Србија све више отвара врата великог евроазијског тржишта. Споразумом о слободној трговини са Евроазијском економском унијом (ЕАЕУ), који би требало да буде потписан у 2019. години, прошириће трговински простор за своју робу по повлашћеним условима на још две земље – Јерменију и Киргизију.
Ко што је познато, ми већ имамо споразуме о слободној трговини с Руском Федерацијом (РФ), Белорусијом и Казахстаном. И не само то. Споразум, који би требало да буде парафиран приликом посете Владимира Путина, председника Руске Федерације Србији, 17. јануара 2019. замениће постојећа три билатерална споразума о слободној трговини која имамо са поменуте три земље.
Како појашњавају у Министарству трговине, вероватно последња рунда преговора планира се за 10. и 11. јануар у Београду. Након парафирања у Београду требало би да га током 2019. потпишу Србија, с једне стране, и пет држава чланица ЕАЕУ, плус Евроазијска економска комисија као наднационални орган ЕАЕУ (нешто слично Европској комисији).
– Да би могла несметано да функционише трговина између Србије и држава чланица ЕАЕУ (Русија, Белорусија, Казахстан, Јерменија и Киргизија), неопходно је новим споразумом проширити примену режима слободне трговине на још две чланице ЕАЕУ – Јерменију и Киргизију. Тиме добијамо још један део новог тржишта, а уколико се постигне сагласност о даљој либерализацији међусобне трговине за још неке производе за које смо заинтересовани, добиће се повољност извоза и за ту робу без плаћања царине, што значи и могућност за раст извоза из Србије у ЕАЕУ. Преговара се један модеран споразум о слободној трговини, новије генерације (у односу на постојећа три билатерална споразума од којих је „најстарији” са Руском Федерацијом из средине деведесетих година прошлог века), у складу са одредбама ГАТТ-а и правилима Светске трговинске организације и у духу савремене спољнотрговинске праксе који ће пружити додатну сигурност свим странама потписницама и олакшану примену кроз прецизније регулисање различитих аспеката спољне трговине – кажу у министарству које води преговоре.
Иначе, за око 99 одсто производа пореклом из Србије који се увозе у Русију, Казахстан и Белорусију нема плаћања царине, што је већ годинама велика погодност за српски извоз и јединствена је предност Србије у односу на друге. То добро знају страни инвеститори који циљано улажу баш ради пласмана робе на то тржиште.
Режим слободне трговине важи за робу произведену у Србији, односно која задовољава критеријуме о пореклу робе. Наш интерес је да, у оквиру нових преговора, постигнемо либерализацију и за робу која је до сада била на листи изузећа из режима слободне трговине.
– Српска страна у овим преговорима инсистира да добије додатне концесије. Ту првенствено мислимо на неке пољопривредно-прехрамбене производе, тачније неке врсте сирева, алкохолних пића, шећер, живинско месо, цигарете – наводе у Министарству трговине.
Међутим, наше питање да ли има наде за извоз „Фијат аутомобила” остало је без одговора, што је већ довољан одговор.
Трговинска размена Србије са РФ чини око 90 одсто од укупне размене са ЕАЕУ. Извоз из Србије у РФ представља 92 одсто српског извоза у свих пет држава чланица ЕАЕУ, а увоз из РФ 89 одсто.
У РФ извозимо јабуке, хулахоп чарапе, хартију и картон, лекове, гуме спољне пнеуматске, циркулационе пумпе за грејне системе, сир, брескве, јагоде, вишње, производе од брашна, нектарине, покриваче подова, вишње, цеви од рафинисаног бакра… а од њих купујемо гас, нафту, гвожђе, алуминијум, жицу од бакра, уреу, угљеник, полипропилен у примарним облицима, авионе, цигарете, минерална и хемијска ђубрива, каучук…
У нове земље потписнице споразума, тачније у Киргизију, извозимо цигарете, мешалице, саднице, а од њих купујемо пасуљ. У Јерменију извозимо цигарете, лекове, намештај, препарате за прање и чишћење, а увозимо бакар.
Колико је важно тржиште ЕАЕУ за неке српске производе илуструју подаци Републичког завода за статистику у периоду 2013–2017. године да је просечан годишњи извоз сирева из Србије износио 10.690 тона, а на тржиште Евроазијске уније је пласирано 6.858 тона различитих врста сирева, што је 64 одсто од укупног извоза сира из Србије, при чему је само извоз у РФ у овом петогодишњем периоду износио 8.764 тоне, што је 63 одсто укупног извоза сира из Србије, односно 99 одсто укупног извоза сира на тржиште земаља чланица Евроазијске уније.
За период јануар–октобар 2018. робна размена износила је 2,73 милијарде долара. Извезено је робе у вредности 928 милиона долара, а увезено 1,8 милиона долара. За десет месеци 2018. дефицит на нашој страни био је 883 милиона долара. Покривеност увоза извозом износила је 51,3 одсто.
Аутор: Јована Рабреновић, Политика.рс
