Србија: Потрошачка корпа се празни – скупље уље и месо (видео)

Србија: Потрошачка корпа се празни – скупље уље и месо (видео)

Летошња суша оставила је последице у сектору уљарства, смањена је производња многих врста уља у целом свету – сунцокретовог, сојиног, палминог, уља уљане репице – што је резултирало повећањем цена. Први удар на тржишту био је пролетос, када је уље коштало око 150 динара, а сада је цена и већа. Више су и цене меса и товљеника. Синхронизовани раст цена довео је до поскупљења хране, најзначајније ставке у потрошачкој корпи, каже за РТС агроекономски аналитичар Жарко Галетин.

Жарко Галетин истиче да ће ова бити једна од лошијих година што се тиче приноса кукуруза.

Разговор Иване Миленковић са Жарком Галетином

“Извештаји са терена нису изнeнaђење. Суша је утицала на смањење приноса кукуруза и ми ћемо ове године бити задовољни ако будемо имали просечан хектарски принос од шест тона. То ће бити довољно за наше потребе и очекује се укупан принос од шест милиона тона, чиме затварамо сопствене билансне потребе и остаје један део за извоз”, истиче Галетин.

Поређења ради, прошле године смо имали рекордан род кукуруза, са просечни родом од преко осам тона по хектару, а за извоз је остало око три милиона тона кукуруза.

Соја претрпела губитке

Према речима Галетина, различите културе су се различито понашале. Соја је претрпела велике губитке и код ње ће бити значајни подбачаји, тако да ће се укупан принос код соје мерити око 550.000–600.000 тона.

“Принос ће бити испод три тоне по хектару, за разлику од сунцокрета, који је релативно добро поднео сушу. Размере суше и високих температура су биле толико велике да неке културе то нису могле да издрже, пре свега кукуруз и соја”, објашњава агроекономски аналитичар.

Додаје да је пшеница једина култура која је “побегла” од велике суше. Високе температуре су наступиле у другој декади јула.

“Јул је имао 26 тропских дана, а жетва пшенице је обављена пре те временске непогоде. Ове године имамо рекордан принос пшенице од 3,3 милиона тона, са релативно добрим квалитетом. Могуће је да и извозу претекне и кукуруз”, наглашава Жарко Галетин.

Додаје да је проблем индустрије уља и уопште уљарица у свету овог пролећа ескалирао и он се односи на читав сектор уљарства, палмино уље, сојино, сунцокретово, уље уљане репице.

“Стиче се утисак да су прерађивачи уља први који реагују на раст цена сировине. Ми смо први удар на цене на тржишту уља имали пролетос, када је уље коштало 150-160 динара. Сада је то и већа цена. У мају смо имали високу цене кукуруза од 27 динара, а цена товљеника и меса је била ниска. Сада и то долази на своје, и цене товљеника и меса су више. Имамо синхронизован раст цена који је довео то тога да је храна, која је најзначајнија ставка у потрошачкој корпи, поскупела”, поручује Галетин.

Преговори о извозу свињског и пилећег меса у ЕУ

Према његовим речима, добра ствар се десила крајем септембра, када су почели преговори са Дирекцијом за контролу квалитета са ЕУ о извозу свињског и пилећег меса.

“Пилеће месо није било толико проблематично и мислим да ћемо ту пронаћи неко своје тржиште. Што се тиче свињског меса, мислим да ће бити проблема. Свињетину нисмо могли да извозимо у ЕУ зато што смо цепили од свињске куге. Цепљење је престало у децембру 2019, али постоји период рецидива, сада су почели преговори и отворила нам се шанса ако у фебруару прођемо другу контролу”, сматра агроекономски аналитичар.

Према његовим речима, отвориће се могућност за извоз у земље ЕУ, али те земље тренутно имају вишак од 40 милиона товљеника.

“Не можемо очекивати бенефите на старту. Могли би да се окренемо неким другим земљама, Румунији, Бугарској. Оно што је много важније јесте да ће на тај начин бити омогућен пролаз нашим извозницима камионским превозом преко земаља ЕУ у Русију, Украјину”, истиче Жарко Галетин.

Додаје да је питање колико ће дуго времена требати да се вратимо у предвидиву ситуацију на основу које ћемо моћи да реално проценимо како ће се цене хране кретати у свету.

“Бојим се да ћемо почекати дужи временски период да се ситуација колико-толико нормализује, када будемо процењивали на основу билансних параметара, понуде, тражње, залиха. Тада очекујем да ће се то смирити. У ситуацији када је Светска трговинска организација у великој мери девастирана, не видим да ће се у скоријем року решити”, поручује агроекономски аналитичар Жарко Галетин.

РТС

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Поделите вест са пријатељима

Актуелно

Цена угља у Европи пробила двадесетогодишњи рекорд

Цена угља у Европи пробила двадесетогодишњи рекорд

Термални угаљ у Европи прошле недеље је достигао цену од 232,2 долара за тону, оборивши …

Како људи са пензијом од 12.000, или платом од 25.000 динара, да купе месо које које кошта 1.500 динара?

Како људи са пензијом од 12.000, или платом од 25.000 динара, да купе месо које које кошта 1.500 динара?

Ово је телеће месо и оно у продавницама по килограму кошта 1.340 динара, а јунеће …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *