Аналитика

Шта Федералне резерве САД (FED) раде са украденим украјинским активима?

Служба за штампу Стејт департмента САД је ових дана саопштила да су САД у Украјину упутиле групу сарадника FED-а, Министарства правде и Министарства финансија, како би се Кијеву помогло да врати из иностранства украдене украјинске активе. 29.априла (Данас) ће САД и Велика Британија у вези са овим питањем одржати мултилатерални састанак у коме ће учествовати и украјински чиновници. Претпоставља се да ће састанку присуствовати и Међународни центар за повраћај актива (ICAR), из Базела.

Украјина је на самој граници огромног банкрота и социјалних превирања, па чак и глади. Како национална економија не би потпуно пропала новац јој је неопходан. Али Вашингтон не брине претерано због украјинске економије – њега узнемирава чиме ће Украјина вратити дуговања западним кредиторима. Спољни дуг Украјине се у овом тренутку процењује на 145 милијарди долара. На Западу више нико нема жељу да јој одобрава нове кредите. А износи који фигурирају у медијима и који се броје у милијардама долара и евра представљају само „вербалну интервенцију“ украјинских политичара и западног чиновништва.

Постоје очигледни знаци да ће врло брзо банкарски сектор Украјине пући. Национална банка Украјине (НБУ) разматра варијанту спасавања комерцијалних банака по угледу на „кипарску варијанту“ – конфисковањем депозита улагача или принудним претварањем улагача у „инвеститоре“ („акционаре“) банака. Кијевски режим сматра да на тај начин може да мобилише неколико милијарди долара; тај начин, који се може назвати и (та) отворена пљачка би могла да спаси неколико банака, али земљу од тоталног банкрота никако неће моћи. За то су му потребни износи који се мере у десетинама милијарди долара.

Уопште узев, како би се исплатила дуговања спољним кредиторима, Украјина има само два своја извора. Први је да приватизује државну својину, заједно са природним извориштима који постоје у држави, а други су спољне активе Украјине.

Па су, ето, FED, Министарство правде и Министарство финансија САД одлучили да помогну Кијеву да искористи други поменути извор.

* * *

Спољне активе Украјине се састоје од неколико компоненти. Најпре, то су међународне резерве Националне банке Украјине. Оне су се од средине 2011.године полако и без престанка топиле (у то време су износиле рекордних 38 милијарди долара). Данас су на нивоу испод 15 милијарди, а та резерва није довољна да би се измирили државни дугови који су раније узети, па чак ни да би се покриле доспеле обавезе за њих само за ову годину. Постоје и приватне спољне активе. Зна се без имало сумње да директне приватне инвестиције Украјине у иностранству још нису достигле ни 10 милијарди долара, али то су ипак само директне инвестиције. А постоје и портфељске, па зајмови, кредити, средства на банкарским рачунима и девизе у приватној својини. Ако се саберу, крајем прошле године све врсте страних актива су износиле прео 140 милијарди долара. Таман онај износ који је отприлике једнак укупном спољном дугу Украјине. При чему 70% њих је у кешу тако да средства на рачунима у страним банкама представљају и те како ликвидан облик актива.

Међутим, званичне приватне активе Украјине у иностранству – то је само врх леденог брега. Главни део украјинских актива у иностранству је формиран илегалним извозом капитала који припада највишем слоју чиновништва и олигарсима. А њих ни у ком облику нема у статистици платног биланса НБУ.

Прошле године украјински медији су објавили рејтинг 100 најбогатијих становника Украјине (Топ-100). Активе те прве стотине су 2012.године достигле цифру од 130 милијарди долара (80% БДП-а Украјине). Осим тога, спољне активе већине олигарха премашују унутрашње! Али у тим подацима средства на банкарским рачунима олигарха скоро и да не постоје. Е – то је већ не права „тама“ или „сенка“, већ – потпуни „мрак“.

Последњих година су се по разним оф-шорима појављивале активе украјинских олигарха и чиновника за које се до тада није ни знало. Распаљен страстима да разоткрије „злочиначки Јануковичев режим“ Јацењук је изјавио да је у време председниковања Јануковича у офшоре пренето 70 милијарди долара. Међутим, новопечени премијер је прећутао колико је новца из земље изнето за време Јушченка и Тимошенко. Према проценама америчког аналитичког центра Tax Justice Network из Украјине је, откако је она постала независна, извезено укупно 167 милијарди $. Наведена износ представља нешто мање од обима укупног бруто домаћег производа за 2012.годину и прилично премашује цифру укупног спољног дуга Украјине. Па ето, баш на те спољне активе као на потенцијални ресурс којим се могу решити финансијско-економски проблеми Украјине намерио се кијевски режим, заједно са својим покровитељима из Вашингтона.

 

* * *

У свету постоји прилично искуство како се отаџбини враћају активе из иностранства. Постојали су покушаји да се врати новац Садама Хусеина, Моамера Гадафија, Хоснија Мубарака, Франсуа Дивалијеа, Роберта Мугабеа и других. Та врста операција је увек спровођена под паролом „Вратити народу његов опљачкани новац!“

Алгоритам за такве операције је разрађен:

  1. Напаћена земља доноси законе који су неопходни за обављање операција помоћу којих би се активе вратиле, при чему се са другим земљама закључују у вези с тим уговори.

  2. Истрага и откривање тражених актива по свету.

  3. Замрзавање актива.

  4. Доказивање да је порекло актива незаконито.

  5. Земља која тражи повраћај актива прави програме за коришћење тих актива.

  6. Дозначавање актива (пребацивање новца) у земљу и реализација програма.

Отприлике тако изгледа редослед поступака руководства земље, који су разрадили Међународни центар за повраћај актива (ICAR), Светска банка и друге организације. У стварности се до последњег стадијума често и не дође. То делимично има везе са тим, да стварно буде јако компликовано распетљавати лукаве шеме којима се активе из земље која се пљачка извозе. Делимично зато што је Запад, у коме су активе, заинтересован да оне буду тамо где су, и то што дуже замрзнуте, посебно ако се ради о банковним рачунима. О тој страни питања се скоро ништа не говори. А замрзнута средства која се броје у милијардама долара за банку у којој се она налазе представљају поклон над поклонима. Свака банка може само да машта да клијенти не користе рачуне које су отворили.

Чак и када стручњаци пруже необориве доказе да су стране активе које леже у банци добијене криминалом, власти земље где су такве активе сакривене баш много не журе да их одмрзну и врате „народу“ покрадене земље. Логика размишљања земље која „покрива“ незаконите активе је отприлике следећа: уколико вратимо те активе (новац) оне ће опет бити покрадене. Можемо да их предамо земљи која је уништена само уколико постоји образложење за трошкове и механизми за контролу циљаног коришћења новца. Таквом се формулацијом отприлике користе САД како би опљачкано задржали за себе.

* * *

Како би се оценила вероватноћа повраћаја у Украјину бар мањег дела одузетих од ње и однетих у иностранство десетина милијарди долара, корисно је да се присетимо приче у вези са бившим премијером Украјине Павлом Лазаренком. Он у САД издржава затворску казну због прања новца. Федерални суд САД је новац који је откривен на рачунима у банкама различитих земаља, отворених на његово име оквалификовао као покрадени. Износ новца је дошао до 1 милијарде долара, али још није за све рачуне доказано да је баш сав тај новац увези са бившим премијером, или да је тај новац добијен баш криминалом. На данашњи дан је доказан укупан износ од 250 милиона долара. Од хапшења Лазаренка је прошло 15 година, али Украјина ни до данашњег дана није добила ни један долар од доказаних средстава бившег премијера. И никада их неће ни добити…

Мало оптимистичкије изгледа искуство сарадње Вашингтона са Казахстаном. Астана је успела да ископа из САД 84 милиона долара уз експертско доказивање постојања незаконитих актива казахстанског порекла у САД, „тешких“ много милијарди долара. Али, како се оно каже: тресла се гора – родио се миш!

Интересантно је и искуство Либије. Пошто је свргнут Гадафи почела је кампања огромних сразмера којом су по банкама различитих земаља тражене активе које су припадале њему лично и његовим најближим сродницима и блиском окружењу. Медији су саопштавали о томе где је шта пронађено, новац се више није бројао у милијардама, већ у десетинама милијарди долара. Међутим, до сада у Либију није доспео ни један цент. Либијски преседан је интересантан зато што је још у самом почетку агресије против Либије Вашингтон громогласно изјавио да „активе диктатора морају бити враћене народу“. Када су активе откривене, дата је изјава да је либијски народ остао дужан Вашингтону повеће износе које су Американци потрошили како би у тој земљи увели демократију. Ради се о трошковима САД за војне операције у току којих су погинуле хиљаде мирних либијских становника. Има експерата који су сигурни да се Гадафијев новац, као и новац других либијских становника, једноставно пребацује са банкарских рачуна у федерални буџет САД. Потпуно је вероватно да иста судбина чека и украјинске активе, чим их Американци пронађу.

И последње. Недавно хапшење украјинског олигарха Дмитрија Фирташа преставља најпоузданији могући знак за читаву оф-шорску аристократију Украјине. Фирташеви рачуни по иностранству су блокирани због тврдње да је новац на њима стечен криминалом. Па ће затим можда и он да буде искоришћен за подмирење Фирташевих дугова према банкама Запада. А уколико нешто и преостане – то ће се искористити за подмирење украјинских дуговања ММФ-у и другим „приоритетним“ кредиторима. А народ Украјине ће остати празних шака, као и у претходим примерима.

Валентин Катасоонов

Фонд Стратешке Културе

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Један коментар

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!