Србија: Продаја ЈАТ-а, добар посао или губитак?

Српски властодршци на челу са Александром Вучићем званично су продали националног авиопревозника ЈАТ за 100 милиона евра. Исто толико, дакле 100 милиона евра Србија ће да уложи у компанију Аир Сербиа, у којој ће авиокомпанија из Дубаија, Етихад имати 49 одсто власништва. Тако су шеици добили ЈАТ џабе. Треба подсетити да је Шеик из Емирата Ел Зајед поклонио Вучићу, кад су први пут заноћили у Јајинцима, поклонио три блиндирана џипа, најсавременију пушку и наскупоценија паковања кондома.

Сада му је Вучић за узврат поклонио цео ЈАТ.Шампањац, фанфаре и велико славље пратило је потписивање уговора којим се једини домаћи авиопревозник на милост, али више немилост предаје страном власнику. Анализа досадашњег пословања и интервенција државе показује да је овакав епилог био одавно планиран, мада се није тачно знало ко ће бити срећни добитник. Коначним рачуном, Србија ће за прелазак ЈАТ-а у власништво Етихада платити најмање 270 милиона евра.

Одмах по преузимању власти у Србији, пре око годину дана, Српска напредна странка је помпезно најавила економску сарадњу са Уједињеним Арапским Емиратима. До данас је, између осталог, авиокомпанија из Дубаија, Етихад, преузела 49 одсто власништва националне авиокомпаније Србије ЈАТ-а, која мења име у Аир Сербиа.

У заносу због, наводно, одлично обављеног посла мало ко се озбиљно замислио над питањем шта, коме и за колико пара наша држава продаје.

У суштини, ништа није зарађено на овој “продаји”, а ништа није ни уштеђено. По уговору Етихад у заједничко предузеће треба да уложи 100 милиона евра, а исто толико ће уложити и Србија, мада је раније било речи о инвестицијама од по 40 милиона евра уз опционалну доплату још 60 милиона за већински пакет акција.

ЈАТ је последњих година правио годишњи губитак од 30 милиона евра који је покривала држава. Овај минус од 30 милиона уз помоћ сада планиране инвестиције од 100 милиона евра држава је лако могла да преокрене у добитак, само да је хтела, и да на тај начин државну авиокомпанију учини атрактивнијом за потенцијалног страног купца.

Око 300 запослених у ЈАТ-у (пилоти, хорде директора и менаџера) имају просек нето плате по око 3.000 евра месечно, односно око 4.333 евра месечно бруто (са доприносима). Они, дакле, месечно ЈАТ и државу Србију коштају 1.299.900 евра, а годишње 15.598.800 евра, односно: то је половина годишњег минуса који је ЈАТ правио у свом пословању.

Ако су пилоти и понеки директор, односно менаџер и били неопходни за пословање ЈАТ-а, преко 700 радника је било и остало технолошки вишак. Уместо да се приступи њиховом одстрањивању из компаније преко социјалног програма и то пре продаје Етихаду, држава је наставила да их дотира са укупно око 12.250.000 евра годишње, а што је више од трећине годишњег губитка ове компаније.

Најстрашније је било бахато понашање претходног руководства, које се понашало као пијани барон, разбацујући на све стране паре сиромашног српског народа. Под ставком “остали пословни трошкови” (АОП212) у финансијском извештају за 2012. годину, наводи се трошак од чак 7.933.993.000 динара или око 69,59 милиона евра, односно више него дупло колико је износио просечни годишњи губитак компаније!?

Било је, дакле, довољно срезати прекомерно ненаменско трошење пара, другачије организовати рад и отпустити вишак запослених, инвестирати стотинак милиона евра (колико ће држава ионако да уложи) и покренути ЈАТ са мртве тачке.

Могло је и да се у једног врхунског менаџера уложи колико и у неког страног фудбалера који играју за домаће тимове, па да се финансијска ситуација преокрене. Проблем је, једино, што први потпредседник владе Александар Вучић онда свом емиратском пријатељу на путу до спаваће собе не би имао шта да обећа и поклони.

Да се ради о послу који ће Србију скупо да кошта јасно је сваком ко се иоле разуме у пословање авио-компанија.

Аир Берлин је по величини друга немачка путничка авио-компанија и налази се на седмом месту у оквирима Европске уније. Има 127 летелица уз још 48 наручених, запошљава 9.284 радника и прошле године је остварила пословни обрт од 4,3 милијарде евра. Ради се, дакле, о неупоредиво већем предузећу од некадашњег ЈАТ-а, а интересантно је да је далеко веће и од самог Етихада (укупно 77 летелица), који је од децембра 2011. године највећи појединачни власник акција Аир Берлина (29,21 одсто).

Више од четвртине акција Аир Берлина, које је купио Етихад 2011. године, плаћено је 73 милиона евра.

Без обзира на поменуте чињенице, Етихад је успео да наметне своје менаџере немачкој компанији, који су одмах почели да најквалитетније летачке кадрове пребацују у арапско предузеће. Такође су преко Аир Берлина арапски инвеститори дошли и до дозвола за слетање на многе светске аеродроме који су им до јуче били недостижни. Резултат су били штрајкови запослених и неповерење потенцијалних инвеститора који су изгубили интересовање за акције Аир Берлина.

Слично као што се планира и са ЈАТ-ом, Етихад је менаџменту Аир Берлина “препоручио” да се њихови авиони горивом снабдевају преко компанија Уједињених Арапских Емирата, што би довело до тога да се плаћају ниже цене.

ЈАТ-ови авиони ће, због тога, смањити куповину горива од Нафтне индустрије Србије и повећати укупну суму пара које се издвајају за увоз нечега што и у Србији постоји. Опадањем промета НИС-а довешће и до пада укупног профита ове компаније у мањинском власништву Србије, што ће неминовно довести и до пада вредности његових акција. Са друге стране, повећање обима продаје компанија у власништву емира из Уједињених арапских емирата (УАЕ) довешће до повећања њихових прихода и берзанске вредности.

Тако влада Србије ЈАТ “продаје” за 100 милиона евра, а ту цену одмах поништава сопственом инвестицијом од 100 милиона евра, па тако емирима у суштини поклања домаћег авиопревозника, успут урушавајући не само његову, већ и вредност неких других домаћих компанија. Уз то, Србија је дужна и да покрије све досадашње непокривене губитке ЈАТ-а, који се процењују на 170 до 195 милиона евра.

Биће отпуштено најмање 500 радника, док неки извори говоре и о цифри од преко 700 запослених. Ко ће сносити трошкове социјалног програма за отпуштене, још није до краја познато.

Нови ЈАТ, односно Аир Сербиа ће од мањинског власника, Етихада, одмах изнајмити десет авиона типа Аирбус, за шта ће овом предузећу бити плаћена иста цена која би се добила и закупом летилица од било које компаније на свету. Неки од тих авиона су исти они које је Етихад преузео од Аир Берлина, где је, такође, мањински власник.

Пошто је Етихад уговором добио право на постављање сопственог менаџмента, може да се очекује како ће оваквих пословних бисера бити и у будућности. Уз то, озбиљни светски инвеститори ће, поучени ранијим искуствима са арапским муљаторима, избегавати да уђу у заједнички посао са Етихадом, поготово тамо где ова компанија има такозвану златну акцију која јој обезбеђује управљачка права. Самим тим ће држава Србија или морати да задржи својих 51 одсто акција, или ће исте продати у бесцење. Озбиљна тржишна цена, свакако, неће бити остварена.

Тешко је наћи пример глупљег посла у целокупној светској историји!

Милан Гламочанин

©Гето Србија

материјал: Лист против мафије