fbpx
понедељак , 16 децембра 2019
Насловна / Србија / Економија / Српска привреда нестаје!

Српска привреда нестаје!

Банке већ 2,5 године смањују кредитирање привреде. Економисти упозоравају да је финансирање српске привреде угрожено јер велики број предузећа нема новца да финансира пословање

Никада изрека да је банкар онај који ће вам по сунцу позајмити кишобран, а по киши тражити да му га вратите није била истинитија него данас. Привреда, што значи највећи број предузећа, нема сопствених средстава за финансирање пословања, а од банака добијају све мање зајмова неопходних за пословање.

Последње две године износ кредита привреди се смањује па се поставља питање може ли се уопште привреда у Србији спасити гушења. И док сада банке седе на огромним средствима, плашећи се да пласирају кредите привреди због великог ризика од ненаплативости, ситуација пре кризе била је сасвим другачија. Тада није било много размишљања о бонитету клијента већ само о томе како му утрапити што већи кредит.

Како је расла и падала задуженост привреде

Према анализи економисте Мирослава Здравковића у периоду од 2004. до 2008. године задуживање предузећа код банака је експлодирало: са 5,5 милијарди евра на крају 2004. године дуг је повећан на 19 милијарди евра на крају 2008 године. Дакле задуженост је повећана 3,5 пута у те четири године.

Избијањем светске финансијске, па потом и економске кризе за Србију, као и за све земље у региону, настао је тзв. “судден стоп” или нагли прекид дотока капитала из иностранства. Од 2009. до краја 2012. године дуг привреде је стагнирао или се само незнатно повећао за 1,2 милијарде евра, односно за свега 6,4 одсто.

Од 2013. године прелази се на следећу фазу, а то је раздуживање привреде. Од почетка 2013. до краја првог тромесечја ове године дуг привреде према домаћим банкама, као и према иностранству, смањен је  са 20 на 18,3 милијарди евра, од чега се гро раздуживања десило током 2013. и почетком 2014. године. Ово значи да се из српских предузећа која су се суочила са падом тражње на домаћем тржишту, рецесијом, растом пореза и смањењем ликвидности, у банке одлило око 1,7 милијарди евра за нешто више од две године.

Према подацима Удружења банака Србије у 2013. години смањено је кредитирање привреде за осам одсто, а у 2014. години за још пет одсто и то без рачунања ефеката слабљења динара према евру. Исто се наставља и у 2015. години када је у првој половини године смањено кредитирање привреде за пет одсто, а у томе је смањено кредитирање предузетника за чак 24 одсто.

Тако банке све мање раде оно за шта су створене, а то је да преусмеравају штедњу ка онима којима су паре потребне. Уместо тога, велики део својих средстава држе или код НБС или у државним обвезницама или једноставно на рачуну у готовини.

Аутори Макорекономских анализа и трендова (МАТ) сматрају да проблем ниске и опадајуће кредитне активности банака полако постаје један од главних проблема економије.

Балканске земље закопане у рецесију

Као последица презадужености из времена пре кризе у региону Југоисточне Европе, инвестиције су имале негативан допринос расту БДП-а у другој половини 2014. упркос томе што се околности поправљају, а макроекономске мере пружају подршку инвеститорима.

Према извештају ММФ-а, објављеном у јуну ове године, кредитна експанзија је у земљама Балкана довела до раста дефицита текућег рачуна биланса плаћања, презадужености и раста ризика. Аутори МАТ-а тврде да се повратак штедње у банке средином прве деценије двехиљадитих претворио у неодрживи кредитни раст “који је повећавао приватно благостање, масовно преузимање предузећа у процесу приватизације од стране тајкуна и раст пореских прихода”.

Глобална криза је изазвала прекид прилива капитала, а понуда и тражња за кредитима су стагнирале. Последично, вредност имовине, пре свега некретнина, се смањила а задуженост приватног сектора значајно повећала. Повериоци и инвеститори су на то реаговали прекидом инвестирања и одливом капитала, а балканске земље без сопствене штедње су се закопале у рецесију.

Међутим према налазима ММФ-а, упркос одливу капитала дуг се није смањивао већ повећавао и то пре свега код земаља које су имале дуг у страној валути и флексибилан девизни курс, што се сасвим односи на Србију.

У МАТ-у сматрају да у одсуству домаће штедње и прилива додатног иностраног капитала није могуће очекивати значајнији раст кредитне активности.

“У условима смањивања кредитне активности банака предузећа су принуђена да прилагођавају своје трошкове ради одржавања прага рентабилности. Смањење инвестиција, продаја имовине, смањење зарада, нижи ниво производње –јесу очекиване активности, што макроекономски захтева све мање рада и капитала. Куповна моћ становништва, које је такође задужено, се смањује. Круг се затвара. Смањивање тражње изазива даље смањење производње. Формира се типична повратна спрега рецесије. Негативни утицај овог процеса јачи је што је задуженост приватног сектора већа”, наводи се у анализи стручњака окупљених око овог часописа.

Цео регион има пред собом немогућу мисију, сличну оној коју има и Грчка, ојачати домаћу тражњу и подстаћи инвестиције које ће обезбедити снажан привредни раст, а све то уз спровођење структурних реформи које ће решити дубоко укорењене проблеме, као што су ниска продуктивност и структурна незапосленост.

Од банака нема помоћи

Друга страна медаље је високи износ ненаплативих кредита који за привреду достиже и 30 одсто, а у неким секторима попут грађевинског и целих 50 одсто. Економиста Драгован Милићевић истиче да ће се овај проблем тек показати до краја године јер у условима када се смањује тражња (смањење плата и пензија), када стагнира извоз и смањује се увоз репроматеријала без ког нема ни производње, привреда нема шта да тражи.

“Банке на рачунима имају вишкова колико хоћете, али добар део привреде нема адекватна обезбеђења. С обзиром на структуру банкарског сектора у коме доминирају стране банке које су ту дошле да узму профит а не да ризикују са нашим предузећима, не може се ни очекивати да повећају кредитирање привреде. Поред тога, ова привреда је годинама до 2013. године бележила нето губитак од милијарду евра, а у 2013. години књижила се добит али само због позитивних курсних разлика на дан 31. децембар. У привреди влада неликвидност јер фирме између себе дугују 1,6 до 1,7 милијарди евра. Да не рачунамо ту државу која је велики дужник приватним фирмама”, објашњава Милићевић, додајући да је финансирање привреде угрожено, а да ће се проблем са готовинским токовима тешко превазићи.

Милош Обрадовић, Балкан магазин

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Нико још није гласао. Будите први!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Министарство финансија САД увело санкције појединим извозницима оружја из Србије

5 (1) Амерички Стејт департмент саопштио је вечерас да је Министарство финансија САД увело санкције …

Ваздух у Београду је загађенији од Шангаја

5 (1) Београд је протеклог викенда поново био један од најзагађенијих градова на свету: у …

Један коментар

  1. Српска привреда нестаје!
    ————–
    Да, тужно али истинито.
    За аванс и задатке примљене од убица србског народа.

    http://www.magazin-tabloid.com/casopis/?id=06&br=196&cl=06

    Али даће Бог, примиће СВИ они своју плату и од народа.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *