Здрава храна само у реклами

Здрава храна само у реклами

РЕКЛАМИРАЈУ своје производе као – здраву храну, али већина ових намирница је „здрава“ само на папиру. На полицама „био-шпајзева“ све је више идустријских производа, препуних адитива, конзерванаса, емулгатора… У Србије се термин „здрава храна“ одомаћио, али је најчешће злоупотребљен, а потрошаче највише брине то што су овакве радње веома често ван видокруга инспекција.

Недовољно знање потрошача, модерни трендови за свим оним што носи предзнак „здрав живот“, бројне рекламне кампање које пропагирају дијете, вегетаријанску исхрану, која обезбеђује здрав и дуг живот, све већи број оболелих на специјалном режиму исхране, само су неки од разлога експанзије поменутих типова радњи. С друге стране, недовољно знање оних који такве радње отварају, условили су, кажу у Центру потрошача Србије ЦЕПС-у, да у продавницама „здраве хране“ најмање има управо таквих производа.

– Последњих година отворено је много продавница „здраве хране“, ипак, у већини њих знатан део њиховог асортимана чине производи који се никако не би могли подвести под производе који помажу да се побољша здравље – каже Вера Вида, председник ЦЕПС. – На сваком производу обавезна је декларација, а на њима обично пише да је то кекс „за дијабетичаре“ или да „садржи воћни шећер“, што изазива асоцијације да се ради о храни која је природна.

Пољопривредна инспекција Србије у свом раду, како кажу, не прави разлику између објеката у коме се прометују намирнице биљног порекла, без обзира на појединачна истицања назива тих радњи, као што су термини „здраво“.

– Иако до сада нисмо добијали притужбе грађана о продајним местима „здраве хране“, најчешће неправилности са којима се инспекција сусреће у редовним контролама су непрописно декларисање робе и недозвољена продаја у ринфузу за оне производе код којих то није дозвољено – објашњавају у Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде Србије. – Најмање проблема било је са истеклим роковима трајања.

Један број прометника се одлучује да у називу радњи користии термине -“био-шпајз“, „здрава храна“ и слично, али по закону, ове продавнице се не разликују од осталих прометних објеката, кажу у Министарству пољопривреде. Исти прописи важе за све прометнике, па и за оне који фаворизују одређену групу прехрамбених производа у своме објекту.

У Покрету за заштиту потрошача упозоравају да се у оваквим радњама све више продају намирнице које не спадају у категорију „здраве хране“.

– За такву ситуацију заслужан је поједностављен поступак при отварању радње, јер власници очито нису ограничени само на продају органске хране, већ рафове могу напунити и другом робом – каже Петар Богосављевић, председник Покрета за заштиту потрошача. – Када потрошач отвори врата неког шпајза, на рафовима може да уочи и намирнице третиране штетним адитивима или било каквим хемијским додацима. Тиме се купци обмањују и њихово поверење изиграва.

ОДАКЛЕ СТИЖЕ ХРАНА

ПРЕМА ранијим подацима, у Србији постоји нешто више од 200 објеката, који се у већем обиму баве прометом хране „у ринфузу“. Земље из којих стиже највише производа у продавнице „здраве хране“ су Јапан, Швајцарска, Пољска, Немачка, Кина, Русија… Увозе се печурке и производи од печурака, зачини и чајеви, шећер, скроб и њихови производи, какао, чоколаде, воће и поврће и производи од њих, воћни сокови, освежавајућа безалкохолна пића…

 

Новости

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Поделите вест са пријатељима

Актуелно

Будућност је у органској производњи

Будућност је у органској производњи

[youtube id=”bSESRQSI99I” width=”600″ height=”350″] О органској, биолошкој производњи хране. РТВ Панчево Поделите вест са пријатељима

Држава пушта да нас трују храном

Држава пушта да нас трују храном

Приликом посете америчког потпредседника Београду у мају 2009, Џозеф Бајден је поручио српским домаћинима да …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *