Србија је пала из групе слободних земаља у групу делимично слободних земаља на скали основних слобода, објавила је организација Фридом Хаус у свом новом извештају “Слобода у свету 2019”.
Србија се у односу на прошлу годину погоршала за шест поена у условима политичких права и грађанских слобода, и ове године има 67 поена и сврстава се у групу земаља које су имале највеће губитке у једној години.
У годишњем извештају процењује се стање слобода у 195 земаља и 14 територија током 2018. године, а земље се оцењују на скали до 100 поена, и затим сврставају у општи статус као слободне, делимично слободне или неслободне.
Статус Србије је пао са слободног на делимично слободан због погоршања у одржавању слободних избора, настављених покушаја владе и властима блиских медија да подривају независне новинаре кроз правно узнемиравање и кампање блаћења и де факто акумулацији извршних овлашчења председника Александра Вучића које је у супротности са његовом уставном улогом, наводи се у извештају.
У делу извештаја о Балкану наводи се да председник Србије Александар Вучић и председник Црне Горе Мило Ђукановић “настављају да учвршћују своју државну моћ око себе и својих клика, подривајући основне стандарде добре владавине и превазилазећи њима додељене уставне улоге”.
Антидемократске вође у централној Европи и на Балкану, укључујући оне који су дрско учврстили власт ван уставних ограничења, настављају да подривају институције које штите слободе изражавања и удруживања и владавину права, наводи се у извештају.
Поред Србије и Мађарска је прешла из слободне у делимично слободну земљу због напада премијера Виктора Орбана и његове странке Фидес на демократске институције.
У Европи од 625 милиона људи, 83 одсто живи у слободним земљама, четири одсто у делимично слободним, а 13 одсто у неслободним.
Као делимично слободне су означене Србија, БиХ, Црна Гора, Албанија, Македонија, Косово, Мађарска, Молдавија и Украјина, а као неслободне Русија и Белорусија. Све остале државе у Европи имају статус слободних.
У 2018. години слобода у свету забележила је пад 13. годину заредом. Пад је обухватио разне земље у сваком региону – од дугогодишњих демократија као што су САД до учвршћених ауторитарних режима као што су Кина и Русија, наводи се у уводном делу извештаја.
У периоду између 2005. и 2018. удео земаља које нису слободне порастао је на 26 одсто, а оних које су слободне је пао на 44 одсто.
Општи пад у слободи је и даље мали у поређењу са напретком оствареним током 20. века, али је схема стална и злослутна, и указује да је демократија у опадању.
Бета
