fbpx
Насловна / Србија / Економија / Србија, рекордер по ценама у Европи

Србија, рекордер по ценама у Европи

Наша земља ће ову годину завршити са двоцифреном инфлацијом, највишом у Европи. Слабљење динара дуготрајан извор инфлаторних притисака. Неопходно подићи производњу

ЦЕНЕ у Србији не мирују, а инфлација ће, према процени Народне банке, у овој години сигурно премашити 10 одсто, што нас ставља у сам врх европских земаља по висини ове стопе.

Да ћемо 2012. завршити са двоцифреном инфлацијом, било је јасно већ у августу, када је забележена значајно већа стопа од уобичајене за овај месец. А све због поскупљења меса, цигарета, али и, што је за август неуобичајено, раста цена воћа и поврћа. И ту се поскупљења не заустављају. Уз све то, очекује нас и пораст пореза на потрошњу – већа стопа ПДВ, што ће имати додатни удар на цене у трговинама.

Ипак, економиста Љубомир Маџар сматра да не постоји претња од драстичних удара инфлације.

– Наравно увек може да се деси оно чему се најмање надамо. Али сматрам да је веома мала вероватноћа да се инфлација захукта до нивоа који је забележен у 1993. и 1989. години и да “упаднемо” у хиперинфлацију – истиче за “Новости” професор Маџар.

 ДРУГИ БОЉЕ СТАРТОВАЛИ ЗЕМЉЕ ЕУ су у глобалну рецесију 2008. године ушле као економије са високим нивоом привредне активности. То је разлог што је инфлација у ЕУ на нивоу од 2,7 одсто. – Ми смо у ту рецесију ушли са недовољним нивоом привредне активности – истиче Драган Ђуричин. – Према томе, ако у ЕУ потрошња пада, залихе роба и количине производње које одржавају преломну тачку рентабилитета произвођача, су на таквом нивоу, да нема неравнотеже између понуде и тражње у корист у тражње. Код нас, због ниског нивоа производње, та неравнотежа је присутна.

 Свој став објашњава чињеницом да ће поједине промене имати једнократан удар на цене, попут пораста ПДВ са 18 на 20 одсто.

– Исто то би се могло рећи и за утицај цена увозних сировина, материјала и готових производа – додаје Маџар. – И ту ће промене цена у доларима и еврима бити једнократне.

Оно где лежи опасност за нашу инфлацију јесте – курс динара.

– Слабљење динара би могло да буде дуготрајан извор инфлаторних притисака – наводи наш саговорник. – Целу деценију смо имали јаку валуту и слабу привреду. Сада се динар враћа “на своје место” и то може да буде понајвећи ризик када је инфлација у питању.

Драган Ђуричин, професор Економског факултета у Београду, истиче да општи тренд раста цена енергената и хране утиче на раст инфлације у Србији јер смо увозник и једног и другог.

– Ми имамо проблем недовољне производње и притисак увозних производа који су у калкулацијама везани за евро, а динар слаби што врши притисак на инфлацију – објашњава Ђуричин.

– Неколико фактора утиче на инфлацију и то се неће моћи, једном мером, отклонити. Једино, дугорочно одрживо решење јесте раст економских активности и производње.

Он истиче да Србија треба да држи стопу инфлације испод 10 одсто, али је главно решење тог проблема “лежи” у повећању производње и извоза.

Проблем српске економије је низак ниво производње и неравнотежа између понуде и тражње, која ствара притисак на цене, чак и у смањеној потрошњи. Према речима Ђуричина, решење наших проблема јесте да се инфлација контролише колико год је могуће, али да се подиже и економска активност кроз инвестиције па ће и инфлаторни притисци битно мањи.

НЕЋЕ ВАЉДА ДВАПУТ

НЕЗАПАМЋЕНА суша преполовила је род, поскупљује сточна храна, што последично диже цену “живе ваге” товљеника. Месо у трговинама је значајно поскупело, а цене настављају да расту. Млечни производи крећу истим путем.

– Удар на цене хране биће још већи и тешко ће се подносити. Али то ће опет бити једнократан пораст цена. Када нешто са 100 динара поскупи на, рецимо, 125 динара, неће наставити да расте и у будућности, тако да неће бити трајнијих ефеката од тог пораста. Па неће нас ваљда, после једне неродне и сушне године, погодити још једна иста таква – закључује Маџар.

 

Новости

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Нико још није гласао. Будите први!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Број миграната који долазе у Србију све већи

5 (2) Број миграната двапут је већи ове него прошле године, а до средине новембра …

Да ли „Јовањица“ једина планатажа у Србији на којој државни нарко картел производи опијате?

4.8 (12) Да ли је пољопривредно добро Јовањица на коме је полиција 15. новембра открила …

3 Коментара

  1. sta da vam kazem nasi strucnjaci ekonomisti sklonite vec jednom te exstra ekonomiste dajte student koji je na fakultetu ekonomije da kaze sta misli. dosta vise madzara , dinkica znaju li oni sta je prava ekonomija narodna sve vise gledamo u prazan novcanik teglimo kraj sa krajem a vi ekonomisti poslanici pa vlada sa debelim parama sedite i palamudite god. jedno isto ,podjite od samih sebe pokazite kako se stedi skresite sebi 50% pa vladi 50% pa napravite budzet kolko vam treba da otvarate radna mesta zaposljavajte omladinu zavrsavaju sa 10 a od vas nemogu da dodju do izrazaja pruzite im jednom vec uslove za zivot,stalno pricate radjajte a ostavljate pdv na bebi opremu i ko zna sta jos koja je to ekonomija mislite li da smo mi blesavi pokupovali ste menadzment diplome i sada harate svi ste fakultetski obrazovani ali narod se hrani sa njive sta radite sa poljoprivredom..ovo trenutno stanje prevazilazi sve takav gnev pravite u narod koliko dana sad mislite za budzet da sedite u skupstinu ucinite sami nesto da se narod uveri da ste prezenti naroda lekova u apotekama nema tetanus ampule nema po ambulantama ,izivljava se komunalna na ljudima po busevima voleo bi da je naleteo na nekog da mu je razbio njusku da nauci najosnovnije ponasanje jebem te demonkratijo i evropska unijo jos samo nazadni da prosetaju i usli smo u evropu. neznate vi sami sta treba da preduzmete, jos jednom dosta tih godinama koji analiziraju ekonomiju dozvolite studentima ekonomije da kazu koju rec a vas bi zatvorio u skupstinu i dok nenadjete ispraavno resenje nema izlaza van skupstine

  2. sta moderirate gde je koment ostavite kako je napisano nisam neprijatelj moje drzave voolim je ali mi je dosta veza vezica i cenzura na sajtovima

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *