Србија: Ни повећан минималац није довољан за потрошачку корпу

Србија: Ни повећан минималац није довољан за потрошачку корпу

Ни после најављеног повећања, минимална зарада, која би од следеће године требало да буде 35.000 динара, опет неће достићи потрошачку корпу. Према статистичким подацима, минимална потрошачка корпа у априлу износила је 38.991 динар, а томе би требало додати и све друге трошкове који оптерећују породични буџет. Иако је свако повећање, па и минимално, добродошло, ипак се мора имати у виду да су цене многих производа, али и други трошкови порасли, па делује да нема много простора за оптимизам.

Агроекономски аналитичар Војислав Станковић за наш лист каже да је пандемија донела велике промене које су се значајно одразиле на живот становништва. Зато би и податке које статистика сада прикупља требало узимати са резервом. Јер, промене у потрошњи биле су наметнуте и нису резултат бољег живота.

– Не очекујем велики бољитак за становништво. Цене су знатно више и то види свако ко уђе у супермаркет – наводи Станковић. Објашњава да је најдоминантнији фактор тих поскупљења то што сви желе да надокнаде губитке настале током претходних годину дана. Иако је држава интервенисала у неколико наврата уплаћујући помоћ и трговцима и произвођачима, то није превише утицало на чињеницу да се потрошња код нас смањује, а и иначе је најнижа у Европи. Да подсетимо, удео за храну и пиће у личној потрошњи у Србији и даље износи око 34 одсто. И док се у Западној Европи на храну и безалкохолна пића троши мање од 10 процената расположивог новца, ми и даље стагнирамо и бележимо највеће издатке за храну и безалкохолна пића.

– Из кућног буџета више се издваја и за комуналне трошкове – скупљи су нафта, Инфостан, струја, порез – напомиње Станковић и додаје да је његова процена да је у целој Србији дневно у просеку потребно око 2,5 евра по становнику само за храну. Када се општа статистичка слика спусти на реалан живот нема неког знатнијег побољшања стандарда. Медијална нето зарада је у априлу ове године била 49.230 динара, а то значи да је половина запослених у Србији остварила зараду до тог износа. Економисти кажу да то говори, између осталог, и о неповољној привредној структури, јер велики број запослених ради у интензивним делатностима. Зато би државна економска политика требало да се са неселективних и нетранспарентних субвенција преусмери на субвенције усредсређене на високотехнолошку производњу. То би, сматрају, довело и до конкретнијег раста стандарда.

Према статистичким подацима просечна нето зарада за април била је 64.948 динара. У поређењу са истим месецом претходне године, она је повећана за око осам одсто. У априлу је просечна потрошачка корпа износила 75.824 динара и за њу је било потребно издвојити 1,17 просечних зарада, а за покривање минималне корпе било је довољно 0,60 просечне плате. Цене производа и услуга личне потрошње у априлу су у односу на март у просеку повећане за 1,1 одсто. Потрошачке цене у априлу ове године, у поређењу са истим месецом претходне, повећане су за 2,8, а са децембром 2020. у просеку за 2,6 процената.

Посматрано по главним групама производа и услуга класификованих према намени потрошње, у априлу је, у односу на март, раст цена забележен код хране и безалкохолних пића (2,6 одсто), одеће и обуће (1,7), транспорта (један одсто) и рекреација и култура (0,2). Повећане су цене станарине, воде, електричне енергије, гаса и другог горива, а алкохолна пића и дуван, здравство, намештај, покућство и текуће одржавање стана, ресторани и хотели поскупели су за по 0,1 одсто.

Зараде највеће у Београду, Новом Саду и Панчеву

Посматрано по градовима, нето зараде изнад просека, у априлу 2021. године статистика је регистровала у Београду (80.763 динара), Новом Саду (74.043) и Панчеву (65.732). Месечне зараде испод просека забележене су у Нишу (62.618 динара), Крагујевцу (62.592), Зрењанину (62.321), Ужицу (61.403), Смедереву (59.504), Сремској Митровици (59.157), Суботици (59.050), Ваљеву (58.104), Шапцу (57.898), Зајечару (56.131), Краљеву (55.410) и Лесковцу (51.099).

Куповна моћ у априлу изнад просека Србије остварена је у Београду, Крагујевцу, Нишу и Новом Саду. У осталим градовима, који се статистички прате, просечна месечна нето зарада покрила је минималну потрошачку корпу, али није била довољна за покриће просечне потрошачке корпе.

Јелица Антељ

Политика.рс

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Поделите вест са пријатељима

Актуелно

Да ли је Србија достојна свог Савонароле?

Да ли је Србија достојна свог Савонароле?

Да, овај наслов је незнатно преиначено улизичко питање које је пре неки дан приглупо поставила …

Колика је заиста инфлација у Србији јер је све поскупело 20% и да ли режим крије праве податке

Колика је заиста инфлација у Србији јер је све поскупело 20% и да ли режим крије праве податке

Званична статистика показује да је у августу српска инфлација износила 4,3 посто – новчаници и …

Један коментар

  1. Dr Milanče Mitovski

    Становништво Србије се смањује за читавих 55.000 годишње, мање се рађају, више умиру, а још најспособнији кадрови одлазе “трбухом за крухом” из земље. По свему судећи, наше лидерство у економији у Европи, како кажу надлежни, “поједе” нам становништво. То је заиста неповратна велика жртва? У сваком погледу то је слобода мишљења, живљења и одлучивање о себи и околини. Привреда расте, смањује се становништво, одакле ће послодавци наћи извршиоце или роботе. И БЕДА НОСИ СЛОБОДУ:

    ♣ Број незапослених је најмањи у историји. Остали су променили земљу пребивалишта.
    ♣ Најстрпљивија појава на планети свакако је смрт. Она стрпљиво сачека свакога.
    ♣ Истрајавамо у бунилу. Ту реалност нам приушти напредна власт.
    ♣ Иако политичари нису орачи, зналачки се укопају дубоко у фотељи.
    ♣ Одлив мозгова увећава сразмерно глупости у земљи.
    ♣ Ови сада можда нису прави, али предходни се окривљују за све лоше до сада и од сада.
    ♣ Гласачи на изборима изаберу најмање очекиваног.
    ♣ Пензију ми дели као милостињу, као да нисам је зарадио за 40 година рада.
    ♣ Доделиће пензије и онима који нису је зарадили. Има се, може се.
    ♣ Довели нас да живимо у бунилу. То је наша реална будућност.
    ♣ Председник нам обећава, да нас очекује златно доба. Није рекао да ли његових или свих.
    ♣ Када слушате и гледате медије, живите боље од европљана. Чини вам се.
    ♣ Жеља ми је да гледам у светлу будућност. Никако да дође.
    ♣ Толико журимо са порастом стандарда, а ипак стигнемо беду.
    ♣ Змије мењају кошуљицу, а прелетачи странку.
    ♣ Власти стално истину даве, ал’ она кад тад исплива.
    ♣ Живим у сређеној држави. Одавна ме средила.
    ♣ Само што изађемо из лоше историје, упаднемо у још црњу повијест. Невиђени малер.
    ♣ Непобитна истина, код нас нема што има.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *