Српски привредници плаћају више од 1.200 такси

Српски привредници плаћају више од 1.200 такси

ТАКСЕ се у српској привреди појављују као феникси. Иако се годинама прича да су и оне покушајима гиљотине прописа срезане, њихов број се не смањује. Пре би се могло рећи да се са укидањем у једној установи, појављују као намет на некој другој страни. Тако се чини привредницима, али њихове тврдње поткрепљују и истраживања Националне алијансе за локални економски развој (НАЛЕД) и Америчке агенције за међународни развој (УСАИД).

У последњем попису непореских намета они су идентификовали више од 1.200 такси и накнада, од чега је више од 850 републичких административних такса, 24 су покрајинске и још 384 парафискалне, за које држава не даје повратну услугу. Самим тим не чуди што привредници када плаћају таксу не знају шта тачно плаћају.

У малим и средњим предузећима истичу да и након укидања 138 такса и накнада у 2012. плаћају исти или виши износ за парафискалне намете. За велике компаније најпроблематичнија је фирмарина, а за предузетнике и мале фирме такса за регистрацију возила и накнаде у области екологије.

Милан Кнежевић, председник Управног одбора Привредне коморе малих и средњих предузећа и предузетника, сматра да је један од најапсурднијих намета, уредба о рачунању еколошке таксе приликом увоза робе.

– Зарачунава се еколошка такса на бруто тежину машине без обзира на то што она никад неће завршити као загађивач природе. Пошто у надлежном министарству тврде да ће она најкасније за 10 година завршити на отпаду испада да привредници толико година кредитирају државу кроз плаћање таксе – сматра Кнежевић. – На пример, на пеглу од 35 евра, обрачунава се еколошка такса од 400 динара, што је око 10 одсто њене вредности. Тиме се и набавна вредност увећава, а за многе производе је такса већа од евентуалног профита привредника. Захтеваћемо под хитно да се ова уредба укине, али и да се омогући контрола над утрошком средстава која се пикупљају на овај начин.

Јелена Бојовић, директор Тима за регулаторну реформу у НАЛЕД-у, каже да привредницима највише смета што се за једну услугу наплаћује по неколико такса или накнада, а често и не знају шта тачно плаћају.

– За утврђивање ветеринарско-санитарних услова предузетници плаћају чак пет такса. Прво морају да уплате три републичке административне таксе, једну судску за оверу и још једну за трошкове поступка – наводи Бојовићева. – Министарство финансија је формирало радну групу за израду нацрта Закона о накнадама, који би требало коначно да регулише ову област. Закон ће спречити увођење нових намета различитим секторским законима, обезбедиће се предвидљивост висине накнада, с обзиром на то да ће се и основице и стопе уредити овим законом, а не, како је то досада био случај, подзаконским актима.
ДАЖБИНЕ

НЕПОРЕСКИ намети који највише оптерећују пословање привредника су таксе за извоз, за истицање фирме, коришћење минералних сировина, плаћања за лиценце – наводи Јелена Бојовић. – Ту су и дозволе прописане од стране Министарства енергетике и животне средине, накнаде организацијама музичких аутора, организацији произвођача фонограма, за стицање права службености пролаза, права својине и права закупа која прописују јавна предузећа. За већину ових такси, највећи проблем је у њиховој висини за одређене категорије привредних субјеката.

 

Новости

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Поделите вест са пријатељима

Актуелно

Привредници против новог модела фискализације, порески стручњаци тврде да је ефикаснији

Привредници против новог модела фискализације, порески стручњаци тврде да је ефикаснији

Привредници у Србији су против новог модела фискализације пореских обвезника, а порески стручњаци тврде да …

Србија европски рекордер по проценту запослених који раде за минималац…

Србија европски рекордер по проценту запослених који раде за минималац…

Просечна нето плата у Србији у јулу износила је 65.070 динара, али она не говори …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *