СПЕЦИЈАЛНА јединица Војске Краљевине Србије бранила је Крагујевац са Метиног брда тог 30. септембра 1915. године. Међу њима и редов Радоје Рака Љутовац из села Пољна код Трстеника. Три непријатељска авиона приближавала су се из правца Лапова. Дата је узбуна.
Српски војници су покушали да се одбране пушкама, али је из авиона полетело 45 бомби. Већина се сручила на варош, а 16 на Војно-технички завод. Рака се дохвати топа, окрене га ка облацима, опали и погоди авион! Не само да топ није био направљен као противавионски, већ је био модификовани турски, заплењен још 1912. године. Авион марке „ферман“ био је командни.
Овај тренутак сматра се почетком српске ПВО, а уједно је према расположивим подацима прво обарање авиона из топа на свету!
– Командант даде Раки коња да одјаше на лице места, више да га не би сам убио, јер се оглушио о наређење и пуцао из топа из чистог револта! – сведочи, за „Новости“, Звонимир Љутовац, праунук Ракин. – Авион је пао у Улицу престолонаследника Петра. Рака је дојахао до олупине и салутирао погинулим војницима. Е, то је био мој прадеда. То је био српски војник.
Ових дана у Народном универзитету и Туристичкој организацији Трстеника поново се помињу име Раке Љутовца. Спрема се сређивање родне куће не би ли до 2015. године, када ће бити обележена 100. годишњица Љутовчевог подвига, а Пољна добити праву спомен-кућу у знак сећања на велико име свог мештанина.
Радоје Љутовац није имао директне потомке, иако се два пута женио. Одмах по рату отворио је трговинску радњу у Трстенику где је данас зграда суда. Живео је сложно са рођеном браћом Мирчом и Живадином. Породица Љутовац ни по цену живота не издаје корене.
– Увек је морао да остане један син у Пољни да се не угаси огњиште. То је била судбина мог деде Светомира, оца Драгише и сада мене – каже нам Звонимир. – Прадеда Рака нам је увек помагао, али и ја сам њему. Био сам му водич до моје 14. године, јер је пред смрт изгубио вид.
ДАН РАКЕТНЕ ЈЕДИНИЦЕ ПОСЛЕ обарања авиона Радоје Љутовац унапређен је у каплара, а касније на Солунском фронту и у наредника. Одликован је Карађорђевом звездом, медаљама Албанска споменица и Споменица рата. Тај 30. септембар слави се као Дан Артиљеријско-ракетне јединице Војске Србије, а крагујевачка касарна носи Ракино име.
Оставио је потомцима и пријатељима драгоцену причу из српске историје. Често је причао у кафани „Јадран“ у Трстенику где је имао почасно место. Дружио се са Живојином Мишићем. Славила га је краљевска породица, примао је савезничке делегације у Београду и у Крушевцу.
– Како није имао рођену, помагао је туђој деци, а колико их је само по Пољни и Трстенику ишколовао, то нико не зна – прича, за „Новости“, Душица Љутовац, Звонимирова супруга. – По смрти је све своје поклонио општини, суду, банци и породици. Чак је сваки предмет у кући, који данас чувамо пописао и прибележио коме поклања, од столице до шифоњера.
Чукунунуци Иван и Драган Љутовац наставиће да брину о Ракином дому. Наследници имају огромно газдинство, пољопривреду и новију кућу у дворишту. Стара не сме да се дира. Спремни су да подрже сваку идеју о уређењу спомен-куће. Једино су додали црепове како би заштитили колевку славног артиљерца.
Новости
