Свет

Шта је ЕУ донела Румунији?

Дејан Мировић

Румунија је 1993. године потписала Споразум о придруживању (Европски споразум или Europe Agreement) са ЕУ. Године 1995. је поднела кандидатуру за чланство у ЕУ. Првог јануара 2007. године Румунија је постала чланица ЕУ (или, за пар недеља се навршава 6 година од када је Румунија постала чланица ЕУ и две деценије од када је отпочела придруживање ЕУ). У том периоду (1993-2012.) Румунија није напредовала у већини економских и друштвених показатеља, напротив. Следећа табела показује пад броја становника од око два милиона у ”европском” периоду Румуније од 1993-2011. године.

Пад броја становника Румуније у периоду 1993-2011. године ;

[1]

Година У милионима
1993.  23
2011.  21

Да се не ради само о емиграцији становништва у западну Европу, показују и подаци о просечном животном веку мушкарца у Румунији. Тачније, здравствена заштита и услови живота Румуна су очигледно такође погоршани (иако би било логично да се продужава животни век јер медицина напредује) у периоду 1993-2012. Животни век  је у 1993. години  износио 71, а у 2012. години (након скоро 6 година чланства) је опао у односу на 1993.[2]

Такозвани европски пут Румуније је донео и раст спољног дуга након потписивања Споразума о придруживању. Тачније, од 1993. до 2005. спољни дуг ове државе је порастао за неколико пута. Године 1993. спољни дуг је износио само четири милијарде долара, а две године пре уласка у ЕУ дуг је (2005. године) достигао скоро 10 пута већу суму од око 35 милијарди долара.

Раст спољног дуга Румуније у милијардама долара након потписивања Споразума о стабилизацији и добијања кандидатуре за ЕУ и почетка преговора о чланству,  у периоду 1993-2005.

Година У милијардама долара
1993 4
2005. 35

Спољни дуг Румуније је наставио да расте и након ступања ове земље у ЕУ. Тачније, уочи ступања у ЕУ, 31. децембра 2006. године је износио 42 милијарде долара. Пет година касније (у децембру 2011) спољни дуг Румуније достигао је 3 пута већу суму, од 127 милијарди долара.

Раст спољног дуга Румуније у милијардама долара пре и после уласка у ЕУ у периоду 2006-2011.

Година У милијардама долара
2006 42
2011.  127

Након уласка Румуније у ЕУ порастао је и спољнотрговински дефицит ове земље. Укидање царина у трговини са ЕУ је довело у неповољан положај румунску привреду. Последица је велико повећање спољнотрговинског дефицита.

Раст спољнотрговинског дефицита Румуније у америчким доларима пре и после уласка у ЕУ

Година У милијардама долара
2004. 5
2011. 11

Након уласка Румуније у ЕУ порастао је и буџетски дефицит ове државе. Тачније, огромни издаци за отплату спољног дуга директно су се одразили и на буџетски дефицит .

Раст буџетског дефицита Румуније у америчким доларима пре и после уласка у ЕУ

Година У милијардама долара
2004. 1
2011. 8

Раст буџетског дефицита (изазван, пре свега, отплатом огромног спољног дуга) неминовно је довео и до повећања ПДВ од око 5% (са 19% на 24%) у 2010.години. Затим и до повећања цена и пада куповне моћи (процењује се да је у том периоду куповна моћ Румуна опала за око 30%).[3]  У Румунији су у јануару2012. године избили и велики вишедневни потести због ускраћивања права из здраственог осигурања и лоших социјалних услова.

У том (суморном) контексту, чак и немачки медији (наклоњени ЕУ) у својим репортажама из Букурешта не могу да сакрију очајничке изјаве сиромашних грађана Румуније. На пример: ”Влада велико сиромаштво у Румунији. То је ужас. Са мерама штедње Басескуа је постало још горе. Да је остао на власти, помрли би од глади”. Или : ” У Румунији данас обични грађни могу размишљати само о преживљавању. Никакви планови и пројекти нису могући …Ми више нисмо европска земља, ми смо потпонули на ниво Јужне Америке ”.[4]

Док  румунски грађани све лошије живе, према подацима Европске централне банке, банкарски сектор (доминантно у рукама странаца) је остварио највеће приходе од камата и провизија у читавој ЕУ.

Такође, просечна каматна стопа у сиромашној Румунији достигла је око 12% (2011 .година) и била је једна од највећих у Европи.[5] Монопол у банкарском сектору  у Румунији као и Србији држе банке из западног дела ЕУ. На пример (слично као и у Србији) аустријске банке поседују око 30% банкарског тржишта.[6]

Како поступају банке из западног дела ЕУ у Румунији најбоље показује изјава румунског председника Трајана Басескуа (после најаве да ће Централна банка Аустрије ограничити позајмице аустријским банкама у Румунији и источној Европи): ”Желели бисмо да подсетимо европске партнере на ком степену су везали чланство Румуније са приватизацијом банкарског система…господо,остварили сте огромне профите у Румунији од 2000. до 2009.године и одлука Централна банка Аустрије била би чист доказ непоштене игре према Румунији”.[7]

