Српски аграр би могао да достигне (и престигне) холандски

ПРИВРЕДНИЦИ окупљени у Покрету за привредни препород Србије и Унији послодаваца Србије, под руководством Миодрага Николића Фемана, припремили су детаљан план изласка земље из кризе, кроз конкретне пројекте који подижу производњу и запосленост. Реализацијом ових пројеката, у кратком року, Србија би могла да постала „велика Холандија“ на Балкану, БДП би се повећао, а незапосленост свела на мање од 10 одсто.

Како за „Новости“ објашњава Феман, ови пројекти у основи имају развој пољопривреде, прерађивачке индустрије и трговинске мреже кроз нови модел задружног акционарског друштва. Он истиче да су на пројекту „Упослимо Србију заједно“ који ће јавности бити представљен у уторак, радили људи из струке, који добро познају проблеме, али и могућности које има домаћа привреда и да је све усклађено са ЕУ законодавством.

– За старт нам је неопходна инвестиција од једне милијарде евра – каже Феман. – Са толиком инвестицијом може да се упосли 60.000 радника у првој години, и да се оствари укупан приход од 1,8 милијарди евра. Новац ћемо обезбедити кроз повољне кредите од једног кинеског фонда и европског Балкан фонда. Камате неће бити више од пет одсто годишње.

Феман истиче да би се у пројектима инвестирало у изградњу 1.000 плантажа воћа на 100.000 хектара земљишта, 50 милиона садница разног воћа. То ће наредних 20 до 30 година повећавати БДП Србије производњом само сировог воћа за три до пет милијарди евра годишње, а кроз највиши степен прераде и два-три пута више од тога. Планира се и куповина стотину хладњача за складиштење воћа, поврћа и меса. План је да се изгради и 150 фабрика за прераду меса, воћа, поврћа, производњу сточне хране, као и 250 производних погона, малих фабрика за производњу разних амбалажа. Затим 1.000 фарми ситне и крупне стоке и још хиљаду за узгој кокоши, ћурака, фазана или препелица, стакленике, наводњавање…

– Да би све ово успело, важно је и да држава сузбије криминал, мито и корупцију, али и да обезбеди да министри који руководе министарствима привреде, пољопривреде, трговине… буду доказани стручњаци за ту област – закључује Феман.

УВОЗИМО СВОЈЕ ЈАБУКЕ

– Улагањем у 30 такозваних УЛО хладњача за складиштење јабуке, дуње, крушке, шљиве, малина и осталог воћа у свежем, незамрзнутом стању, чак и до 10 месеци, могли бисмо да постигнемо далеко већу продајну цену сировог воћа на иностраним и домаћим тржиштима. Овако, нашу јабуку, због немогућности дугог чувања, извозимо у Хрватску, а они прву класу продају земљама ЕУ, а другу и трећу после продају нама, назад у Србију – објашњава Феман.

СКУПО ГОРИВО, ЈЕФТИН ОТКУП

Због јаких монопола, како на страни увоза, тако и на страни откупа, наши ситни пољопривредници пропадају, плаћају скупо ђубриво, скупо гориво, њихови производи се откупљују неретко по ценама које су далеко ниже од тржишних, са роковима плаћања од 180 дана, па многи откупљивачи чак ни након годину дана не плате робу – каже Феман. – Истовремено, та тајкунска предузећа праве домаћим произвођачима конкуренцију увозом неквалитетне робе и продајом по свим продавницама.

 

Новости