Београд — Србија годишње располаже са око 2.000 метара кубних воде по становнику, што је сврстава у категорију осетљивих земаља по питању доступнопсти воде.
Потрошња воде се повећава два пута више него број становника, само 10 одсто отпадних вода у Србији се прерађује, а велики број локалних самоуправа нема ни канализациону мрежу, оцењено је у Привредној комори Србије (ПКС) а трећој јавној дебати о управљању отпадом у Србији.
Према анализи из 2013, коју је у 90 општина Србије спровела Агенција за заштиту животне средине у Министарству енергетике, 51,7 одсто становништава прикључен је на јавну комуналну мрежу. Од укупног броја градова и општина само 23 имају постројења за пречишћавање, од којих три имају механичко пречишћавање, а од осталих 20 свега пет постројења покрива потребе пречишћавања отпадних вода за више од 80 одсто становиштва.
Директор Агенције за заштиту животне средине Филип Радовић казао је да од 178 комуналних предузећа у Србији, само 23 редовно извештава Агенцију, иако је то њихова законска обавеза, па је тешко имати релевантан приказ стања. Радовић је рекао да човечанство већ сада користи преко 50 процената ресурса воде на свету, а претпоставља се да ће у наредне две деценије тај проценат достићи и 80.
“Било је потребно неколико стотина година да 1820. године достигнемо једну милијарду становика, а сада је тај број увећан и до седам пута, ако драстично не изменимо наше управљање и понашање према води, природа ће морати да буде сурова и да драстично редукује број цивилизације”, казао је Радовић.
Представници Централно европског форума за развој (ЦЕДЕФ) који су и организатори скупа, истакли су да су у Србији кључни извори загађења река непречишћене индустријске и коминалне отпадне воде. Око 50 одсто загађења испуштеног у реке долази од индустријских постројења, а само 13 одсто комуналних отпадних вода се третира пре испуштања. Тешки метали, нафта, отпаци кланица, пепео из термоелектрана, главни су узроци загађења река у Србији.
Проблеми су и неуређене депоније и илегално пражњење септичких јама. Многи градови уи Србији испуштају непречишћене отпадне воде директно у реке, јер не поседују постројења за пречишћавање отпадних вода.
Представница Одбора за заштиту животне средине у ПКС Љиљана Танасијевић казала је да ће, на основу података Светске здравствене организације, око 75 одсто човечанства ускоро осетити озбиљан недостатак воде. Она је додала да око милијарду људи нема приступ пијаћој води, око 2,5 милијарди нема обезбеђене санитарне услове, а чак 6.000 људи дневно у свету умире због болести узроковане загађеном водом.
ЦЕДЕФ и ПКС, под покровитељством Министарства енергетике, развоја и заштите животне средине и Министарства грађевинарства и урбанизма, ће до 5. јуна организовати још три јавне дебате, како би се дошло до решења у управљању отпадом у Србији.
Како је речено, након циклуса од шест јавних дебати, биће објављен водич “Препоруке за зелену Србију”.
Бета
imacemo Beograd na vodi