Румуни очајнички траже посао и у Србији (иако је њихова земља у формалном смислу  годинама ”испред” наше на такозваном европском путу). Или, шест година након пријема у ЕУ, румунски држављани раде као надничари у Србији (иако наша држава није отпочела чак ни преговоре о чланству о ЕУ). На пример, у селима у околини Вршца за дневнице од 10-15 евра на њивама и воћњацима су (прошлог лета) радили надничари из Румуније. У селима Стража и Потпорањ о овцама и кравама брину пастири из Румуније. У банатским селима Ечка и Торак мештани износе и да се међу надничарима налазе и факултетски образовани људи. По њиховим речима, надничари доводе и своје пријатеље из околине Темишвара који су факултетски образовани:” Питали смо га зашто копа а он је одмахивао руком, није пуно одговарао, углавном је ћутао и радио’,’ говоре мештани о свом разговору са професором из Румуније.

Такође, и у околини Суботице раде румунски надничари. Председник Удружења сељака Суботице Павле Кујунџић тим поводом износи да: ”Надничари углавном добијају пиће, а за храну се договарају са газдом .Румуне можете изнајмити и на један дан. Цена је седам и по евра са храном и десет без хране. У зависност од договора, Румун понегде има обавезу да одради седам-осам дневница месечно за смештај, а осталим данима ако газди не треба може у надницу код другог. Румуни нису избирљиви ни по питању смештаја, ни исхране”. [8] Румуни као надничари раде и у околини Чачка.[9] Кладовско бродоградилиште је анагажовало око 100 румунских радника за плату од неколико стотина евра. Радници су свакодневно прелазили Дунав јер у румунским бродоградилиштима није било посла.[10]

Тешку ситуацију у Румунији осликавају и најновији резултати истраживање Европског статистичког завода (Евростат) објављени 11. октобра 2012. године.[11] ( Истраживање Европског статистичког завода је обухватило 280 региона Европе). Према нивоу БДП-а региони јужне Србије и источне Србије су при дну листе са око 23% европског просека. Али и тако девастирана и сиромашна јужна Србија је пласирана на овој (свеобухватној) европској листи боље од два бугарска, два македонска и једног румунског региона. Или, чак три региона у суседним државама чланицама ЕУ (Бугарској и Румунији) су сиромашнија од најсиромашнијих српских региона.

Због незапослености и лошег стандарда, Румуни масовно одлазе из своје земље (и после пријема Румуније у ЕУ 2007). Ипак, као и за Бугаре, за Румуне не важе одредбе Лисабонског уговора које гарантују слободно запошљавање радника. Тачније, Немачка, Француска, Британија, Аустрија, Холандија, Луксембург, Белгија, Ирска и Малта захтевају од румунских радника да имају радне дозволе. Дакле, за Румуне (као и за Бугаре) у овим земљама не важе познате и деценијама глорификоване ”четири велике слободе” ЕУ. [12] Тачније, за Румуне не важи члан 45 став 1-2 Уговора о функционисању ЕУ (други део Лисабонског уговора) у којем се наводи: ”Слободно кретање радника је осигурано унутар Уније… Оно обухвата укидање сваке дискриминације, засноване на држављанству, између радника држава чланица у погледу запошљавања, награђивања и других услова рада”. [13]

У пракси, оваква дискриминација према Румунима доводи до бруталног израбљивања (које подсећа на почетак XIX века) и кршења загарантованог права на рад. На пример, у Великој Британији радници из Румуније и Бугарске :”Задовољавају потребе Британије за лоше плаћеним и незаштићеним радом… Пошто немају агенцију која би их заступала, радници се окупљају на улици, а једини оглас за услуге које нуде је њихова одећа-изношене тренерке испрскане фарбом и малтером. Када се појави потенцијални клијент, договарају се за надницу и улазе у кола. Ако наиђе полиција беже”.[14]

Са друге стране, да би хипокризија Брисела према Букурешту била потпуна, ЕУ је 2012. године замрзнула 3,5 милијарди евра намењених Румунији због ”неправилности ” у пројектима намењених као помоћ угроженим групама и Ромима.


[1]   www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook

[2] Исто.

[3] www.setimes.com2011/10/24/

[4] DW. 18.7. 2012.

[5] www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook

[6] www.capital.ba/.6.9.2008

[8] www.vesti-online.com/25.6.2012.

[9] www.naslovi.net/2012-10-12

[10] www.b92.net /23.4.2010

[11]  М.Ристић”Југ Србије на дну Европе”,”Привредни преглед” 26.11.2012.

[12] О ”четири велике слободе ”види Ракић Б., ”Четири велике слободе у праву Европске уније”, ”Право Европске уније”, приредили Митровић Д.,Рачић Д., зборник радова са Симпозијума о праву Европске уније, Београд, Службени гласник, Београд 1996, стр. 17-45.

[13]  Текст Лисабонског уговора према преводу ; Јањевић М. ”Консолидовани Уговор о Европској унији; и Уговор о функционисању Европске уније (2008/С 115/01) са Повељом о основним правима Европске уније”, Службени гласник, Београд, 2009.,

[14] Станеску С.”Армија имиграната гради Британију”, ”Политика”,3.12. 2012.

 

НСПМ

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!