Став

Шта то беше опозиција?

Узевши у обзир најопштију дефиницију, опозиција су сви они појединци, покрети, удружења, групе, странке, организације који су политички и идеолошки супростављени владајућима. Е, то би најкраће речено, била наша „опозиција“: само дефиниција, и ништа више.

Може се слободно рећи да су њени припадници само декларативно и декоративно против власти, бар тако изгледа необавештеном посматрачу! Да ли се улога опозиције своди на то, или треба да има стварну намеру и тежњу да свакодневно указује на недостатке постојеће власти (којих је и превише), активно суделује у њеној смени, и коначно је смени?

Ко чини опозицију у земљи Србији?

На почетку текуће године, било је регистровано чак 114 политичких партија, плус велики број покрета, удружења грађана, као и касније основаних, укључујући и Покрет слободних грађана Саше Јанковића и Народну странку Вука Јеремића. А опозицију чини велики број грађана наше земље (око две трећине) и неки од напред поменутих субјеката.

Као таква (како стоји у дефиницији), одавно је требало да заустави и уназади ове напредне!

Међутим, не да није успела у томе, већ из дана у дана, као да помаже у њиховом даљем напредовању.

Једну од највећих странака, Демократску странку, уништили су њени најалавији и сада већ најбогатији чланови, толико да је спала на Шутановца, за кога (кажу зли језици) не би гласала ни његова цела фамилија. Демократску странку Србије су напустили сви поштени и непоштени чланови, оставивши је у рукама извесном Милошу Јовановићу, за кога ретко ко да је и чуо. За Чедицу Јовановића и оно што је остало од његовог ЛДП-а, не мари ни сам Вучић, а камоли грађани. Борко Стефановић се одмах након председничких избора негде загубио, док и покрет Доста је било каска за њим, иако је у почетку уливао доста наде.

За предстојеће београдске изборе, а и могуће парламентарне, „копља се ломе“ око Покрета слободних грађана и новоосноване Народне странке Вука Јеремића.

Највећу буру у последње време изазвао је Покрет слободних грађана, на челу са бившим омбудсманом Сашом Јанковићем. Након релативно добрих резултата на председничким изборима, уз подршку великог броја јавних личности и грађана, очекивало се да ће постати стожер опозиције. Сад, да ли због нереалних очекивања или зато што он нема потребне капацитете, тешко да ће се то догодити, с обзиром на то да Покрет увелико напуштају чак и његови оснивачи. Као разлог за то, Јанковић наводи да му „Вучић разбија покрет“, што је исто као откриће рупе на саксији.

Шта НЕ РАДИ опозиција у нашој земљи?

Опозиција мора да делује кроз јасно профилисане партије, покрете, удружења како би, за почетак, артикулисала и извела грађане на изборе, којих код нас има у изобиљу – сваке године! Да ли нам је и сада потребна помоћ „страних сила“ да се опозиционе партије и покрети уједине да би сменили актуелну власт, као што је био случај са Слободаном Милошевићем? Евидентно је да су те „силе“ и биле и даље на страни власти, све док буде ефикасно обављала домаће задатке које јој постављају.

Опозиција мора самоиницијативно да се удружи, а по могућству и укрупни јер ће само тако моћи да оствари своју мисију. Уместо тога, они се пребројавају, препуцавају, престројавају, док их у међувремену актуелна власт свакодневно изводи на нишан провладиним медијима и таблоидима, при чему они сами немају приступ скоро ниједном медију.

Докле ћемо чекати да опозиција постане то у правом смислу речи и помогне нам да се ослободимо овог „напредног и златног доба“ у ком се налазимо дугих пет година?!

Магдалена Ивановић, Колумниста.цом

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Један коментар

  1. Магдалена Ивановић živi u nekom svom svetu kao i urednik ovog portala čim je dozvolio ovakav tekst. U Srbiji su od uvek potojali pokreti a kasnije partije koje su htele zdrav razum,obraz i izvesnu budućnost. U Srbiji danas Srpskim jezikom gospodin Milan Stamatović, Boško Obradović u potpunosti govorom i delima razobličavaju zločinački režim na čelu sa šiptarskim kopiletom, lezbačom i njegovim podguznim mušicama Č. Jovanovićem. Jeremićem,Jankovićem,Šutanovcem…. Kad bi makar malo imala pameti znala bi da ne treba da čeka da je opozicija oslobodi Vučića nego da sama to treba da uradi. Nadam se da će urednik imati malo sluha za moje pisanje.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!