Србија увезла 35.000 тона најлошијег меса

Од кланичара из Европске уније у прошлој години повећана куповина такозваног прехрамбеног отпада. Контроле квалитета није било пет година

Водеће српске месне индустрије су током 2014. године из иностраних кланица увезле око 35.000 тона најлошијих јестивих делова меса најгорег квалитета. То показују подаци Управе царина. Реч је о отпаду, који може да се користи у исхрани и који завршава на нашим трпезама кроз месне прерађевине.

Реч је о деловима кланичне прераде и то све искључиво спада у трећу категорију меса. У то се убрајају вратови, леђа, тртице, врхови крила, поткожне свињске масноће, кожура, црева, изнутрице, које се у Србију најчешће увозе из Белгије, Шпаније, Немачке, Мађарске, Словеније.

Остаци живине, свиња, јунади нису дозвољени у таквој форми за продају у месарама, већ они морају искључиво да имају термички третман у индустрији.

– То је најјефтинија сировина и сигурно је има више у домаћој производњи него што се увози – каже за „Новости“ Синиша Котур, начелник Одељења за међнародни промет и сетификацију Министарства пољопривреде. – Ту су и оштрије контроле, јер је склонија квару, па захтева посебан режим обраде. Иако је квалитативно лошија, и даље представља месо и анимални протеин. Производи од тих сировина морају да имају назначено то на својој декларацији. Машински сепарисано месо такође мора да се нагласи. Јесте најјефтинија сировина и то су најјефтинији производи.
Професор Радомир Радовановић, некадашњи шеф катедре за управљање, безбедност и квалитет хране на Пољопривредном факултету, такође потврђује да је спорна класификација, јер нешто што је означено као „свежи свињски отпад“ не мора априори да значи да је и за бацање.

– Ту има кожица, ситног меса које настаје приликом обраде меса, тетива и везивног ткива – каже професор Радовановић. – То се све користи, али је питање колико и у којим количинама. А контроле су прилично слабе. Људи треба да се запитају да ли је могуће направити виршлу за 120 динара, ако је сировина дупло више.

Професор Миладин Шеварлић каже да је кључно питање за које потребе се увозе те робне групе отпадака из индустрије меса:

– Надлежне инспекције треба да преконтролишу садржај тих производа и да ли одговарају стандардима квалитета. Те податке треба објавити, да би грађани избегавали те производе.

Председник Националне организације потрошача Србије Горан Паповић каже да многе ствари које се увозе вређају достојанство самих потрошача. Он је навео да је проблематичан правилник о месу и да у земљи није регулисана категоризација меса.

– Тренутно у држави нема довољно новца и разумевања да и удружења потрошача раде редовна упоредна испитивања квалитета хране – тврди Паповић и додаје да у Србији таквих контрола није било у последњих пет година.

У Привредној комори Србије ПКС наглашавају да постоји подзаконски акт, усклађен са ЕУ, који регулише квалитет и здравствену безбедност производа у кланичној индустрији. То је Правилник о квалитету уситњеног меса, полупроизвода од меса и производа од меса, у ком су детаљно разрађене технологије, састав производа, минимална и максимална концетрација сировина, додатака и адитива у одређеном производу. Рецимо, шта и колико садржи паштета, чајна кобасица или барена кобасица…

Новости