Србија је “успешно” завршила седму ревизију аранжмана са Међународним монетарним фондом и добила све похвале за економску политику, а ова међународна финансијска институција јој је ставила на располагање додатних 64,9 милиона евра кредита.
Српске власти су најавиле да не намеравају да троше новац од новог кредита ММФ-а, јер за то нема потребе. Наиме, девизне резерве земље су високе, а дијаспора издашно шаље новац родбини и пријатељима.
Мађари и Румуни паметнији
Иако дознакама обезбеђује социјални мир, дијаспора је онемогућена да заради у отаџбини. Она нема у шта да улаже, па чак ни у штедњу с обзиром на ниске камате, док је због компликованих процедура онемогућена да купује државне обвезнице које доносе велику зараду.
Професор др Млађен Ковачевић оцењује да држава од ММФ-а добија мрвице и да због тога губи економски суверенитет. Према његовим речима, ова институција кроји висину плата у јавном сектору, пензије, цену електричне енергије и приватизацију.
Контрола ресурса
Економски аналитичар Бранко Павловић каже да српска стабилност у девизном пословању у огромној мери зависи од дознака дијаспоре.
– Тврдим да би куповна моћ била знатно мања, а привредног раста не би ни било да нема наших из туђине. ММФ никада ником није дао ни приближно онолико колико му је узео. Њихова сврха је да контролишу природне и привредне ресурсе земље са којом “сарађују” – каже Павловић.
– Дуго су инсистирали на приватизацији Телекома, што није добро за нас. Многе земље попут Румуније и Мађарске су одлучиле да самостално креирају своју економску политику без ове организације – каже др Ковачевић.
Зла коб субвенција
Србија упорно следи препоруке ММФ-а, а грађани преживљавају захваљујући великодушности наших грађана из расејања. Држава тако обезбеђује социјални мир грађана који су због лоше привредне ситуације доведени на руб пропасти.
– Дијаспора шаље све више новца, јер се људи све више исељавају. Прошле године само у земље ОЦЕД-а отишло је 60.000 људи, а годину дана раније 48.000. То је огроман број, а сва је прилика да ће се Срби још више исељавати – каже др Ковачевић.
Он указује да људи не виде перспективу и одлазе у бели свет.
– А зашто би и остајали кад у отаџбини нема посла, а држава даје субвенције страним инвеститорима капом и шаком, док су домаћи у запећку – истиче наш саговорник.
Само повлашћени могу да зараде
Економски аналитичар Милан Ћулибрк каже за “Вести” да је у отаџбини чудна ситуација, јер динар јача упркос лошој економској политици.
– Привредни раст у земљи је од 1,2 до 1,3 одсто, најгори је у региону и један од најнижих у Европи. С друге стране, домаћа валута јача убрзано. Сваког економисту би таква ситуација забринула – каже Ћулибрк.
Он објашњава и како се то догодило. Страни инвестициони фондови купују српске државне хартије од вредности. Држава мора да продаје ове хартије да би сервисирала дугове, а зарађују страни фондови који их купе на одређени временски рок.
Према речима нашег саговорника то је лоше, јер се ради о шпекулативном улагању на кратак рок и оцењује да ће томе брзо доћи крај. Кад се то догоди, вредност динара ће почети да пада, јер нема упориште у привредном расту.
Ћулибрк каже да могућност зараде имају страни инвестициони фондови, док исту погодност тешко остварују грађани у отаџбини и они из дијаспоре.
– Државне хартије од вредности се углавном купују преко банака и прилично је компликована процедура, тако да грађани и дијаспора немају прилику за лаку зараду, за разлику од страних фондова – каже Ћулибрк.
Дознаке веће од инвестиција
Дознаке дијаспоре у свакој години, почев од 2008, биле су веће него стране директне инвестиције. У неким годинама чак и дупло веће.
Највише пара у матицу стиже из Аустрије, Немачке, Швајцарске, САД и Француске. Процене су да директно или индиректно помоћ рођака из дијаспоре добија око 800.000 грађана. Тај новац троше на плаћање комуналија, храну, градњу кућа и куповину станова.
Банке као лихвари
Ћулибрк истиче да горко звучи позив власти нашој дијаспори да дође да улаже у отаџбину, јер заправо и нема у шта да улаже пошто је привреда на климавим ногама, а тешко могу да очекују повластице.
– Чак и ако желе да новац ставе у штедњу ни ту нема зараде, јер су камате на орочена средства минималне и људи паре држе у банкама само ради сигурности. Плашим се да ће банке ускоро тражити да им плаћамо зато што држе наш новац – каже Ћулибрк.
У првих шест месеци ове године наши људи из иностранства даривали су родбини 1,4 милијарде евра, док су улагачи инвестирали 990 милиона, чиме је настављен прошлогодишњи тренд.
Н. С. Прерадовић – Вести
