Српске оранице за шаку долара

0
(0)

„АГРОЛИБЕРАЛИ“ и „агропатриоте“ укрстили су копља у Србији због најављене продаје десет пољопривредних комбината са 8. 000 хектара земље фирми „Ал Дахра“ из Уједињених Арапских Емирата. Војвођанска влада и нека удружења пољопривредника кажу да није патриотски продавати странцима оранице будзашто, већ их треба понудити овдашњим привредницима.

Републичка влада одговара да се нису бунили током прве приватизације комбината, после које су овдашњи мешетари руинирали некад велике и успешне фирме.
– Хиљаде радника комбината остале су без посла и социјалног програма, али се о томе донедавно ћутало – каже аналитичар и агроном Милан Простран. – Људи који су сумњивим капиталом куповали успешна предузећа распродали су опрему и механизацију, а на некретнине ставили по неколико хипотека да би узели кредите од банака. Нису испоштовали обавезе ни из инвестиционог ни из социјалног програма.

Он подсећа да је Агенција за приватизацију раскидала уговоре с неодговорним купцима тек после 6 – 7 година, кад је било касно.

– Људи који су уништили најмодернији део српске пољопривреде никада због тога нису одговарали. Ни купци, ни државни чиновници који су их толерисали – констатује Простран.

Актуелна продаја 10 комбината с изграђеном инфраструктуром изазвала је нове поделе. Општине подржавају трговину јер очекују новац којим ће попунити рупе у буџету. Богати пољопривредници се буне, јер сматрају да им припада право првенства при куповини.

– Власницима малих поседа, којих је највише, потпуно је свеједно – каже Простран.

Упркос досадашњем поражавајућем искуству, поборници чикашке школе економије тврде да је најбоље што пре распродати сву земљу у државној својини. Пољопривредни стручњаци се питају шта ће уопште остати од државе ако олако распрода основне природне ресурсе.

ПИТАЈТЕ БРИСЕЛ

БИВШИ министар Божидар Ђелић је пре неколико месеци на једном стручном скупу открио да је он прихватио потпуну либерализацију српског тржишта хране и продају земље странцима. – Рекао је да су постојали наговештаји из ЕУ да ће Србија добити чланство до 2016, па је зато прихватио неповољне услове. Пред публиком се обратио Венсану Дежеру и упитао га да ли би та клаузула могла да се промени, с обзиром на то да сигурно нећемо ући у ЕУ до тог рока. „Морате да питате Брисел“, кратко је одговорио Дежер – каже Простран.
– Са становишта генерација које ће нас наследити није добро продавати земљу, јер ће имати мање ресурса него што их ми имамо – каже проф. Др Миладин Шеварлић, са Пољопривредног факултета. – Шта њих чека с мање ресурса, ако ми с овом количином нисмо одрживи? Већ смо продали много изворишта, распродајемо рудна богатства, а продали смо и много земљишта. Нигде у Европи не могу се наћи тако уређени земљишни комплекси као у Србији по ниској цени.

Иако српски закони забрањују продају земљишта у власништво странцима, овај пропис је до сада често заобилажен. Стране фирме куповале су домаћа пољопривредна предузећа и тако добијале и хиљаде хектара које су она користила.

– Они који сад протестују против продаје комбината Емиратима, нису се бунили кад је хрватској компанији продавано земљиште на 6 километара од Теразија, у оквиру „Фрикома“. Ћутали су кад су хрватска, мађарска, ирска и канадска предузећа добијала хиљаде хектара по Војводини – каже проф. Др Шеварлић. – Ко зна колико има уговора по адвокатским канцеларијама на основу којих су наши грађани купили земљиште за рачун страних фирми, које ће их преузети чим на снагу ступи одредба из Споразума о сарадњи и прируживању, иако је питање да ли ћемо икада ући у ЕУ!

Агроекономисти подсећају да су наши преговарачи су испреговарали да Србија продаје земљу у власништво странцима, под истим условима као и својим грађанима, четири године пошто последња земља ЕУ потпише ССП. Тај рок почеће да тече чим Литванија стави параф на тај документ.

– Све остале европске земље имале су заштитну клаузулу у уговору, да продаја земље странцима почне тек неколико година пошто уђу у ЕУ, како би се спречила распродаја националног ресурса будзашто – каже Простран.

У Румунији то није урађено па су странци донели генетски модификоване усеве. Мађарска је од пада социјализма олако продавала земљу и изгубила суверенитет у западном делу државе. После је морала да купује исту земљу, али по много вишој цени. У Србији је земља приликом приватизације пољопривредних предузећа плаћана од 200 до 500 евра по хектару, а сад у неким деловима Бачке хектар кошта 20. 000 евра.
– Највећи губитници су радници упропашћених комбината и њихови кооперанти који су изгубили тржиште – каже Простран. – Ти људи који су имали солидан стандард и стварали породице које су имале шансу да напредују, сада су пролетеријат или фармери с минијатурним поседом.
Губитници су и потрошачи у градовима Србије, који сада плаћају најскупљу храну у Европи, захваљујући трговачким моноплима, који условима плаћања практично онемогућавају малим произвођачима да изађу на тржиште.

Упркос свему, „агролиберали“ су у преговорима с ЕУ прихватили услов да Србија уклони све баријере за европску прехрамбену робу 2015. Године.
СТРАХ ОД ЗАДРУГА

ПРОДАЈА земље је велики национални и политички проблем сваке државе, констатују и стратегије ЕУ. – То нарочито важи са Србију где је најболније питање продаја друштвеног земљишта пре реституције – сматра проф. Др Шеварлић.
– Зашто је законом о реституцији обезбеђено враћање земљишта црквама и наследницима физичких лица, а не више од 150. 000 хектара који су од 1953. Године одузети задругама, без динара накнаде. То је највећа пљачка задружног фонда у Европи. Као да у Србији нема политичке воље за задругарство, јер се све власти боје слободног сељака који никада није наклоњен режиму. Чини се да сви хоће да елиминишу тај политички трусан елемент.

– Тада ЕУ укида субвенције својој агроиндустрији и почеће немилосрдни тржишни рат и у самој Унији, а камоли код нас – каже Простран. – Ако држава не омогући нашим фармерима да повећају посед и набаве механизацију, резултати ће бити поразни. Српски пољопривредник с просечним поседом од 2, 8 – 3 хектара, нема шансе да конкурише европском колеги који, у просеку, обрађује 21 хектар најмодернијим машинама.

Овакви услови унесени у ССП највише одговарају страним компанијама и банакама које ће од упропашћеног српског сељака будзашто добити земљу злата вредну.

– Продаја земље је стратешко самоубиство, а ко прича другачије будите сигурни да му је неко платио за то – каже геополитолог др Зоран Петровић Пироћанац, из Института за политичке студије. – Храна, вода и енергија су централне теме геополитике данас. Најмоћније светске банке и компаније купујући земљиште у малим сиромашним државама практично им одузимају и суверенитет. Српске оранице ће у овом веку моћи да прехране све становништво једино ако се одлучним мерама прекину већ одмакли радови на отимању свега што може да произведе храну.

Стручњаци подсећају да је управо због тога народ Мађарске недавно на референдуму одлучио да онемогући било какву продају земље странцима, укључујући и оне из држава ЕУ.

– Дошла је нова ера за домаћу пољопривреду и да земљиште мора да се заштити од страних, али и домаћих, шпекуланата и банкара који би да направе добар посао на рачун домаћих фармера – саопштила је мађарска влада после референдума.

– Ако се тако понаша мађарска као чланица ЕУ, ко има право да од нас тражи другачије понашање – пита се проф. Др Миладин Шеварлић. – Подсетио бих вас и на један врло занимљив случај из ЕУ, кад су немачки пензионери купили већину земљишта у једној шпанској општини. Кад су постали двотрећинско становништво, они су с пуним правом тражили и да немачки пензионер постане председник општине.

 

Новости

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Косово* никада неће добити чланство у УН па таман по цену грађанског рата у Србији!

3.7 (3) Председник Албаније Иљир Мета, изјавио на 75. заседању УН, да би чланство Косова …

Једино решење: СНС ТРЕБА РАЗОРИТИ

4.6 (13) Пред Србијом су два озбиљна задатка. Прво, мора да се ослободи диктатуре и, …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *