Шта су нам спремили: Гас за Грчку, пакао за Србију и Македонију

• Могуће ширење терористичких упада на граничне регионе Србије насељене Албанцима – Прешевској долини и у Санџаку.

• Нови ветар у једра македонској обојеној револуцији и њено могуће претварање у хаос попут Евромајдана.

• Сада када се убрзавају планови балканског гасовода, САД су схватиле да морају брзо реаговати да би их саботирале, и отуда изненадно поновно појављивање албанског тероризма у Македонији.

---

 

Пише: Андреј Корибко

Директор Газпрома Алексеј Милер најавио је да ће Русија Грчкој гарантовати 47 милијарди кубних метара гаса годишње преко Турског тока, који би затим надаље одлазио за снабдевање европског тржишта. Иако још није тачно дефинисано којим ће путем гасовод ићи из Грчке до ЕУ, више је него вероватно да ће он ићи преко Македоније, па трасом преко Србије, планираном чворишту бившег Јужног тока, а отуда кроз Мађарску, Аустрију, и даље, баш како је у Русији било првобитно предвиђено.

Међутим, за ту стратегију постоји једна велика препрека, јер САД покушавају да уместо своје неуспешне обојене револуције, у Македонији покрену неконвенционални рат ради неутралисања овог геостратешког пута, користећи спектар албанске терористичке кампање по сиријском шаблону да би постигли своје деструктивне циљеве.

Од обојене револуције до неконвенционалног рата

У годинама након рата против Југославије, САД су усавршиле и створиле нову методу за промену режима, која се врши према унапред утврђеној ескалацији контролних тачака. Циљаној влади Вашингтон најпре упути или директни или прикривени ултиматум, чије одбацивање служи као знак за активирање успаване друштвене инфраструктуре обојене револуције присутне у земљи. Ако овај план пропадне, неки од повезаних актера дестабилизације се користе за покретање неконвенционалног рата. А и ако то не успе, или ако нека велика сила дипломатски не интервенише(као што је Русија урадила са Сиријом у септембру 2013.), следи понављање либијског сценарија конвенционалне интервенције, која не оставља сумњу у погледу успеха промене режима.

Прилагођавање овог шаблона македонском случају се може видети у полушају обојене револуције Зорана Заева, што је заузврат довело до конкретне руске инвестиције у инфраструктуру гасовода у земљи, која је поставила основ за споразаум Путин-Ципрас раније овог месеца. Сада када се убрзавају планови балканског гасовода, САД су схватиле да морају брзо реаговати да би их саботирале, и отуда изненадно поновно појављивање албанског тероризма у Македонији.

Иако је овај проблем раније био толико озбиљан да је 2001. гурнуо земљу близу грађанског рата, њега су од тада подржавали само неколицина екстремиста незадовољних великодушним Охридским споразумом који је албанској мањини гаранртовао огромна политичка и социјална права. Ипак, то није спречило Албанију, коју САД подржавају иза сцене, да прети регионалном дестабилизацијом у циљу стварања Велике Албаније.

Прошле јесени српску престоницу Београд је потресао међународни скандал када су албански националисти на фудбалском стадиону искористили дрон за лет албанске заставе из времена фашистичке Велике Албаније током жестоке фудбалске утакмице, што је запретило да поново запали етничке тензије које дуго тињају у том углу Балкана.

Провокација на срећу није довела до неког смртног случаја, али је појачала страхове да се и на Балкану користи исти украјински стил ревизионизма по питању Другог светског рата, са отвореном стратешком подршком САД, што отвара нови гео-идеолошки фронт у Новом хладном рату . Раније овог месеца, албански премијер Еди Рама је потврдио да је размишљање из доба фашистичке ере и даље врло живо када је у Тирани званично подржао стварање Велике Албаније .

Он је говорио о плановима његове земље да припоји српску покрајину Косово (што је он назвао „уједињењем“), рекавши да је то „неизбежно“ и „неупитно“, а да је једино питање „да ли ће се то десити у контексту ЕУ као природни процес који ће сви разумети, или ће се то десити као реакција на слепило или лењост ЕУ? “ Влада Србије с правом одговорила са индигнацијом, упозоравајући Албанију да не“лупа ратне бубњеве“ рекавши да се два ентитета „никад неће ујединити“.

Ово је био само почетак салви регионалне агитације Тиране, док је мало касније, Хашим Тачи, бивши политички лидер терористичке Ослободилачке војске Косова и министар спољних послова самопроглашене владе Косова, најавио да је позван и да ће отпутовати у Београд да присуствује једној конференцији.

Српски министар унутрашњих послова Небојша Стефановић је упозорио да ће“ако се тачи појави у Београду, Министарство унутрашњих послова деловати у складу са законом и извести га пред лице правде“, пошто је Тачи осуђен у одсуству због терористичких аката и осуђен на деценију затвора.

Ни недељу дана касније, око 40 појединаца који су се представили као припадници тобож распуштене Ослободилачке војске Косова, исте групе коју је Тачи и сам некада водио, прешло са Косова (које је сада под окупацијом НАТО и којим више не управља Србија) и напало станицу македонске полиције у близини границе. Узели су пар полицајаца као таоце и злослутно прогласили да „ће имати албанску државу“, пре него што су се након неколико сати одмах журно вратили и свој НАТО протекторат.

Тако, баш као што је албански национализам претио да Јужни ток претвори у сан, чини се да је то исто тако спреман да учини са Балканским током, пошто су у току само шест кратких месеци, Албанија и њен сателит Косово шокантно учинили:

Приказали заставу из доба фашизма над Београдом;

Отворено прогласили своје намере да на Балкану једнострано наметну Велику Албанију;

Оживели иредентистичке терористичке организације;

организовали насилан гранични упад у Македонију.

Највише забрињава то што САД, ЕУ, и НАТО све ово уопште нису осудили, и заправо, Албанија и Косово уживају де-јуре и де факто подршку НАТО, будћи да је прва званични члан Алијансе док је Косово окупирано бондстилом, једном од највећих америчких база у Европи, Ове узнемирујуће чињенице откривају имплицитну западну подршку агресивним акцијама Албанаца, додајући веродостојност анализама да су оне заиста координиране од САД како би се саботирао руски пројекат Балканског тока.

Прогноза и последице

Ево како би се ситуација могла даље развијати:

Могуће ширење терористичких упада на граничне регионе Србије насељене Албанцима – Прешевској долини и у Санџаку

Званичне изјаве и војне реакције Албаније / Косова / НАТО / САД у вези терористичких упада ( у Македонији и / или Србији);

Лојалност албанских политичких странака демократски изабраној влади Македоније;

Нови ветар у једра македонској обојеној револуцији и њено могуће претварање у хаос попут Евромајдана.

Осим могућег поремећаја изградње Балканског тока и насилне формализације Велике Албаније, последице обновљене етничке дестабилизације Балкану могу да обухвате:

Јачање српско-македонских веза заснованим на заједничком положају жртве;

Интензивирање утицаја Царинске уније, ШОС и Евроазијске уније и Србији и Македонији које су опкољене са НАТО и које нису чланице ЕУ.

Претње кинеским плановима балканског Пута свиле за градњу пруге за велике брзине пруге од грчке луке Пиреј до Будимпеште (преко Македоније и Србије);

Могуће кинеско посредовање из сенке ради решавања сукоба пре него што они уђу у спиралу ван контроле.

Коначно, треба се надати покушајима посредовања САД/ЕУ која су ништа више него дипломатски трикови „доброг полицајца“ ради спровођења геополитичких планова „лошег полицајца“. Такође, будите опрезни према свакој иницијативи или изјави која би се могле тумачити као субверзивни позив за војну интервенцију САД / НАТО у Србији и / или Македонији.

 

Андреј Корибко, Спутник, Евроазија.инфо