Економија

Србија спала на четири шећеране

Србији ће се ове сезоне шећер производити у свега четири шећеране – у Црвенки која је у власништву грчке компаније „Хеленик шугар” као и у три фабрике у Врбасу, Пећинцима и Ковачици, које послују у систему „Суноко” у оквиру „МК групе” Миодрага Костића.

Ова вест управо је потврда Костићевих давних прогноза да у нашој земљи ни нема потребе за већим бројем погона. Очигледно ни за више од два велика играча.

Европска индустрија шећера уздрмана је већ дуже време драстичним падом цена шећера и најавама да ће се тај тренд наставити и у наредној деценији. Прилике на тржишту ЕУ промениле су се крајем 2017. када је либерализовано тржиште и дозвољен увоз шећера од трске, чија је производња значајно јефтинија.

Шта је у нашем случају довело до смањивања броја шећерана у погону? Стручњаци напомињу да је Војводина један од региона са највећим потенцијалом за производњу шећерне репе у централној Европи. У Србији је некада било 15 рафинерија али је на велики број њих стављен катанац услед година и година лоше економске политике у овој индустрији. У једном периоду, после приватизација, осам их је остало у функцији. Део оних које су пропале биo je удаљен од региона у којима се производи сировина што је производњу чинило неисплативом. Последња шећерана која је отишла у стечај је „ТЕ-ТО” из Сенте. Неизвесно је да ли ће дочекати боље дане. Њена целокупна имовина, подељена у неколико целина, стављена је на продају, а јавно надметање заказано за 25. јун. Почетна цена за фабрички комплекс, земљиште, опрему, залихе је око 500 милиона динара. Компанија „Хеленик шугар” недавно је објавила и да једна од две њихове фабрике у Србији, она у Жабљу, ове сезоне неће прерађивати шећерну репу. – Фабрика шећера у Жабљу неће се угасити већ неће радити – изјавила је за новосадски „Дневник” Ирена Стојановић, директорка сировинског сектора и односа с јавношћу грчке компанији „Хеленик шугар”. Она је додала да та компанија не налази интерес да прерађује репу у овом погону јер то није исплативо. Како је рекла, трошкови производње вишеструко су поскупели, а цена на домаћем тржишту шећере пала је четири пута.

У Србији је ове године шећерна репа засејана на свега око 30.000 хектара, што је половина прошлогодишњег засада. Незванично, површине под том културом су 5.000 хектара мање а чак и неки од великих произвођача размишљају да ли ће наредне године сејати репу. Због тога познаваоци тржишта истичу да су нам у оваквим околностима и са овим ценама довољне и три шећеране. Истичу да је шећер једна од најјефтинијих намирница јер је некада, и то не тако давно, килограм коштао 100 динара а сада се може купити за 60 до 65 динара. Цена шећера у последњих седам година никад није била нижа и у таквим околностима производња шећерне репе постаје све мање профитабилна.

Аналитичар Бранислав Гулан недавно је изјавио за наш лист да цене шећера неумитно падају и да све указује да ће се тај тренд наставити до 2030. године. Додаје да је према расположивим подацима у 2018. из Србије извезено 109.000 тона шећера док је, рецимо, у 2014. извезено 236.000 тона. Извозна цена је у истом периоду пала је са 548 на 387 долара по тони.

Биће и за извоз

У „Суноку” тврде да су са три производна центра и даље најефикаснији произвођач шећера у југоисточној Европи, упркос изазовима са којима се сусретало тржиште репе протекле године.

– Можемо очекивати приносе који ће потпуно задовољити све потребе домаћег тржишта и отворити могућност реализације извозне квоте коју Србија има према ЕУ – кажу у „Суноку”.

Аутор: Ивана Албуновић, Политика.рс

Фото ЕПА

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!