fbpx
Насловна / Србија / Економија / Српска фабричке хале личе на музеје

Српска фабричке хале личе на музеје

ПОГОНИ у многим српским фабрикама више подсећају на музеје, него на производне хале. У њима се налазе “олдтајмери” српске индустрије, а просечна старост машина је око 28 година! Најтежа ситуација је у текстилној индустрији, где је опрема ушла у четврту деценију, док просек ваде фармацеути са опремом која је пре три године постала пунолетна. Стручњаци сматрају да међу најстаријим примерцима који се користе има и оних који би могли право на отпад.

У трци са “колегама” из западне Европе, где је просек старости опреме око 9,5 година, “експонати” у нашим погонима немају велике шансе. Привредници се, због недостатка новца и високих камата, тешко одлучују за кредите. Чак и када купују опрему, она није нова. Тако је свака четврта машина увезена у Србију – половна.

– Последње истраживање рађено је пре пет година, када је утврђено да је просечна старост машина 29,5 година – каже Драгољуб Рајић, из Мреже за пословну подршку. – Сада је ситуација можда боља за годину или две, али старост сигурно није мања од просечно 26 или 27 година. Овом малом побољшању допринео је долазак више десетина иностраних компанија од 2009. до данас у Србију које су са собом донеле и нове машине и опрему. У Србији постоји проблем са новим технологијама. Просек старости машина у земљама ЕУ је 15,5 година, а тај просек кваре источноевропске земље које су последње ушле у ЕУ, јер је просек рецимо у Немачкој 9,5, а у Данској девет година.

“СЕКНД ХЕНД”
СИТУАЦИЈА у приватним фирмама је мало боља, а Никола Боснић, из предузећа “Никсан” из Старе Пазове, каже да мали број привредника може себи да приушти нове машине, док око 90 одсто њих увози стару опрему. – Технологија тако брзо напредује да опрема после пет година већ мора да се обнавља – објашњава Боснић. – Ми смо узимали све ново, али тако што бисмо продали старе машине и узели кредит да доплатимо разлику у цени. Немамо довољно велике хале да складиштимо машине које су превазиђене, а све је мање малих привредника и почетника који би могли да је откупе од нас. Просек старости машина у нашим халама је пет година, а набављали смо, отприлике, по три годишње.

Рајић напомиње и да привредници тешко од банака добијају средства за нове машине, опрему и високотехнолошке алате који су скупи.

– Они се у мањој мери одлучују за лизинг, а радије купују половне машине – каже Рајић. – Подаци за 2012. годину показују да је у Србији само 26 одсто купљених машина које се увезу ново, а све остало је половно.

На проблем старости машина у Србији указали су и чланови тима УСАИД Пројекта за боље услове пословања. Управо због слабе доступности банкарских кредита малим и средњим предузећима, неопходно је пронаћи друге изворе финансирања. Један од начина прибављања неопходних машина за рад је и лизинг, где привредник машину отплаћује на рате, а да претходно не мора да стави имовину под хипотеку или залогу.

Имали смо случај привредника у Новом Пазару, који је сва своја средства инвестирао у производну халу и машине, а потом је имао проблем да обезбеди обртна средства за рад. Да је опрему набавио на лизинг, ситуација би била другачија – указала је Ана Јоловић, шеф тима за развој финансијског тржишта при УСАИД пројекту за боље услове пословања, наводећи да и област лизинга у нашој земљи није идеална и да је потребно додатно уредити.

ВИШЕ ШКАРТА И ГУБИТАКА

ВЕЛИКА технолошка заосталост узрокује висок проценат шкарта, што мора да се калкулише као губитак кроз финалну цену производа и то је још један разлог зашто смо неконкурентни када је у питању производња грађевинских материјала, хемијских производа, али и многих прехрамбених производа – објашњава Драгољуб Рајић. – Ово посебно важи за грану металске индустрије у којој треба увести гвожђе или челик као сировину, а онда га обрађивати на лошим машинама са високим процентом шкарта, онда то повећава финалну цену по којој се производ пласира. Наравно, последице су негативне и по здравље људи, повећан је обим повреда на раду као и загађење животне средине.

Д. И. Красић / З. Радовић, Новости

 

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Нико још није гласао. Будите први!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Број миграната који долазе у Србију све већи

5 (2) Број миграната двапут је већи ове него прошле године, а до средине новембра …

Да ли „Јовањица“ једина планатажа у Србији на којој државни нарко картел производи опијате?

4.8 (12) Да ли је пољопривредно добро Јовањица на коме је полиција 15. новембра открила …

4 Коментара

  1. Nasa seoska domacinstva su isto muzeji sa masina starim preko 40 godina.

  2. ovo na slici je zaklopni tigl Hajdelberg iz neke 1950 i neke, al do dana danasnjeg je nezamenjiv za visoku stampu i kosta uvek puno jevara, za sve jeste al za muzej nije.da se zna.

  3. oj srbijo sta napravise ovi izdajnici i lopovi od tebe

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *