fbpx
Насловна / Србија / Економија / Српски трезор и буџет као елементалер сир! Рупа на све стране којима ни арапски кредит не помаже

Српски трезор и буџет као елементалер сир! Рупа на све стране којима ни арапски кредит не помаже

И поред арапског зајма и даље ћемо се задуживати да бисмо „испеглали” буџетски минус, али и вратили доспеле дугове

И поред повољног зајма од Уједињених Арапских Емирата од милијарду долара, на десет година уз камату од свега два одсто, јавним финансијама ове године ништа неће бити боље. О неком „оздрављењу” тешко може бити речи. Штавише остаће болесник, можда чак тежи него лане. Јер, минус у државној каси могао би да достигне високих седам до осам одсто БДП, што значи да би нам буџетска потрошња могла бити 2,5 милијарди евра. Због тога је, уосталом, министар финансија Крстић и најавио ребаланс буџета.

С друге стране, за наплату доспевају дугови тешки четири милијарде евра за главницу и камату. И све то у ситуацији када привредна активност не наговештава осетнији раст, већ пре стагнацију.

Да ли је у таквој ситуацији повољни арапски зајам уопште могуће потрошити на било шта друго осим за попуњавање многих буџетских рупа? Да ли буџетско трошење на текуће издатке уопште може да има алтернативу у превременој отплати скупих кредита, инвестицијама, помоћи привреди и запошљавању?

Председник Српске напредне странке Александар Вучић изјавио је да ће новац од кредита, који буде стигао у Србију из Уједињених Арапских Емирата, делом бити издвојен и за отварање нових радних места.

Он је најавио да ће се новац, због знатног буџетског дефицита једним делом трошити на враћање најнеповољнијих кредита који су узимани с каматом од 7,5 одсто у време владе Мирка Цветковића, а део ће се издвојити за „наш приоритетни план – отварање нових радних места”. Стручњаци су, међутим, скептични. Прибојавају се да ће и овај новац завршити у текућој потрошњи.

Економиста Љубомир Маџар сматра да ће тај зајам бити потрошен на текуће издатке, односно на плате и пензије. По њему, ми нисмо у ситуацији да форсирамо развојне планове.

– Тај новац није довољан за све наше потребе и плануће врло брзо. Нама гори тло под ногама и баш зато ће се те паре потрошити на текуће издатке. Задуживање с арапским зајмом не престаје, већ ће морати да уследи ново, а камате су све веће, поготово за нас због ризика земље – каже Маџар.

Професор Економског факултета Љубодраг Савић каже да се у случају арапског зајма ради о великом новцу, али недовољном да се санирају наши највећи проблеми.

– Моја је препорука да се том милијардом долара покрије минус у каси како би се буџетски дефицит упристојио на бар 4,5-5 одсто БДП-а што је ниво пре или на почетку кризе. Тиме би се зауставио и раст јавног дуга, а ми на сваки могући начин то треба да зауставимо – каже Савић.

По њему, није спорно да би било најбоље да се новац уложи у реални сектор, јер би корист од тога дошла у виду запошљавања, већег извоза, стабилности пуњења државног буџета, али је проблем што такво усмеравање новца не даје резултате одмах, а ми сада имамо пречих брига.

Министар финансија Лазар Крстић је рекао да свакако „није добро што се задужујемо у оволикој мери да бисмо финансирали буџетски дефицит, али уколико то чинимо, добро је да то радимо уштедама које износе око 40 милиона долара годишње, јер онда не морамо да штедимо на другим местима”. Крстић је упозорио да смо кредит иначе морали да узмемо и да би на другој страни он могао да кошта и до 7,5 одсто.

Министар финансија је рекао да ће новац бити употребљен да би се спроводила политика, која ће бити дефинисана ребалансом буџета, после избора и формирања нове владе. „То ће са једне стране бити одговорна политика и много агресивнија борба против сиве економије, али ће укључивати и економску политику, на један другачији начин”, додао је Крстић.

Део тих пара ће бити употребљен и за стимулисање привреде, било кроз субвенционисане камате за кредите, било кроз директне стимулансе за велике инвестиције, било домаће или стране, прецизирао је он. О томе ће много више речи бити након избора и када се око тога буде усаглашавао ребаланс буџета, додао је Крстић. „Тај кредит није значајан само због уштеда које остварујемо, везано за буџет, већ и због тога што потврђује кредибилитет, да чинимо оно што обећавамо”, напоменуо је министар финансија.

Гувернер Народне банке Србије Јоргованка Табаковић изјавила је јуче да је важно да кредит из Уједињених Арапских Емирата од милијарду долара буде усмерен у области, где ће бити контролисан и дати највеће ефекте.Табаковићева је рекла да ће постојати контролни орган који ће контролисати за шта се користи новац, подсетивши да није било условљавања у погледу трошења средстава, јер је изражено уверење да ће одговорна власт у Србији уложити новац тамо где сматра да је најпотребније.

Јована Рабреновић

Политика

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Нико још није гласао. Будите први!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Овог месеца Србија отплаћује 81 милион евра Титових дугова

5 (4) Рано јутрос Србија је из буџета исплатила тачно 11,5 милиона евра. За шест …

ЕУ сада сметају иинвестиције и зајмови које нам дају Кинези

ЕВРОПСКА унија најавила је појачани дијалог са земљама Западног Балкана, како би им објаснила „предности …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *