Економија

Српски привредници плаћају више од 1.200 такси

ТАКСЕ се у српској привреди појављују као феникси. Иако се годинама прича да су и оне покушајима гиљотине прописа срезане, њихов број се не смањује. Пре би се могло рећи да се са укидањем у једној установи, појављују као намет на некој другој страни. Тако се чини привредницима, али њихове тврдње поткрепљују и истраживања Националне алијансе за локални економски развој (НАЛЕД) и Америчке агенције за међународни развој (УСАИД).

У последњем попису непореских намета они су идентификовали више од 1.200 такси и накнада, од чега је више од 850 републичких административних такса, 24 су покрајинске и још 384 парафискалне, за које држава не даје повратну услугу. Самим тим не чуди што привредници када плаћају таксу не знају шта тачно плаћају.

У малим и средњим предузећима истичу да и након укидања 138 такса и накнада у 2012. плаћају исти или виши износ за парафискалне намете. За велике компаније најпроблематичнија је фирмарина, а за предузетнике и мале фирме такса за регистрацију возила и накнаде у области екологије.

Милан Кнежевић, председник Управног одбора Привредне коморе малих и средњих предузећа и предузетника, сматра да је један од најапсурднијих намета, уредба о рачунању еколошке таксе приликом увоза робе.

– Зарачунава се еколошка такса на бруто тежину машине без обзира на то што она никад неће завршити као загађивач природе. Пошто у надлежном министарству тврде да ће она најкасније за 10 година завршити на отпаду испада да привредници толико година кредитирају државу кроз плаћање таксе – сматра Кнежевић. – На пример, на пеглу од 35 евра, обрачунава се еколошка такса од 400 динара, што је око 10 одсто њене вредности. Тиме се и набавна вредност увећава, а за многе производе је такса већа од евентуалног профита привредника. Захтеваћемо под хитно да се ова уредба укине, али и да се омогући контрола над утрошком средстава која се пикупљају на овај начин.

Јелена Бојовић, директор Тима за регулаторну реформу у НАЛЕД-у, каже да привредницима највише смета што се за једну услугу наплаћује по неколико такса или накнада, а често и не знају шта тачно плаћају.

– За утврђивање ветеринарско-санитарних услова предузетници плаћају чак пет такса. Прво морају да уплате три републичке административне таксе, једну судску за оверу и још једну за трошкове поступка – наводи Бојовићева. – Министарство финансија је формирало радну групу за израду нацрта Закона о накнадама, који би требало коначно да регулише ову област. Закон ће спречити увођење нових намета различитим секторским законима, обезбедиће се предвидљивост висине накнада, с обзиром на то да ће се и основице и стопе уредити овим законом, а не, како је то досада био случај, подзаконским актима.
ДАЖБИНЕ

НЕПОРЕСКИ намети који највише оптерећују пословање привредника су таксе за извоз, за истицање фирме, коришћење минералних сировина, плаћања за лиценце – наводи Јелена Бојовић. – Ту су и дозволе прописане од стране Министарства енергетике и животне средине, накнаде организацијама музичких аутора, организацији произвођача фонограма, за стицање права службености пролаза, права својине и права закупа која прописују јавна предузећа. За већину ових такси, највећи проблем је у њиховој висини за одређене категорије привредних субјеката.

 

Новости

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Back to top button

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!