Друштво

Српске школе иду у банкрот

Око 110 основних и средњих школа има блокиране рачуне због неизмирених обавеза локалних самоуправа, па извршне судске пресуде долазе на наплату држави која сваке године у буџету планира средства за ову намену.

Број школа у блокади расте, у фебруару ове године било их је, према подацима Народне банке, 74, а помоћник министра просвете Љубиша Антонијевић истиче да је тренутни дуг тих установа око 165 милиона динара, без камате. Почетком године био је нешто већи од 120 милиона.

Школе најчешће долазе на суд јер запосленом није исплаћена јубиларна награда, накнада за превоз или има дуговања за грејање, струју, воду, обавезе које треба да испуњава локална самоуправа.

У Крагујевцу, Јагодини, Нишу, Новом Пазару, Смедеревској Паланци највише је блокираних образовни установа, а Антонијевић наводи да се у буџету предвидја новац за извршне судске пресуде по овом основу.

“Новац се планира у буџету јер не може се дозволити да школа због неизмиривања обавеза локалне самоуправе не ради. Углавном се отварају подрачуни да би у школи могли бар да добијају плате”, рекао је Антонијевић Тањугу и посебно указао на недомаћински однос крагујевачке управе према школама.

У Крагујевцу је, како каже, буџет толико истрошен да школе једва функционишу и састављају крај с крајем због, истакао је Антонијевић, недомаћинског пословања челних људи града.

Он указује да локалне самоуправе иако добијају новац из републицког буџета, не измирују обавезе према школама на њиховим територијама.

Држава за сада може само да упућује дописе и апелује да се обавезе измирују, што је недавно потврдио и министар просвете Срђан Вербић.

“Нема инструмената да се натерају локалне самоуправе да плате, једино што може је да неке од трошкова исплати држава из буџета али то није добро решење”, рекао је Вербић пре неколико дана.

Како је навео, Министарство не може да плати грејање али би могло да тражи међународне пројекте да неко плати рад на бољој изолацији и модернизацији школе.

 

Танјуг

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

�оментара

  1. Европски закон који брани крштење деце изазвао оштру реакцију Светог Синода Бугарске цркве

    Нови Закон о детету, који забрањује родитељима да воде децу на крштења, венчања, литургије, литије и друге црквене делатности, узнемирио је Свети Синод Бугарске православне цркве.
    Свети Синод БПЦ чине свих 15 епархијских епископа

    Глоба до 5000 лева прети родитељима који воде децу у цркву. То предвиђа пројект Закона о детету, који је подигао на ноге Свети Синод.

    У чл. 23, ал. 3, се наводи, да „свако дете има право на заштиту против увлачења у политичке, религиозне и синдикалне делатности“. Нарушења се кажњавају глобом од 2000 до 4000 лева, а за поновљени прекршај – од 4000 до 5000 лева.

    По владикама, то означава, да свако, ко жели да крсти дете у Цркви, потпада под удар закона.

    „Забрана за учешће у „религиозним делатностима“ представља правно полагање апсолутно неоснованих препрека пред религиозно васпитавање и образовање у дому, храму, вртићу и школи, пред практиковањем религије од стране деце у породичној и друштвеној средини. Јер шта су, ако не форме религиозне делатности, Свете Тајне Цркве (нпр. Св. Крштење, Св. Исповест, Св. Причешће), молитва, упознавање са читањем библијских текстова, богослужење у храму, занимања у црквеној школи, летњи кампови у православним манастирима, литијно хођење, празнични хришћански концерти и друго?“, питају синодални старци у свом званичном ставу.

    У њему владике изражавају забринутост, да документ даје недопустиво много права деци и никакве дужности, док се родитељи постављају у потпуности у потчињености својем породу и, као резултат свега, на њих немају никаква права. Синодални старци (у БПЦ Синод чине сви епархијски архијереји) су незадовољни, такође, јер ће увођењечасова о репродуктивном здрављу и планирању породице срушити границу узраста, у којем се почињу полни односи.

    «Због ког разлога у пројект закону нема нити један члан, који уређује дужности детета? Да ли је нужно – да би се показало, да се пројављује брига за децу Бугарске – да се стварају услови за озакоњење њиховог претварања у безобзирне личности, које ће живети и расти у сазнању, да су једини носиоци права у дому, а одатле и у школи, до толиког степена, да могу да злоупотребљавају та права и да увлаче своје родитеље/учитеље у судске саморасправе?», пита Свети Синод.

    За време патријарха Максима, сада 98-годишњег поглавара, БПЦ је доживљавала велике изазове и искушења. У последње време ова помесна црква се одликује све већим неслагањем са курсем којим иде политичка елита у Бугарској. Медији су све чешће непријатељски расположени према ставовима Цркве. Архијереји се много отвореније него у Србији супротстављају разним девијацијама у друштвеном животу.

    Владике су узнемирени и зато што закон поставља родитеље у потчињени положај у односу на државу у вези односа према деци. «Држава не може да буде бољи родитељ детету од правих његових родитеља», сматрају они. И подвлаче, да због изолираних примера родитеља, који се не брину добро о својој деци, не треба да се лише родитељских права остали.

    Текст става је прихваћен од пуног састава Светог Синода.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!