fbpx
Насловна / Србија / Економија / Србија више нема простора за задуживање!

Србија више нема простора за задуживање!

БДП вештачки напумпан инфлацијом, а дуг умањен прецењеним курсом динара како би се створила илузија да немамо велики дуг и да има још простора за задуживање, тврди Млађен Ковачевић

„Ово је кључна година у којој ће се одлучивати да ли Србија иде у грчки сценарио или ће зауставити пад у амбис“, оценио је Саша Ђоговић, сарадник Института за тржишна истраживања, коментаришући најновији кредит од Уједињених Арапских Емирата од милијарду долара ,додајући да се може поздравити каматна стопа од два одсто, али и да простора за задуживање више нема.

Србија је одавно пробила црвену линију спољног задуживања од 80 одсто БДП-а, а ове године ће морати да на име сервисарања спољног дуга плати чак 5,7 милијарди евра. У прошлој години је отплата спољног дуга (главница и камата) износила 15,2 одсто БДП-а, док је раст БДП-а износио свега 2,2 одсто.

Државни дуг већи од приватног

Спољни дуг на крају прошле године износио је 25,8 милијарди долара и био је, према подацима Народне банке Србије, 81,7 одсто БДП-а чиме је Србија и формално у зони презадужености. Чак трећина девизних прихода од извоза робе и услуга одлази на плаћање иностраног дуга.

У децембру је, по први пут, више од пола спољног дуга чинио јавни дуг (51 одсто) са 13,2 милијарде евра. Приватни дуг, односно дуг банака и предузећа износио је 12,7 милијарди евра. И док је приватни спољни дуг током прошле године смањен за 865 милиона евра, јавни спољни дуг је повећан за чак 986 милиона евра. На пример, 2008. године када се прелила криза из Америке у Европу, удео јавног у укупном спољном дугу износило је свега 30,9 одсто.

Последица је снижење кредитног рејтинга од стране агенције Фич у јануару на Б+ са стабилним изгледима, са досадашњег ББ- са негативним изгледима што је сигнал да кредитори траже више каматне стопе на српски дуг.

Као кључне разлоге за своју одлуку, Фич рејтингс навео је раст дефицита у 2014. години по основу претходно преузетих обавеза, као и опште стање јавног дуга у односу на висину бруто домаћег производа, али и изостанак спровођења најављиваних структурних реформи у претходним годинама.

Ђоговић истиче да пад кредитног рејтинга поскупљује нова задуживања и због тога кредит УАЕ показује колико је ванекономски, али и колико се наша земља налази у дубокој агонији.

Неопходан договор са ММФ

“Ако се не покрену реформе, чека нас даљи пад рејтинга. Наша макроекономска стабилност је на крхким ногама и зависи само од куповине државних хартија од вредности. На крају можемо доћи у ситуацију да само шпекуланти купују обвезнице и то би већ био грчки сценарио. Зато нам је потребан ММФ, као контролор и гарант економске политике. На крају, и Русија је условила одобравање дела кредита – споразумом са ММФ”, оцењује Ђоговић.

И економиста Млађен Ковачевић оцењује да ће, по свему судећи, бити неизбежан аранжман са ММФ и то стенд бај, што значи повлачење средстава од Фонда.

“Вероватно ћемо склопити аранжман са ММФ-ом што по мом суду доноси више негативних него позитивних последица. Њима је важно да се повериоци исплате, а шта ће бити са становништвом – мање их занима”, упозорава Ковачевић.

Приказује се нетачно стање

А према његовим речима, обавезе према странцима су веће од онога што показује статистика. По оној “статистика наша дика, што пожелиш то наслика” и однос спољног дуга и БДП-а је знатно повољнији него што би стварно био случај да се БДП обрачунава по сталним ценама и реалнијем девизном курсу.

“Обрачунава се БДП у динарима у текућим ценама напумпан инфлацијом, а онда се претвара у евре по курсу од 115 динара за евро чиме је динар знатно прецењен. На пример, Светска банка је у некој од својих публикација објавила да је 2000. године БДП износио око седам, осам милијарди долара, а у 2012. Години 37 милијарди долара. Тако је представљено да је БДП у овом периоду порастао чак пет пута а, у ствари, порастао је свега 45 одсто. Тако се ствара илузија да имамо простора за задуживање, да дуг није превисок. Са отплатом дуга која износи 14 одсто БДП-а и растом од 2,2 одсто, не дај Боже да нам заврну славине и престану одобравати кредите. Можете замислити шта би се десило да морате вратити 14 одсто БДП-а у једној години”, песимистичан је Ковачевић.

За ову годину се прогнозира раст од скромног једног процента, што износи прираст од око 300 милиона евра, а с друге стране из земље ће отићи 5,7 милијарди на отплату спољног дуга. Ковачевић не види неке изворе раста за ову годину јер тешко да ће пољопривредна година бити боља од претходне, а други извор раста у 2013, италијански Фијат је већ достигао максимум и простора за даљи раст више нема. Он оцењује и да су ти приливи од извоза Фијата, иако се рачуна као српски извоз, ипак веома мали. Разлог је што је у аутомобилима висок удео увозних компоненти, а и од тог нето извоза Италијанима остаје две трећине девиза.

“Надам се да неће доћи до непријатне ситуације да више не можемо да добијемо кредите јер би онда ударили главом у зид, морали би да молимо за репрограм дуга и предузимамо разне тешке мере попут девалвације. Сада видимо да је НБС у прва два месеца продала 610 милиона евра девизних резерви само да би одржала стабилном валуту што је потпуно нерационално”, упозорава овај стручњак.

Он напомиње и да девизне резерве од 10,8 милијарди евра нису баш јака гаранција, јер су праве, нето девизне резерве без обавезних резерви банака и кредита ММФ-а нешто испод 7,5 милијарди евра.

“Када се тих 7,5 милијарди упореди са 5,7 милијарди евра које треба отплатити ове године онда се види да то и није баш тако велики износ. Неко ће рећи да ту не треба рачунати дугове предузећа, али неке од тих дугова гарантује држава, а нека од тих предузећа запошљавају и велики број радника, па једна одговорна држава не би могла тек тако пустити их да пропадну. Такође, и приватне фирме када враћају дугове, оне купују девизе на тржишту и тако утичу на обарање девизног курса”, објашњава Ковачевић.

Неконтролисано задуживање, међутим,није само одлика српских власти претходних година већ и глобални феномен, који предводе САД.

Укупни дуг у свету је према подацима Банке за међународна поравнања (БИС) прескочио 100 хиљада милијарди долара. Од избијања кризе средином 2007. године до средине прошле године светски дуг је повећан за скоро 40 одсто. Вредност дужничких хартија повећана је са 4,5 билиона на чак 12 билиона (хиљада милијарди) долара у 2013. години.

 

Милош Обрадовић

Балкан магазин

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Нико још није гласао. Будите први!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Србија због уласка у „мали шенген“ мења свој грб и уместо банана републике постаје ПАРАДАЈЗ РЕПУБЉИК

4.6 (20) Од уласка Србије у ЕУ нема ништа и то је већ годинама свима …

Владислав Б. Сотировић: Зашто је потребна детитоизација и декомунизација Србије?

4.1 (9) Титови партизани се у току читавог рата нису ни борили против страног окупатора, …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *