Шта заиста сврби Тадићевог носача кофера и Вучићевог најбољег друга?

Свестан да се монтирана оптужница коју је заједно са Борисом Тадићем и његовим сатрапима својевремено саставио против Станка Суботића под теретом доказа руши као кула од карата, Миодраг Мики Ракић се вратио својој старој методологији. Уместо да одговори на бројна постављена питања и оптужбе на свој рачун Ракић је позвао државне органе да испитају наводне Суботићеве везе са Шарићима. Нешто слично Ракић је урадио и у мају 2009. године када је швајцарским истражним органима Суботића пријавио за прање Шарићевог новца што се након темељне истраге показало ноторном неистином

Реагујући на сведочење пред судом и интервју који је Станко Суботић дао е-новинама, Миодраг Мики Ракић, сива еминенција криминалног режима Бориса Тадића, позвао је надлежне органе Србије да испитају наводне везе између Станка Суботића и Дарка Шарића. И уместо да прихвати Суботићев јавни позив да пред очима јавности заједно буду подвргнути испитивању на детектору лажи, Ракић је тужилаштву и полицији понудио своја ”сазнања” о пословним везама Шарића и Суботића. Ракић је у ту сврху истражним органима јавно понудио “смернице” указујући да би требало испитати новчана улагања у фирму Футура плус, коју је Станко Суботић основао заједно са својим немачким партнерима.

Већ на први поглед, међутим, у очи пада једна основна нелогичност: због чега Миодраг Мики Ракић своја сазнања, која тврди да поседује, није лично испитао и процесуирао их у време док је био главни координатор рада свих безбедносних служби у Србији, већ се тога сетио тек данас када је постало очигледно да ће морати да одговара због злоупотреба државних институција зарад Суботићевог прогона?

Да Ракићеве тврдње немају много везе са реалношћу постоји и писани доказ који је у јануару 2012. године објавило Федерално тужилаштво Швајцарске које је издало документ у коме се наводи да је по пријави из Србије спроведена истрага која је трајала годину и по дана и која је потврдила да Суботић нема никакве везе са Шарићима. У том документу швајцарски истражитељи наводе да је од србијанске полиције и тужилаштва добијена пријава у којој се наводи да Станко Суботић добија новац из фондова који припадају браћи Дарку и Душку Шарићу, познатим шверцерима дроге и да прикрива криминално порекло тог новца тако што отплаћује кредите које су му одобриле банкарске институције са седиштем у Швајцарској. Из Србије је том приликом Швајцарској било обећање достављање званичне замолнице са доказима за изнете тврдње, што наравно никада није испуњено. Најзанимљивије у читавој причи било је то што је пријава стигла у мају 2009. године, шест месеци пре него што је било каква истрага против Шарића покренута у самој Србији!

Доказ: Швајцарско тужилаштво потврђује да Станко Суботић никакве везе није имао са браћом Шарић

У време када је преко својих подчињених Миодраг Мики Ракић лажно пријавио Суботића у Швајцарској, у самој Србији, која је била у Ракићевој надлежнсоти, Шарићи су несметано улагали свој новац чак и у државне пројекте као што је изградња несеља Белвил, намењеног смештају учесника Универзијаде у Београду и каснијој продаји на тржишту. Тај посао је поверен тајкуну Мирославу Мишковићу, кључном финансијеру Ракићеве Демократске странке који је новац позајмио од својих главних пословних сарадника – браће Шарић. Колико је Шарићевог новца, што директно што посредно, завршило на рачунима и у црним фондовима Тадићеве и Ракићеве политичко-мафијашке организације, право је питање на које би одговор требало да дају предстојеће истраге.

Порука за Ракића: Закључак швајцарског тужилаштва да Суботић никакве везе са Шарићима није имао, нити је са њима сарађивао

Одговорност за везе са организованим криминалом, као и безпризорну пљачку Суботићеве имовине која се догодила у организацији Бориса Тадића и Миодрага Микија Ракића и уз широку злоупотребу државних институција, представља прави разлог због којих се из дубине политичког подземља ових дана у више наврата оглашавали чланови криминалног удружења насталог у оквиру такозване Демократске странке. Суботић је у читавој причи послужио једино као повод и по свему судећи весник неког новог времена које неминовно долази.