Бонитетска кућа Дан и Бредстрит оценила је у извештају да је за Западни Балкан ово најнестабилнији период у 21. веку, и задржала је Србију на рејтингу ДБ5.
Том оценом означавају се земље с високим ризиком пословања, саопштено је данас.
Како је саопштила бонитетска кућа Рејтинг, која заступа ДиБ у Србји и Црној Гори, стабилност у региону опада, а Македонија, Босна и Херцеговина, и Косово су у стању озбиљне политичке кризе.
У извештају који обухвата ризике пословања у 132 земље света, Србији у групи земаља с високим ризиком, а од европских друштво јој праве Грчка, Кипар, Казахстан, Азербејџан и Грузија.
Рејтинг који ДиБ додељује некој земљи, указује на ризик пословног окружења и даје информацију о ефикасности плаћања ка иностранству, као и о исплативости потенцијалних инвестиција.
Од земаља у окружењу бољи рејтинг од Србије имају Словенија и Хрватска, затим следе Бугарска, Румунија, Албанија, Мађарска и Македонија којој је у јулу снижен рејтинг услед политичке неизвесности. Нижи рејтинг од Србије има Босна и Херцеговина.
Аналитичари ДиБ су у извештају навели да Македонија доживљава масовне демонстрације, Босна пати од низа међусобно повезаних криза власти и претњи за отцепљењем док је Косово у стању политичког распада и масовног егзодуса становништва.
Наводи се да је спољни ризик на Западном Балкану додатно увећан деловањем ЕУ и Русије и додаје да, услед својих унутрашњих политичких и економских проблема, ЕУ није више у стању да се наметне у региону док, са друге стране, Русија постиже важну стратешку предност и декларативно охрабрује поједине групе, као што су босански Срби, у остваривању њихових политичких циљева.
– Иако не постоји непосредна опасност од повратка немира ’90-тих, криза у региону могла би да се продуби, посебно уколико се пољуља стабилност у Грчкој. То може имати озбиљних последица по Србију: у Босни и на Косову су српске заједнице многољудне док догађаји у Македонији могу довести до преливања велике заједнице албанске мањине на Косово, наводе аналитичари.
Истиче се да ће се српска влада трудити да Србија буде изван тих суседских нестабилности, али неће остати равнодушна уколико етнички Срби буду у опасности. ДиБ оцењује и да спољнополитичка дешавања могу имати директан и непосредни утицај на српску економију уколико Грчка изађе из евро зоне.
– Грчка и Србија су важни трговински партнери, више од 250 грчких фирми послује у Србији и грчке банке имају велики удео у српском банкарском сектору. Уколико Грчка буде приморана да напусти евро, вероватно ће уследити период економске турбуленције са негативним последицама на трговинске токове и одрживост грчког капитала у Србији, наводи се у извештају.
Поред тога, Србија је изложена индиректним ефектима евентуалног грчког изласка преко осталих земаља, чланица еврозоне, са којима је Србија чврсто интегрисана.
– Иако је тешко предвидети читав низ последица грчког изласка, ефекат би несумњиво био дестабилизирајући и рецесиван. Ово би додатно успорило опоравак српске привреде, оценили су аналитичари ДиБ.
Као унутрашњи фактор који значајно утиче на пословно окружење у Србији, ДиБ наводи да је један од највећих проблема у пословању неформални сектор који, према недавној анализи Фискалног савета Србије, представља око 30 одсто бруто домаћег производа (БДП).
– Свесна тог проблема, влада је предузела кораке за јачање пореске контроле, али проблем неформалног сектора и даље постоји услед корупције пореских инспектора, неусклађености са законом као и; недовољно јаке извршне функције, наводи се у извештају ДиБ.
Није ово први пут да међународне финансијске институције криткују пословну климу у Србији. Подсетимо да је бритнакси “Гардијан” недавно објавио текст у којем се наводи да је јавни дуг Србије чак 98 одстио БДП-а. Вучић је те тврдње означио као “глупости”.
Извор: Бета, Телепромптер.рс
Neću da ćutim ni posle otkaza.
“BOLJE JE UMRETI NA NOGAMA, NEGO ŽIVETI NA KOLENIMA”
http://radovannenadic87.blogspot.com/2015/07/necu-da-cutim.html?m=1
“Na slici se vidi sudija Višeg suda u Beogradu, Predrag Vasić, kako slavljeniku za rođendan poklanja rešenje Višeg suda u Beogradu, a kojim rešenjem je slavljenika i rehabilitovao. Sa aspekta uloge koju Vasić ima, ovakav čin je sraman i nedostojan sudijske funkcije. Zaposleni u sudu, bez odobrenja od strane predsednika suda, ne mogu ni na koji način da istupaju u ime suda odnosno ma po kom osnovu da komentarišu tok postupka, niti da se slikaju sa strankama, predlagačima ili drugim učesnicima u sudskom postupku. Da li se sudija Vasić prilikom odlučivanja u postupku rehabilitacije Karađorđevića rukovodio isključivo činjeničnim navodima ili je odluku zasnovao na emocijama koje gaji prema licu koje je rehabilitovao? Da li je predsednik Višeg suda u Beogradu, Aleksandar Stepanović, odobrio sudiji Vasiću da sudsku odluku urami u svrhu rođendanskog poklona i da ličnim prisustvon na ovom događaju predstavlja Viši sud u Beogradu i njegove zaposlene? Ako predsednik suda nije odobrio ovakav gest sudije, da li će se pokrenuti adekvatan disciplinski postupak protiv sudije Vasića, ili će predsednik suda naknadno konvalidirati, po meni, skandalozno ponašanje sudije Vasića? Uloga sudije ne sme da bude samopromocija niti sudija sme da bude pristrasan po bilo kom osnovu, već nezavisan u donošenju odluka zasnovanih na poštovanju Ustava i zakona. Časnih sudija je nažalost jako malo i zato građani neretko pravdu i ne dočekaju ili budu oštećeni nezakonitim sudskim odlukama. U Srbiji pravda ne stanuje.”