа антикорупцијских институција стагнира у борби против корупције, изјавио је председник Транспарентности Србија Владимир Гоати.
На представљању резултата истраживања о финансирању предизборне кампање и борби против корупције у Србији, Гоати је рекао да је парадоксално да Србија, која је формирала институције попут Агенције за борбу против корупције и Државне ревизорске институције, према индексу перцепције корупције стагнира у тој борби.
Гоати је на конференцији у Медија центру у Београду рекао да се Србија по степену корупције пре може упоредити са земљама Латинске Америке него са државама западне Европе и да на то управо указује и данас објављено истраживање које је спровела организација Транспарентност Србија.
Председник Транспарентности Србија је навео да су влада и њен потпредседник Александар Вучић пропустили да у раде више у стварању правосудног система после неуспешне реформе правосуђа у Србији.
„Влада није учинила ништа ни у реорганизацији јавне управе. Напротив, десило се да је више стотина људи који немају основне образовне претпоставке дошло на чело јавне управе и јавних предузећа”, рекао је Гоати и то назвао „десантом дилетаната” на кључна места у државној администрацији.
Гоати је оценио да је јавна управа у Србији и даље прегломазна, некомпетентна и партијски подељена.
Његов колега из Транспарентности Немања Ненадић рекао је да у Србији постоји велика несразмера између онога што пише у закону о финансирању политичких странака у изборној кампањи и праксе.
Као проблем је навео то што Агенција за борбу против корупције још није завршила контролу извештаја странака о финансирању прошле изборне кампање и што је до сада покренута само по једна истрага због злоупотребе јавних средстава и куповине гласова.
Како је навео Ненадић, гледајући податке о покренутим истрагама због незаконитости у изборној кампањи, могло би се закључити да се Србија у великој мери изборила с корупцијом што, нажалост, није случај.
Транспарентност Србија, како је рекао Ненадић, предлаже да се изменама Закона о финансирању политичких активности отклоне уочене правне празнине попут финансирања странака од трећих лица, време враћања кредита и измирење преузетих обавеза.
Како је закључено у објављеном извештају Транспарентности Србија, мора се обезбедити и већа јавност података и правовремена контрола извештаја политичких странака о финансирању изборне кампање.
„Агенција за борби против корупције би требало да објави потпуне резултате контроле и покрене прекршајне поступке за све врсте уочених прекршаја”, пише у извештају Транспарентности.
Потребно је да Агенција и Државна ревизорска институција прате неизмирене кредите странака ради утврђивања крајњег извора финансирања кампање и евентуалне злоупотребе средстава за финансирање политичких партија.
Истраживање Транспарентности Србија финансирала је Амбасада Краљевине Норвешке.
